Dolazak globalnog brenda proširuje ponudu brze hrane, otvaranje nove radne pozicije i ulaganja u domaće tržište

Burger King, jedan od najpoznatijih svetskih lanaca brze hrane, zvanično stiže na beogradsko tržište ove jeseni. Prvi restoran biće otvoren u UŠĆE Shopping Centru, čime počinje širenje ovog brenda u glavnom gradu Srbije. Burger King otvaranje u Beogradu označava značajno proširenje gastronomske ponude za potrošače, kao i jačanje konkurencije među međunarodnim lancima brze hrane.

Iz kompanije MPC Properties, koja upravlja UŠĆE Shopping Centrom, navode da dolazak Burger Kinga dodatno učvršćuje poziciju ovog tržnog centra kao vodeće destinacije za savremene globalne brendove. „Veoma nam je drago što Burger King konačno dolazi u Beograd i što će upravo UŠĆE biti mesto na kojem će domaća publika prvi put imati priliku da iskusi ovaj globalno poznati brend. Dolazak novih međunarodnih brendova dodatno potvrđuje poziciju UŠĆE Shopping Centra kao mesta koje prati savremene trendove i potrebe svojih posetilaca“, izjavio je Milan Šmigić, v.d. generalnog direktora MPC Properties.

Burger King otvaranje u Beogradu: Značaj i novi poslovni modeli

Otvaranje prvog Burger King restorana u UŠĆE Shopping Centru deo je strategije širenja ovog lanca koji posluje na više od 100 tržišta širom sveta. Poznat po kultnom Whopper sendviču, Burger King planira da domaćoj publici ponudi identičan meni i iskustvo kakvo je prepoznato globalno. Kao rezultat, ovo otvaranje donosi i nova radna mesta, kao i priliku za razvoj lokalnih talenata i saradnju sa domaćim dobavljačima.

Prema rečima Veselina Janićijevića, generalnog direktora Burger Kinga u Srbiji, dolazak ovog brenda predstavlja značajnu investiciju. „Prvo otvaranje u Beogradu za nas predstavlja značajnu investiciju, ali i priliku da otvorimo nova radna mesta, ulažemo u razvoj lokalnih talenata i gradimo dugoročna partnerstva sa domaćim dobavljačima i poslovnim partnerima. Gostima želimo da pružimo ono po čemu je Burger King prepoznatljiv širom sveta – karakterističan ukus mesa pečenog na otvorenom plamenu i mogućnost da svoj obrok prilagode sopstvenom ukusu. Želimo da se svaki gost u našem restoranu oseti kao ‘kralj’. Istovremeno, naše poslovanje će biti zasnovano na globalnim standardima kada je reč o kvalitetu i bezbednosti hrane, kao i načinu na koji poslujemo“, naglasio je Janićijević.

Dalje širenje i uticaj na tržište brze hrane

Burger King otvaranje u Beogradu deo je šireg plana za ulazak na srpsko tržište. Nakon UŠĆE Shopping Centra, tokom jeseni se očekuje otvaranje još jednog restorana u BEO Shopping Centru, što će dodatno povećati dostupnost ovog brenda domaćim potrošačima. Osim toga, dolazak Burger Kinga može podstaći i druge međunarodne igrače da razmotre ulazak ili proširenje u Srbiji, čime se intenzivira konkurencija i doprinosi razvoju tržišta brze hrane.

Tačan datum otvaranja prvog restorana i detalji o budućim lokacijama biće naknadno objavljeni. Pozicioniranjem u jednom od najvećih tržnih centara u regionu, Burger King ima potencijal da privuče veliki broj potrošača i doprinese diversifikaciji ponude brze hrane u Beogradu.

Euribor je dostigao gotovo tri odsto, a građani sa promenljivom kamatnom stopom već osećaju povećanje mesečnih rata

Euribor je od početka godine porastao za 30 odsto, što već utiče na rate stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji. Mesečni Euribor je sa oko 2,1% na početku godine porastao na gotovo tri odsto do 22. septembra. Tokom septembra zabeležen je posebno snažan rast, dok su tromesečni i šestomesečni Euribor takođe skočili za 30 odsto.

Rast Euribora i posledice za korisnike kredita

Prema oceni profesora Zorana Grubišića sa Beogradske bankarske akademije, rast Euribora je posledica energetskog šoka i rasta cena nafte, koja se stabilno drži iznad 100 dolara po barelu. On ističe da su slični pritisci postojali i tokom 2022. i 2023. godine, kada su nagle promene na tržištu energenata uticale na inflaciju i monetarnu politiku. Kao rezultat, centralne banke, uključujući Evropsku centralnu banku, podigle su kamatne stope kako bi zadržale inflaciju u ciljanom opsegu. Euribor zato reaguje i na konkretno povećanje kamata i na očekivanja daljeg rasta.

