Biljana Plavšić preminula je u Beogradu u 96. godini, a ostala je upamćena kao jedina žena osuđena pred Tribunalom u Hagu.

Biljana Plavšić, jedina žena osuđena pred Hagom, preminula je jutros u Beogradu u 96. godini. Tokom bogate karijere, bila je političarka iz Bosne i Hercegovine, univerzitetska profesorka biologije i predsednica Republike Srpske između 1996. i 1998. godine. Tribunal u Hagu podigao je protiv nje optužnicu 2000. godine.

Politička karijera i uloga tokom devedesetih

Plavšićeva je pre ulaska u politiku radila kao redovni profesor biologije i bila je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu. Početkom devedesetih postala je jedan od istaknutih članova Srpske demokratske stranke (SDS). Na prvim višestranačkim izborima 1990. godine izabrana je za člana Predsedništva SR BiH. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine, obavljala je funkciju potpredsednice Republike Srpske i bila član Vrhovne komande Vojske RS. Često je zastupala radikalne nacionalne stavove, što je ostalo zabeleženo u njenoj biografiji.

Predsednica Republike Srpske i politički sukobi

Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada se Radovan Karadžić povukao sa javnih funkcija, Plavšićeva je 1996. postala predsednica Republike Srpske. Tokom svog mandata, ušla je u otvoren sukob sa Karadžićevom strujom. Uz podršku međunarodne zajednice, osnovala je novu stranku, Srpski narodni savez, i premeštala centar političke moći u Banja Luku. Na izborima 1998. godine izgubila je vlast od Nikole Poplašena.

Optužnica pred Hagom i osuđujuća presuda

Tribunal u Hagu podigao je 2000. godine optužnicu protiv nje za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Dobrovoljno se predala početkom 2001. godine. Krajem 2002. godine, u okviru sporazuma sa tužilaštvom, Plavšićeva je priznala krivicu za zločine protiv čovečnosti, odnosno progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi. Ostale tačke optužnice su povučene. Osuđena je 2003. godine na 11 godina zatvora, koje je izdržavala u Švedskoj.

Život nakon zatvora i povlačenje iz javnosti

Nakon što je odslužila dve trećine kazne, puštena je na slobodu u oktobru 2009. godine. Od tada se povukla iz javnog života i živela je u Beogradu do svoje smrti. Ova biografija Biljane Plavšić svedoči o njenom uticaju na političku scenu Bosne i Hercegovine, kao i o jedinstvenom položaju koji je imala pred Tribunalom u Hagu.

Biljana Plavšić preminula je jutros u Beogradu u 96. godini, sahrana će biti održana u Banjaluci.

Bivša predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić, preminula je jutros u Beogradu u 96. godini, kako je potvrđeno iz izvora bliskih porodici. Sahrana će biti obavljena u Banjaluci. Vest o njenoj smrti odjeknula je širom regiona, a mnogi ističu njen uticaj na politički život Republike Srpske i šire.

Rođena 7. jula 1930. godine u Tuzli, tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, Biljana Plavšić detinjstvo je provela u Sarajevu. Diplomirala je biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gde je kasnije i doktorirala iz oblasti botanike, tačnije biljne virusologije. Specijalizaciju je završila kao Fulbrajtov stipendista u Sjedinjenim Američkim Državama, što je značajno uticalo na njen naučni i profesionalni razvoj.

Politička karijera i doprinos nauci

Tokom svoje bogate karijere, Biljana Plavšić bila je univerzitetska profesorka, a potom i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu. Kao naučnica, ostavila je trag u oblasti bioloških nauka, dok je njen politički angažman obeležio period stvaranja i razvoja Republike Srpske. Plavšićeva je bila narodni poslanik u Skupštini Republike Srpske, kao i srpski član Predsedništva nekadašnje SR BiH.

Pored toga, obavljala je funkciju predsednika Republike Srpske, a bila je i bivši funkcioner Srpske demokratske stranke (SDS) i predsednik Srpskog narodnog saveza (SNS). Njeno ime ostaje upamćeno u političkoj istoriji regiona, posebno zbog značajnih događaja tokom devedesetih godina.

Obrazovanje i lični razvoj

Pored političkog delovanja, Biljana Plavšić je svoju karijeru gradila i u akademskom svetu. Kao rezultat njenog naučnog rada, mnogi studenti i kolege pamte je kao posvećenog profesora i istraživača. Osim toga, njena stručnost u biologiji, posebno u oblasti biljne virusologije, donela joj je priznanja u naučnoj zajednici.

