Grčka, Nemačka, Austrija, Danska i Holandija uspostavljaju centre za deportaciju migranata

Pet zemalja Evropske unije, uključujući Grčku, Nemačku, Austriju, Dansku i Holandiju, dobilo je zeleno svetlo za uspostavljanje ‘return hubs’ van granica EU, nakon što je Unija odobrila nove propise ove nedelje. Ovi centri će služiti za deportaciju azilanata čiji su zahtevi odbijeni.

Planovi za implementaciju

Danski ministar unutrašnjih poslova Morten Bødskov izjavio je da se projekat razvija pozitivno i da se očekuje da prvi migranti budu premešteni do 2027. godine. Slične mere priprema i Grčka koja planira pilot-projekat već naredne godine.

EU navodi da će ovi centri omogućiti efikasnije upravljanje migracionim tokovima i smanjenje pritiska na zemlje članice koje se suočavaju s velikim brojem nelegalnih migracija.

Reakcije i kritike

Iako su vlasti ovih pet zemalja pozdravile novu politiku, neke humanitarne organizacije izrazile su zabrinutost zbog potencijalnog kršenja prava migranata. Stručnjaci upozoravaju da bi implementacija ‘return hubs’ mogla imati dugoročne posledice na tretman migranata unutar EU.

Bivši suprug i članovi porodice optuženi su za svirepo ubistvo Ebi Čoi, čije je telo pronađeno raskomadano početkom 2023. godine.

Svirepo ubistvo lepe manekenke potreslo je Hongkong kada su noge nađene u frižideru, a lobanja u loncu za supu. Prema sudskim navodima, bivši suprug je koristio mašinu za mlevenje mesa kako bi usitnio ostatke tela Ebi Čoi, a zatim ih kuvao sa šargarepom i rotkvicama kako bi prikrio neprijatne mirise.

Ebi Čoi je pronađena mrtva u apartmanu u Hongkongu u februaru 2023. godine. Njene noge su bile u frižideru, a lobanja u loncu za supu. Suđenje za ubistvo Ebi Čoi počelo je prošlog meseca, više od tri godine nakon što su otkriveni ovi uznemirujući detalji.

Sud je naveo da su Aleks Kvong, bivši suprug, njegov otac Kvong Kau i brat Entoni Kvong optuženi za ubistvo. Svi su se izjasnili da nisu krivi. Ukoliko budu osuđeni, preti im doživotna kazna zatvora. Prema policijskim izvorima, nekoliko dana pre nestanka Ebi Čoi, optuženi su kupili kuhinjsku opremu, uključujući i mašinu za mlevenje mesa, koja je navodno korišćena za raskomadavanje tela.

Tok istrage svirepog ubistva u Hongkongu

Komšija je na sudu svedočio da je 21. februara 2023. godine čuo zvuk električne motorne testere iz apartmana u prizemlju. Ubrzo se iz stana proširio i neprijatan miris, što su preneli i lokalni mediji. Tužioci tvrde da su zvuk i smrad posledica raskomadavanja tela Ebi Čoi. S druge strane, optuženi su navodno koristili povrće kako bi prikrili mirise, a nisu imali nameru da konzumiraju ostatke tela.

Prema sudskim navodima, šargarepa i rotkvice su dodate u lonac kako bi prikrili neprijatan miris tokom kuvanja delova tela. Na suđenju su prikazani i snimci sa nadzornih kamera. Na tim snimcima vidi se trenutak kada je Ebi Čoi poslednji put viđena kako ulazi u jedan od kombija koje je koristila porodica Kvong 21. februara 2023. godine. Njena poslednja aktivnost na mreži zabeležena je istog dana u 14:44.

Detalji sa suđenja i reakcije javnosti

Drugi snimci prikazuju Aleksa Kvonga kako parkira kombi na drugoj lokaciji. Istraga je i dalje u toku, a sud pažljivo razmatra sve iznete dokaze. Tokom suđenja, tužioci su izneli tvrdnje o planiranju zločina, jer su optuženi nabavili specijalizovanu opremu nekoliko dana pre nestanka Ebi Čoi. Pored toga, javnost u Hongkongu šokirana je brutalnošću ovog događaja i načinom na koji su delovi tela sakriveni.

