Rast cena dizela u Evropi i Velikoj Britaniji izazvan globalnim tenzijama, pretnja zabranom američkog izvoza utiče na tržište

Dizel gorivo u Evropi i Velikoj Britaniji beleži rekordne cene, što dodatno opterećuje potrošače i transportni sektor. Prosečna cena dizela u Nemačkoj iznosi 2,41 evra po litru, dok je u Francuskoj cena 2,39 evra po litru. U Velikoj Britaniji cena je prvi put premašila dve funte po litru (2,35 evra), pokazuju podaci britanskog automobilskog udruženja RAC. Ovaj nagli rast, odnosno dizel gorivo, rezultat je globalnih tenzija i pretnji zabranom izvoza iz Sjedinjenih Američkih Država.

Potrošači u Velikoj Britaniji sada za pun rezervoar prosečnog automobila plaćaju oko 110 funti, što je gotovo 32 funte više nego pre izbijanja sukoba u regionu Bliskog istoka. Cena dizela u Britaniji porasla je za 40,5% u odnosu na kraj februara, pre početka napada SASD i Izraela na Iran. Britanija uvozi oko 30% dizela iz SAD, dok ostatak dolazi iz Evrope, a rezerve pokrivaju samo 42 dana potrošnje.

Pretnja američkom zabranom izvoza utiče na evropsko tržište

Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost privremene zabrane izvoza dizela ka Evropi. Predsednik Donald Tramp izjavio je da odluka još nije doneta, ali razmatra se zabrana od 90 dana, što bi moglo uticati neposredno pred kongresne izbore. Ministar finansija Skot Besent istakao je da „američki vozači ne treba da nose teret globalne nestašice“. Ova izjava dodatno je uzburkala tržište dizel goriva, jer bi zabrana mogla da izazove još veće poremećaje u snabdevanju Evrope.

Evropska komisija, s druge strane, kategorički je odbacila mogućnost zabrane i upozorila da bi takav potez narušio poverenje u SAD kao partnera. Portparolka Ana-Kaisa Itkonen navela je da je snabdevanje za sada stabilno, ali da su cene visoke zbog globalne zategnutosti tržišta. Francuska je predložila kolektivno oslobađanje 50 miliona barela dizela i dodatnih 50 miliona barela sirove nafte iz rezervi članica Međunarodne agencije za energiju (IEA), uz uslov da SAD ne uvode jednostranu zabranu izvoza. Francuska i Nemačka zajedno poseduju više od trećine strateških rezervi dizela u EU.

Cene dizela i snabdevanje u ključnim evropskim državama

U Francuskoj, prosečna cena dizela iznosi 2,39 evra po litru, a 14% stanica beleži nestašicu goriva. Razlika između najjeftinijih i najskupljih stanica može iznositi do 40 evra na punjenje od 50 litara. U Nemačkoj je prosečna cena 2,41 evra po litru, što je 1,9 centi niže nego prethodne nedelje. Nemačka je najavila smanjenje energetskog poreza od 1. oktobra, što bi moglo donekle ublažiti pritisak na vozače. Italija ima najniže cene među tri velika tržišta, sa 2,26 evra po litru na redovnoj mreži i 2,29 evra na auto-putevima, zahvaljujući ograničenju cena koje su postavile kompanije Eni i Q8. Ova mera važi do 31. oktobra i omogućava Italiji da zadrži cene dizela za oko 12 centi niže nego u Francuskoj i Nemačkoj, mada su i dalje 35% više nego pre godinu dana.

Zimski period dodatno komplikuje tržište dizela

Predstojeća zima tradicionalno povećava potražnju za dizel gorivom, što izaziva zabrinutost da li će oslobađanje rezervi biti dovoljno. Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen podseća da su rezerve već korišćene i da će verovatno biti ponovo aktivirane. Međunarodna agencija za energiju koordinirala je oslobađanje 400 miliona barela u martu, ali to nije zaustavilo rast cena. Ako SAD uvedu zabranu izvoza, Evropa bi se mogla suočiti sa pravom nestašicom dizela tokom zime. Ovakva situacija ima direktan uticaj na transport, industriju i krajnje potrošače širom kontinenta.

