Polinija veličine Portugala otvorila se kod zaliva Breid, a naučnici sada objašnjavaju kako su atmosferske reke i toplotni talasi uzrokovali ovaj fenomen.

Ogromna rupa u zaleđenom moru istočne Antarktike, poznata kao polinija, privukla je pažnju naučnika širom sveta. Polinija, otvoreno more okruženo ledom, pojavila se u avgustu 2024. godine u zalivu Breid, gde je površina otvorene vode dostigla čak 89.121 kvadratni kilometar. Ova veličina je uporediva sa površinom Portugala, a satelitski snimci su potvrdili da se ovakav fenomen u tom području nikada ranije nije zabeležio, prema rezultatima studije.

Indijski istraživački tim, koji predvodi geonaučnik Džibandžoti Svejn, objavio je da je do pojave došlo zbog kombinacije ekstremnih vremenskih prilika. Pre svega, snažne atmosferske reke i morski toplotni talasi sprečili su uobičajeno zimsko zaleđivanje okeana.

Kako je nastala polinija veličine Portugala

U periodu od jula do avgusta 2024. godine, u oblasti istočne Antarktike zabeleženo je šest intenzivnih atmosferskih reka. Ove “reke na nebu” donele su toplotu i vlagu iz nižih geografskih širina prema Antarktiku. Prema autorima studije, ovo je bio jedan od najjačih zabeleženih prenosa vlage tokom antarktičke zime.

Istovremeno, stalno strujanje prema jugu potiskivalo je morski led prema polu, a snažni vetrovi izazvali su Ekmanovo usisavanje. Taj proces podiže topliju dubinsku vodu prema površini, što dodatno zagreva gornji sloj okeana i dodatno usporava zaleđivanje leda.

Pored toga, dugotrajni morski toplotni talasi dodatno su uticali na smanjenje obima leda. Naučnici naglašavaju da se radi o izuzetno retkoj kombinaciji faktora, zbog čega je i nastala rupa u ledu ovakvih razmera.

Klimatske promene i sve češće pojave polinija

Prema rezultatima ove studije, očekuje se da će ovakve polinije na Antarktiku postajati sve češće u budućnosti. Klimatske promene jačaju atmosferske reke, povećavaju učestalost i trajanje toplotnih talasa u vazduhu i moru, kao i prosečnu temperaturu gornjih slojeva Južnog okeana.

“Nizak nivo morskog leda i stvaranje polinija mogli bi da postanu uobičajeni u regionima u kojima je led istorijski bio stabilan”, navodi tim u svom radu. Podaci pokazuju da je Antarktik 2024. godine imao drugi najniži zabeleženi nivo zimskog morskog leda, odmah iza rekordno niskog nivoa iz 2023. godine. Poslednje četiri godine bile su najgore u istoriji merenja po pitanju površine morskog leda.

Uticaj na globalni nivo mora i ekosisteme

Morski led pluta na površini okeana i njegovo topljenje direktno ne utiče na nivo mora. Međutim, on ima ulogu zaštitnog pojasa oko ledenih ploča i glečera na kopnu. Bez tog ledenog prstena, veći deo antarktičkog ledenog pokrivača biće izložen toplijoj okeanskoj vodi, što može ubrzati topljenje kopnenog leda i time posredno uticati na rast nivoa mora širom sveta.

Morski led je ključan i za ekosisteme Antarktika. Njegov nestanak može poremetiti lance ishrane koji utiču na veliki deo svetskih okeana. Naučnici ističu da su ove promene povezane sa globalnim klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. Zbog toga smatraju da je moguće promeniti ove trendove ako se promeni način na koji ljudi utiču na klimu.

Ova istraživanja objavljena su u naučnom časopisu Geophysical Research Letters.

Noćas se srušio bar u selu San Visente de la Sonsijeri, povređeno je 12 osoba, a spasioci su odmah reagovali.

Dvanaest osoba povređeno je tokom urušavanja bara “Tempraniljo” u španskom selu San Visente de la Sonsijeri, kada se u objektu nalazilo 50 ljudi, prema saopštenju lokalnih vlasti. Urušavanje bara u Španiji dogodilo se oko pet časova po lokalnom vremenu, što je izazvalo hitnu reakciju spasilačkih službi na terenu. Prema informacijama Civilne garde, prvo je popustio pod, a zatim se urušio i plafon objekta.

Jedan muškarac zadobio je prelom noge, dok su ostali povređeni prošli sa lakšim povredama. Osam osoba prevezeno je u zdravstvene ustanove radi dalje medicinske pomoći, dok je jednog mladića njegov prijatelj odvezao u dom zdravlja u obližnje mesto Haru. Zbog ozbiljnosti situacije, tehničari civilne zaštite angažovali su i psa tragača. Nakon pretrage potvrđeno je da se ispod ruševina ne nalazi nijedna osoba.