Iako je suđenje u toku, porodica žrtve i javnost očekuju pravdu. Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju, pre svega zbog svirepog načina na koji je ubistvo izvršeno, ali i zbog pokušaja sakrivanja tragova. Sud će u narednim mesecima doneti odluku o odgovornosti optuženih.

Tramp je izrazio žaljenje zbog imenovanja troje sudija Vrhovnog suda, ističući da su često donosili odluke protiv njega.

Bivši američki predsednik Donald Tramp nedavno je izjavio da žali što je tokom svog mandata imenovao troje sudija Vrhovnog suda. U intervjuu za magazin Time, na temu “Donald Tramp i Vrhovni sud”, Tramp je otvoreno govorio o razlozima svog nezadovoljstva. On je naveo da su Neil Gorsuch, Amy Coney Barrett i Brett Kavanaugh, sudije koje je lično predložio, često glasali protiv njegovih stavova u ključnim odlukama suda.

“Da. Da”, odgovorio je Tramp na pitanje novinara da li žali zbog tih nominacija. Dodao je: “Šta mogu da uradim? Ja sam ih postavio. Prečesto su glasali protiv mene. Dao sam im položaj za ceo život, a oni često glasaju protiv mene”.

Trampovo razočaranje u rad sudija

Tramp je tokom intervjua naglasio da je očekivao veći stepen podrške sudija koje je imenovao. Ipak, kako je rekao, nije mu bila bitna lična lojalnost, već dobre odluke. “Da, volim lojalnost”, izjavio je Tramp, ali je ubrzo dodao: “Ne, ne želim lojalnost. Želim dobre odluke”.

Ovo pitanje postalo je aktuelno kada je Vrhovni sud nedavno doneo odluku o poštanskim glasačkim listićima. Sudije koje je Tramp imenovao, prema njegovim rečima, nisu postupile prema očekivanjima iz intervjua u vreme njihovog izbora. On je naglasio da su, iako su predstavljeni kao konzervativci, često glasali suprotno njegovim političkim interesima.

Donald Tramp i Vrhovni sud: kako su sudije glasale

U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je napisao da su sudije “samo ljuštura svog prvobitnog ja”. On je naveo da su u više navrata zauzimali stavove koji mu nisu išli u prilog, i da to nije odgovaralo načinu na koji su se predstavljali tokom procesa imenovanja. Prema njegovim rečima, “Donald Tramp i Vrhovni sud” tema je koja je izuzetno važna za razumevanje promene balansa snaga u američkom pravosuđu.

Tramp je tokom svog prvog mandata u Beloj kući postavio troje konzervativnih sudija, čime je stvorio većinu u Vrhovnom sudu. To je omogućilo sudu da od 2020. godine deluje u konzervativnijem pravcu. Međutim, poslednje odluke sudija pokazale su da uvek postoji mogućnost da pojedinci glasaju nezavisno, bez obzira na političke preferencije predsednika koji ih je imenovao.

Šta dalje za Trampa i konzervativce

Zbog čestih odluka protiv njegovih političkih interesa, Tramp je javno izrazio žaljenje. Ipak, kako je naveo u intervjuu, ništa ne može promeniti činjenicu da sudije imaju doživotni mandat. On je istakao da je razočaran što se odluke Vrhovnog suda nisu uvek poklapale sa njegovim očekivanjima, ali je takođe priznao da sudije moraju donositi nezavisne odluke.

Tema “Donald Tramp i Vrhovni sud” tako ostaje u centru pažnje javnosti, jer pokazuje koliko su nezavisnost i integritet pravosuđa važni čak i kada su u pitanju imenovanja na najvišem nivou. Trampovo iskustvo podseća sve političare da imenovani zvaničnici ne moraju uvek deliti političke stavove svojih predlagača.