Iako je karijeru započela u nauci, kasnije je prešla u politiku, gde je zauzimala najviše funkcije u Republici Srpskoj. Na taj način, Biljana Plavšić je ostala prepoznatljiva i zbog svog akademskog i zbog političkog angažmana.

Sahrana i sećanje na Plavšićevu

Prema dostupnim informacijama, sahrana Biljane Plavšić biće održana u Banjaluci, a detalji o terminu biće poznati naknadno. Mnogi se ovih dana sećaju njenog uticaja na politički život i doprinosa nauci. Kao rezultat toga, njeno ime ostaje deo savremene istorije regiona. Pored toga, njena životna priča i profesionalni put pokazuju značaj obrazovanja i upornosti u ostvarivanju ciljeva.

Biljana Plavšić ostaće upamćena kao jedna od važnih ličnosti u političkoj i naučnoj istoriji Republike Srpske i šireg prostora bivše Jugoslavije.

Nakon ubrizgavanja botoksa izvan zdravstvene ustanove, četiri žene u Crnoj Gori hospitalizovane su zbog ozbiljnih simptoma, dok je lekarska komora saopštila da doktorka nema pravo na rad.

Pet žena je doživelo trovanje botoksom u Crnoj Gori nakon što su se javile sa simptomima poput malaksalosti, otežanog disanja i zamagljenog vida. Četiri pacijentkinje su trenutno na bolničkom lečenju, dok je jedna odbila hospitalizaciju, prema saopštenju Kliničkog centra Crne Gore. Kako je potvrđeno, botoks je ubrizgavala Julija Kušnereva, koja nije imala licencu za rad niti rešenje o izjednačavanju strane diplome iz Ukrajine.

Simptomi koje su žene prijavile uključuju malaksalost, otežano gutanje i govor, spuštene kapke, zamagljen vid i suvoću usta. Kod jedne od pacijentkinja zabeležena je i slabost gornjih ekstremiteta. Institut za lekove i medicinska sredstva Crne Gore saopštio je da je preparat “Dysport”, korišćen u ovom slučaju, ranije bio predmet upozorenja zbog mogućih falsifikovanih serija u više zemalja.

Detalji slučaja trovanja botoksom u Crnoj Gori

Prema Kliničkom centru Crne Gore, četiri od pet pacijentkinja su trenutno stabilnog zdravstvenog stanja, bez pogoršanja simptoma. Za sada nije planirano da ijedna od njih bude otpuštena iz bolnice. Sumnja se da je botoks nabavljen ilegalno i van kontrolisanog lanca distribucije. Poreklom i autentičnošću preparata se bave nadležne institucije, dok je lekarska komora Crne Gore naglasila da Kušnereva nije imala pravo da pruža medicinske usluge.

Medicinski fakultet Univerziteta Crne Gore potvrdio je da u službenoj evidenciji ne postoji zahtev za izjednačavanje diplome na ime Julije Kušnereve. Prema propisima, priznavanje strane diplome je neophodno, ali nije dovoljno za rad u Crnoj Gori bez dodatnih ispita i licence nadležne komore.

Reakcije institucija i tok istrage

Lekarska komora Crne Gore je oštro osudila postupke pružanja zdravstvene usluge bez licence i upozorila na rizike korišćenja preparata nepoznatog porekla. Komora je istakla da priznata strana diploma ne daje automatsko pravo na rad, te da nedostatak laboratorijskih dokaza o štetnosti ne znači da je preparat bio bezbedan.

Osnovni sud u Podgorici odbio je predloge tužilaštva za određivanje mera nadzora prema Kušnerevoj i još jednoj osobi, navodeći da nema osnovane sumnje za krivično delo nadrilekarstva, budući da je Kušnereva imala diplomu iz inostranstva. Međutim, komora je podvukla da nije doneta konačna odluka i da ne prejudiciraju eventualnu odgovornost.

Tokom istrage, naglašeno je da je botoks korišćen van dozvoljenih kanala i bez adekvatnog nadzora. U međuvremenu, institucije nastavljaju sa ispitivanjem okolnosti pod kojima je došlo do trovanja botoksom u Crnoj Gori, a zdravstveno stanje hospitalizovanih žena se pažljivo prati.