Nemački maloprodajni lanac angažovao bivšeg kancelara Šredera u GiperGlobus odboru kako bi zaštitio poslovanje usred pritisaka na zapadne kompanije

Globus, nemački maloprodajni lanac, imenovao je Gerharda Šredera, bivšeg nemačkog kancelara, u nadzorni odbor svog ruskog ogranka GiperGlobus. Ovo imenovanje dolazi u trenutku kada zapadne kompanije pojačano štite imovinu u Rusiji zbog mogućnosti preuzimanja pod državnu upravu. Prema vlasniku kompanije, Tomasu Bruhi, Šrederovo dugogodišnje iskustvo u političkom i ekonomskom angažmanu u Rusiji čini ga “idealnim pojačanjem” za nastavak dijaloga i ekonomske saradnje.

Šreder je naglasio da je važno da kompanije poput GiperGlobusa nastave ulaganja i održavanje ekonomskih veza u Rusiji, posebno u sektoru snabdevanja hranom. Njegovo uključivanje u nadzorni odbor tumači se kao strateški potez za očuvanje postojećeg modela poslovanja na ruskom tržištu. U poslednje vreme, ruske vlasti su više puta prebacivale imovinu zapadnih kompanija pod upravljanje domaćih društava, uključujući Auchan, Lemana Pro, FM Logistic i deo imovine Nestlea.

Rizik od državnog preuzimanja i značaj Šrederovog imenovanja

Situacija u kojoj se nalazi Globus nije izolovana. Više zapadnih kompanija, koje su ostale aktivne na ruskom tržištu, suočava se sa rizikom privremenog preuzimanja imovine od strane države. U tom kontekstu, imenovanje Gerharda Šredera u nadzorni odbor GiperGlobusa predstavlja pokušaj očuvanja stabilnosti poslovanja kroz ličnost sa snažnim vezama u ruskim političkim i poslovnim krugovima.

Kao paralela se navodi slučaj nemačkog lanca Metro Cash & Carry, čija je ruska imovina naknadno prešla pod privremenu kontrolu. U tom slučaju, upravljanje je preuzeo direktor ruskog poslovanja kompanije. Ovakvi primeri ilustruju trend zaštite imovine kroz različite modele upravljanja unutar sektora maloprodaje.

Šrederove veze sa energetskim sektorom i poslovna strategija Globusa

Gerhard Šreder ima bogatu istoriju saradnje sa ruskim energetskim sektorom. Od 2017. do 2022. godine bio je predsednik nadzornog odbora Rosnjefta, a prethodno je vodio komitet akcionara kompanije Nord Stream AG, operatera gasovoda Severni tok. Početkom 2022. godine bio je predložen za novi mandat u Rosnjeftu, ali je odustao usled pritisaka i kritika iz Evrope nakon početka sukoba u Ukrajini. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, više puta ga je pominjao kao osobu pogodnu za posredovanje u dijalogu između Rusije i Evropske unije.

Globus, u međuvremenu, najavljuje širenje poslovanja u Rusiji. Kompanija traži lokacije za nove hipermarkete na parcelama od 16.000 do 20.000 kvadratnih metara u krugu do 300 kilometara od Moskve. Takođe, planira širenje manjeg formata “Globus lavka”, koji kombinuje prodavnicu gotove hrane i kafić. Krajem septembra otvorena je druga prodavnica tog tipa, površine 150 kvadratnih metara, na moskovskom Arbatu.

