Agencija za osnovna prava EU preporučuje državama dodatne mere zaštite korisnika AI u svetlu biometrijske identifikacije.

Evropska unija ističe potrebu za pojačanim oprezom kada je u pitanju upotreba veštačke inteligencije, posebno u kontekstu nadzora građana. Prema najnovijem izveštaju Agencije za osnovna prava (FRA), države članice treba da preduzmu dodatne korake kako bi zaštitile korisnike od moguće zloupotrebe nadzora putem AI sistema. Ova preporuka dolazi u trenutku kada policija širom EU uvodi biometrijsku identifikaciju zasnovanu na naprednim tehnologijama.

U izveštaju se ističe da je izgradnja poverenja javnosti ključna za uspešnu implementaciju veštačke inteligencije u oblasti bezbednosti. FRA naglašava da organi za sprovođenje zakona treba da objave rezultate svojih procena uticaja na osnovna prava, idući i korak dalje od onoga što predviđa Akt o veštačkoj inteligenciji. Takođe, preporučuje se veća transparentnost u vezi sa načinom na koji se AI alati koriste u policijskom radu, kako bi građani imali jasniji uvid u zaštitu svojih prava.

Zašto EU pojačava nadzor nad upotrebom AI

Veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u svakodnevnom životu, a njena primena u bezbednosnom sektoru izaziva posebnu pažnju. Države članice EU već koriste biometrijske tehnologije, kao što su prepoznavanje lica i analiza ponašanja, ali FRA upozorava na moguće zloupotrebe koje bi mogle narušiti osnovna prava građana. Zbog toga se insistira na tome da države usvoje strože kontrole i redovno procenjuju uticaj AI na privatnost i građanske slobode.

Pored toga, u izveštaju se navodi da postojeći zakonski okviri možda nisu dovoljni da odgovore na sve izazove koje donosi nagli razvoj tehnologije. FRA preporučuje da države članice ne čekaju samo na evropske regulative, već da preduzmu sopstvene mere i inicijative kako bi garantovale bezbednost podataka i zaštitu osnovnih prava.

Kakve promene se očekuju u regulisanju AI u EU

Prema izveštaju FRA, buduće regulative bi trebalo da jasno definišu odgovornosti i ograničenja u korišćenju veštačke inteligencije za nadzor. To podrazumeva i obavezu objavljivanja procena uticaja na osnovna prava, što bi omogućilo veću kontrolu javnosti nad radom institucija. Takođe, očekuje se da će države članice razvijati sopstvene mehanizme za praćenje i evaluaciju AI sistema, uz redovno uključivanje stručnjaka za zaštitu privatnosti i ljudskih prava.

Na kraju, FRA ističe da je transparentnost ključni faktor za izgradnju poverenja između građana i institucija. Zbog toga, preporučuje se da države redovno informišu javnost o načinu korišćenja AI, kao i o rezultatima sprovedenih procena. Ove mere mogle bi doprineti boljem razumevanju prednosti i rizika koje veštačka inteligencija donosi u savremenom društvu.

Cene nafte pale su na kraju trgovanja u petak, a zemlje G7 najavile su puštanje 100 miliona barela iz rezervi kako bi se stabilizovalo tržište.

Cene nafte pale su na kraju trgovanja u petak, nakon što su zemlje G7 postigle dogovor o puštanju dela dizela i sirove nafte iz rezervi, sa ciljem da se smanji pritisak na globalnom tržištu energenata. Ključna tema, pad cena nafte, istaknuta je ovim potezom, jer su se razlike u cenama pokazale značajnim za investitore i potrošače širom sveta.

Prema poslednjim podacima, cena severnomorske nafte Brent pala je za šest centi, odnosno 0,06 odsto, i iznosila je 102,25 dolara (oko 11.400 dinara) po barelu. Istovremeno, američka WTI nafta pojeftinila je za 1,76 dolara ili 1,90 odsto, na 91,11 dolara (oko 10.160 dinara) po barelu. Ova promena je rezultat zajedničke akcije vodećih industrijskih sila u pokušaju da obuzdaju rast cena goriva.

G7 odlučuje o puštanju rezervi

Zemlje G7 dogovorile su puštanje ukupno 100 miliona barela dizela i sirove nafte iz državnih rezervi. Odluka je doneta nakon pritiska Sjedinjenih Američkih Država da se poveća ponuda nafte i na taj način utiče na snižavanje visokih cena goriva. Prema dogovoru, deo rezervi biće pušten na tržište u narednom periodu, a očekuje se da će ova mera doprineti stabilizaciji cena i većoj dostupnosti goriva za krajnje korisnike.

Osim toga, tržište energenata ostaje pod uticajem globalnih ekonomskih kretanja, a ovakve intervencije često imaju za cilj da ublaže posledice naglih promena u potražnji i ponudi. Iako je pad cena nafte primetan, analitičari navode da se dugoročni efekti ovakvih mera još uvek pažljivo prate.

Promene na nedeljnom nivou i reakcije tržišta

Iako je tokom poslednjeg trgovinskog dana zabeležen pad cena nafte, na nedeljnom nivou Brent je ipak ostvario blagi rast od 0,11 odsto. S druge strane, američka WTI nafta izgubila je 1,6 odsto vrednosti u istom periodu. Ove promene ukazuju na nestabilnost tržišta, ali i na spremnost vodećih svetskih ekonomija da intervenišu kada je to potrebno.

Tržišni učesnici sada s pažnjom prate dalji razvoj situacije, jer su ovakve odluke G7 u prethodnim godinama često imale vidljiv uticaj na cene energenata. Pad cena nafte svakako donosi olakšanje za potrošače, dok proizvođači i investitori analiziraju koji bi mogli biti sledeći koraci u ovoj dinamičnoj oblasti.

Konačno, ostaje da se vidi kako će oslobađanje rezervi uticati na globalno tržište nafte i da li će pad cena biti održiv u narednim nedeljama.

Policija uhapsila dvojicu muškaraca, sumnja se na povezanost sa Iranom

Dvojica iranskih državljana optužena su za planiranje terorističkog napada na jevrejsku zajednicu u Mančesteru, saopštila je britanska policija. Salam Ahmadyan i Rahman Salehi uhapšeni su 20. septembra, a njihov slučaj privlači dodatnu pažnju zbog prošlogodišnjeg napada na sinagogu.

Detalji optužbe

Prema izjavi policije, Ahmadyan (36) i Salehi (34) bili su u kontaktu sa trećom osobom iz Irana. Detalji zavere još uvek nisu javno objavljeni, ali je potvrđeno da je plan napada osujećen.

“Ne smatramo da postoji dalja opasnost za javnost”, rekla je Vicki Evans, zamjenica pomoćnika komesara. Ujedno, ovaj incident dolazi neposredno nakon obeležavanja Rosh Hashanah i Yom Kippur, što dodatno potresa jevrejsku zajednicu.

Reakcije i posledice

Britanska ministarka unutrašnjih poslova, Shabana Mahmood, izrazila je zabrinutost zbog sigurnosti svojih građana i naglasila važnost borbe protiv ilegalne migracije. Osumnjičeni su prethodno u zemlju stigli malim čamcem, što Mahmood vidi kao pokazatelj potrebe za strožijom kontrolom granica.

Sudski proces protiv Ahmadyana i Salehija zakazan je za sutra u sudnici Westminster Magistrates’ Court.