Uticaj na stambene kredite i zaštita korisnika

Građani sa kreditima vezanim za promenljivu kamatnu stopu već su osetili rast mesečnih obaveza. Kod kredita sa šestomesečnim Euriborom promene se primenjuju dva puta godišnje, dok se kod tromesečnog usklađivanje dešava četiri puta godišnje. “Nekog porasta je već bilo i korisnici su to već i osetili, jer ovo traje od marta. Možda će blago još doći do neke korekcije, ali približava se ipak tom svom plafoniranju”, objašnjava Zoran Grubišić. On naglašava da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničava maksimalnu zbirnu kamatnu stopu, pa čak i uz potencijalni dalji rast Euribora, rate ne mogu rasti bez limita.

Da li je vreme za fiksnu kamatu i dalja očekivanja

Profesor Grubišić savetuje da ne treba žuriti sa refinansiranjem stambenih kredita u fiksnu kamatnu stopu samo zbog trenutnog skoka Euribora. “Ne bih sada jurio refinansiranje. Takve ‘krivine’ vas obično više koštaju”, navodi on. Takođe dodaje da ne očekuje nova velika povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke, koja se već kreće oko 2,5 do 3 odsto. Kao rezultat toga, očekuje se stabilizacija Euribora bez daljeg značajnijeg rasta. Zakonsko ograničenje maksimalne kamatne stope, koje je propisala Narodna banka Srbije, ostaje ključni zaštitni mehanizam za korisnike. Time se sprečava da rast Euribora dovede do nekontrolisanog povećanja rata kredita, čak i u uslovima nestabilnosti na tržištu energenata.

Akciza za bezolovni benzin iznosi 54 dinara, za olovni benzin 57,41 dinar, a za gasna ulja 55,53 dinara po litru

Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte za 25 odsto do 11. oktobra, potvrđeno je u Ministarstvu finansija. Ova mera, označena kao “akcize minus 25%”, omogućava niže poreze na gorivo od zakonski maksimalno dozvoljenih 20 odsto, što je izuzetak koji se primenjuje od 14. septembra.

Prethodna odluka Vlade Srbije važila je do 4. oktobra, a produženje će direktno uticati na maloprodajne cene goriva tokom navedenog perioda. Prema važećoj odluci, akciza za olovni benzin sada iznosi 57,41 dinar po litru, za bezolovni benzin 54 dinara po litru, dok je akciza na gasna ulja 55,53 dinara po litru. Ove cifre predstavljaju smanjenje u odnosu na redovne iznose akciza, što potrošačima i privredi donosi privremeno olakšanje.

Akcize minus 25% i uticaj na tržište goriva

Smanjenje akciza na derivate nafte za 25 odsto, poznato kao “akcize minus 25%”, rezultat je odluke Vlade Srbije da odgovori na kretanja na svetskom tržištu energenata. Ova mera, koja je iznad zakonski dozvoljenih 20 odsto, uvedena je zbog nestabilnosti cena nafte i potreba za stabilizacijom domaćeg tržišta goriva. Kao rezultat, maloprodajne cene goriva, uključujući dizel i benzin, ostale su stabilne tokom proteklih nedelja.

Takođe, prema poslednjim podacima, cena dizela u Srbiji iznosi 236 dinara, dok je benzin 207 dinara po litru. Pad cena nafte na svetskom tržištu dodatno je uticao na smanjenje pritiska na domaće cene derivata u septembru 2026. godine. Osim toga, zadržavanje nižih akciza ima pozitivan efekat na troškove prevoznika i domaćinstava.

Regulatorni okvir i fiskalne implikacije akciza minus 25%

Akcize na gorivo predstavljaju važan izvor prihoda za državni budžet, ali i instrument fiskalne politike koji se koristi za balansiranje ekonomskih pritisaka. Vlada Srbije je već ranije, u maju 2026. godine, vraćala akcize na zakonskih minus 20 odsto, ali je sredinom septembra odlučila da poveća smanjenje na 25 odsto. Ova mera ima za cilj da pomogne privredi i građanima u uslovima visokih energetskih troškova.

S druge strane, Ministarstvo finansija prati fiskalne efekte ove odluke, jer smanjene akcize znače i manji prihod u budžetu. Međutim, u kratkoročnom periodu, stabilizacija cena goriva smatra se prioritetom, posebno zbog uticaja na inflaciju i troškove transporta.

Produženje odluke o “akcizama minus 25%” do 11. oktobra omogućava dodatni prostor za prilagodavanje fiskalne politike i praćenje daljih kretanja na tržištu energenata. Vlada Srbije ostavlja mogućnost daljih korekcija u zavisnosti od promena na svetskom tržištu i domaćih makroekonomskih pokazatelja.