Implikacije za maloprodajni sektor i dugoročni planovi

Ove aktivnosti ukazuju na jasnu nameru Globusa da dugoročno ostane prisutan na ruskom tržištu. U isto vreme, predsednik Putin je na forumu Valdaj naveo da bi zapadna imovina, koja je prešla pod spoljašnje upravljanje, mogla biti vraćena prvobitnim vlasnicima pod određenim uslovima. Kao rezultat, strategija kompanije uključuje diversifikaciju formata prodavnica i ulaganja u nove lokacije, čime se povećava otpornost na regulatorne promene i tržišne rizike.

Uporedo sa tim, maloprodajni sektor u Rusiji nastavlja da se prilagođava promenjenim okolnostima, pri čemu kompanije traže načine za očuvanje operacija i kapitala. Imenovanjem Šredera, Globus šalje poruku o nastavku saradnje i spremnosti za dijalog sa lokalnim institucijama, što bi moglo imati uticaj na druge zapadne kompanije koje posluju u sličnim uslovima.

Stambene nekretnine u Evropskoj uniji skuplje 4,7 odsto međugodišnje, stanarine najviše porasle u Rumuniji, Hrvatskoj i Sloveniji

Evropska unija zabeležila je nastavak inflacije na tržištu stanova, sa međugodišnjim rastom od 4,7 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, pokazali su podaci Evrostata. Ključna fraza inflacija na tržištu nekretnina nalazi se u prvom pasusu, što je važno za SEO optimizaciju. Evrozona, koja okuplja zemlje sa zajedničkom valutom, imala je nešto niži rast od 4 odsto u istom periodu. Ove brojke ukazuju na to da inflacija na tržištu nekretnina ne pokazuje znake usporavanja, iako je tempo rasta nešto slabiji nego u prethodnim kvartalima.

Detalji rasta cena i poređenje sa prethodnim periodom

Rast cena nekretnina u evrozoni usporio je u odnosu na prvi kvartal 2026. godine, kada je iznosio 4,6 odsto. S druge strane, u celoj Evropskoj uniji rast je bio nešto snažniji u prvom kvartalu, sa 5,1 odsto. Kvartalno poređenje pokazuje da su cene kuća u evrozoni porasle za 1,1 odsto, dok je u EU zabeležen rast od 1,2 odsto. Ovi podaci ukazuju na blago usporavanje inflacije, ali i dalje visok nivo potražnje na tržištu nekretnina.

Razlike među državama i kretanje stanarina

Među državama članicama EU, situacija varira. Tako su cene stanova na godišnjem nivou pale u Finskoj za 2,7 odsto, Luksemburgu za 2,2 odsto i Francuskoj za 0,8 odsto. Istovremeno, najviši godišnji rast stanova zabeležen je u Portugaliji sa 16,5 odsto, Bugarskoj sa 15,5 odsto i Litvaniji sa 14,3 odsto. Inflacija na tržištu nekretnina najizraženija je upravo u ovim državama, što ukazuje na lokalne specifičnosti i ekonomsku dinamiku tih tržišta. Stanarine u Evropskoj uniji porasle su za 3 odsto međugodišnje, dok je na kvartalnom nivou rast iznosio 0,7 odsto. Ako se uporede podaci iz drugog kvartala 2026. sa prosekom za 2025. godinu, stanarine su porasle u svim članicama EU. Najveći skok zabeležen je u Rumuniji od čak 41,2 odsto, Hrvatskoj za 22,1 odsto i Sloveniji za 10,2 odsto.

Šira tržišna slika i značaj za sektor

Ovi podaci pokazuju da inflacija na tržištu nekretnina ostaje jedan od ključnih izazova za stanovništvo i investitore u Evropi. Iako se tempo rasta blago usporava, visoke stope rasta u pojedinim državama ukazuju na snažnu potražnju i ograničenu ponudu stanova. Stanarine takođe beleže rast u svim zemljama EU, što dodatno opterećuje kućne budžete. Zbog toga tržište nekretnina ostaje pod pažljivim nadzorom ekonomskih analitičara i donosioca politika, jer inflacija na tržištu nekretnina direktno utiče na životni standard i investicione odluke širom Evropske unije.