Detalji incidenta i reakcija spasilačkih službi

Prema saopštenju Civilne garde, urušavanje bara u Španiji prijavljeno je nadležnim službama odmah nakon što je došlo do incidenta. Zbog velikog broja ljudi u objektu, spasioci su brzo reagovali kako bi obezbedili mesto nesreće i pružili pomoć povređenima. Štaviše, tokom pretrage objekta korišćen je pas tragač, čime su spasilačke ekipe potvrdile da niko nije ostao zarobljen pod ruševinama.

Pored toga, u saopštenju se navodi da se urušio i jedan zid na susednoj kući koja se naslanja na bar. Srećom, u tom trenutku u toj kući nije bilo ljudi, što je sprečilo dodatne povrede ili žrtve. Ovaj događaj još jednom ističe značaj brze reakcije spasilačkih službi u sličnim situacijama.

Stanje povređenih i istraga uzroka urušavanja

Većina povređenih pretrpela je lakše povrede, dok je jedan muškarac prošao sa težim povredama noge. U međuvremenu, spasilačke službe nastavile su da osiguravaju prostor i proveravaju stabilnost okolnih objekata. Prema saopštenju, još uvek nije poznat tačan uzrok urušavanja bara.

Lokalne vlasti započele su istragu kako bi utvrdile šta je dovelo do urušavanja. Važno je naglasiti da se incident dogodio u ranim jutarnjim satima, kada je bar bio pun gostiju. Osim toga, povređeni su zbrinuti u najbližim medicinskim ustanovama, dok je ostatak prisutnih prošao bez povreda.

Ovakvi incidenti povremeno podsećaju na važnost redovnih provera stabilnosti objekata, naročito onih koji okupljaju veći broj ljudi. Urušavanje bara u Španiji je, prema poslednjim informacijama, prošlo bez smrtnih ishoda zahvaljujući brzoj intervenciji spasilačkih timova.

Cene nafte pale su na kraju trgovanja u petak, a zemlje G7 najavile su puštanje 100 miliona barela iz rezervi kako bi se stabilizovalo tržište.

Cene nafte pale su na kraju trgovanja u petak, nakon što su zemlje G7 postigle dogovor o puštanju dela dizela i sirove nafte iz rezervi, sa ciljem da se smanji pritisak na globalnom tržištu energenata. Ključna tema, pad cena nafte, istaknuta je ovim potezom, jer su se razlike u cenama pokazale značajnim za investitore i potrošače širom sveta.

Prema poslednjim podacima, cena severnomorske nafte Brent pala je za šest centi, odnosno 0,06 odsto, i iznosila je 102,25 dolara (oko 11.400 dinara) po barelu. Istovremeno, američka WTI nafta pojeftinila je za 1,76 dolara ili 1,90 odsto, na 91,11 dolara (oko 10.160 dinara) po barelu. Ova promena je rezultat zajedničke akcije vodećih industrijskih sila u pokušaju da obuzdaju rast cena goriva.

G7 odlučuje o puštanju rezervi

Zemlje G7 dogovorile su puštanje ukupno 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz državnih rezervi. Odluka je doneta nakon pritiska Sjedinjenih Američkih Država da se poveća ponuda nafte i na taj način utiče na snižavanje visokih cena goriva. Prema dogovoru, deo rezervi biće pušten na tržište u narednom periodu, a očekuje se da će ova mera doprineti stabilizaciji cena i većoj dostupnosti goriva za krajnje korisnike.

Osim toga, tržište energenata ostaje pod uticajem globalnih ekonomskih kretanja, a ovakve intervencije često imaju za cilj da ublaže posledice naglih promena u potražnji i ponudi. Iako je pad cena nafte primetan, analitičari navode da se dugoročni efekti ovakvih mera još uvek pažljivo prate.

Promene na nedeljnom nivou i reakcije tržišta

Iako je tokom poslednjeg trgovinskog dana zabeležen pad cena nafte, na nedeljnom nivou Brent je ipak ostvario blagi rast od 0,11 odsto. S druge strane, američka WTI nafta izgubila je 1,6 odsto vrednosti u istom periodu. Ove promene ukazuju na nestabilnost tržišta, ali i na spremnost vodećih svetskih ekonomija da intervenišu kada je to potrebno.

Tržišni učesnici sada s pažnjom prate dalji razvoj situacije, jer su ovakve odluke G7 u prethodnim godinama često imale vidljiv uticaj na cene energenata. Pad cena nafte svakako donosi olakšanje za potrošače, dok proizvođači i investitori analiziraju koji bi mogli biti sledeći koraci u ovoj dinamičnoj oblasti.

Konačno, ostaje da se vidi kako će oslobađanje rezervi uticati na globalno tržište nafte i da li će pad cena biti održiv u narednim nedeljama.