Indijska tehnološka kompanija sa 14,8 milijardi dolara prihoda kupuje hrvatsko-srpski Robotiq.ai, dok M&I Systems izlazi iz investicije

HCLSoftware, softverska divizija globalnog IT lidera HCLTech, planira preuzeti kompaniju Robotiq.ai, specijalizovanu za razvoj platformi za robotsku automatizaciju poslovnih procesa (RPA). Ova akvizicija dolazi u trenutku kada HCLTech ima prihod od 14,8 milijardi dolara i više od 223.000 zaposlenih u 60 zemalja, navodi se u zvaničnom saopštenju. M&I Systems Grupa iz Srbije bila je rani investitor u Robotiq.ai putem svoje platforme Kroog Ventures, dok se zatvaranje transakcije očekuje do kraja novembra 2026. godine.

Detalji akvizicije i tehnološka integracija u HCL UnO Agentic

Plan HCLSoftware-a je da tehnologiju Robotiq.ai ugradi u svoju platformu HCL UnO Agentic, namenjenu orkestraciji AI agenata i poslovnih procesa. AI agenti na toj platformi već mogu donositi odluke i koordinisati procese, dok će uz Robotiq.ai rešenja moći i da izvršavaju zadatke unutar poslovnih aplikacija bez funkcionalnog API-ja. Platforma Robotiq.ai, koja poseduje ISO sertifikovanu bezbednost i revizorske zapise, već je implementirana u bankama, osiguravajućim društvima i telekomunikacionim kompanijama. Kao rezultat ove integracije, klijenti će moći da prošire upotrebu AI agenata na celokupno poslovanje bez dodatnih rizika.

Uloga M&I Systems Grupe i značaj za regionalno tržište

Osim finansijske podrške, M&I Systems Grupa je Robotiq.ai-u obezbedila mentorstvo, iskustvo i prve velike klijente. „Ova transakcija potvrđuje našu sposobnost da prepoznamo pravu tehnologiju i partnera“, izjavio je Vladan Balaban, predsednik M&I Systems Grupe. On je istakao da je Robotiq.ai bio deo njihovih proizvoda još dok je bio tim sa idejom, a sada ga preuzima jedan od najvećih tehnoloških sistema na svetu. To šalje snažnu poruku regionu da se ovde razvijaju proizvodi koje žele globalni lideri.

Izjave rukovodstva i uticaj na dalji razvoj

Predsednik HCLSoftware-a, Kalyan Kumar, naglasio je da kompanije više ne eksperimentišu sa veštačkom inteligencijom, već traže bezbednu i pouzdanu automatizaciju koja funkcioniše u realnim uslovima. „Robotiq.ai dopunjuje HCL UnO Agentic upravo tim delom: našoj platformi, koja upravlja radom AI agenata, dodaje sposobnost da posao i izvrši na nivou velikih sistema. Klijenti tako mogu bez rizika da uvedu AI agente i prošire ih na celo poslovanje“, naveo je Kumar.

Širi kontekst: Pozicija M&I Systems Grupe i značaj akvizicije

Za M&I Systems Grupu ovo je treća strateška transakcija u tri godine i prva u kojoj izlazi iz investicije. U julu 2024. češki Seyfor postao je većinski vlasnik M&I Systems Co, dok je 2025. godine M&I Systems Co preuzeo NPS, vodećeg partnera za Microsoft Dynamics 365 Business Central u Srbiji. Grupa danas okuplja sedam kompanija, 400 zaposlenih u četiri zemlje i više od 500 klijenata iz dvadesetak industrija, uz rast prodaje od preko 15 odsto godišnje. Darko Jovišić, CEO i ko-osnivač Robotiq.ai-a, istakao je da ova akvizicija omogućava njihovoj tehnologiji pristup globalnom tržištu i velikim klijentima, dok korisnici dobijaju automatizaciju koja postaje deo orkestriranog i kontrolisanog procesa na nivou cele kompanije.

Pad komercijalnih zaliha dizela i benzina u Kini dodatno opterećuje globalno tržište goriva, dok domaća potrošnja ima prednost

Kina je danas uvela ograničenja na izvoz goriva, što dodatno povećava pritisak na svetsko tržište dizela i benzina. Ova odluka dolazi u trenutku kada su globalni tokovi snabdevanja već narušeni ratom na Bliskom istoku i ukrajinskim napadima na ruske rafinerije. Prema informacijama iz industrije, najveće kineske rafinerije nisu dobile dozvolu za izvoz nafte za oktobar.

Pad zaliha goriva uzrokuje ograničenja izvoza

Kompanija Kpler navodi da su komercijalne zalihe dizela u Kini oko 20 miliona barela ispod željenog nivoa. Kod benzina, manjak iznosi približno devet miliona barela. Zbog toga Peking privremeno stavlja akcenat na domaće snabdevanje, dok se međunarodne isporuke stavljaju po strani. Ograničenja su, prema dostupnim informacijama, vezana za pad domaćih zaliha i neizvesnost u vezi sa obimom prerade sirove nafte. Državna naftna kompanija Petro Čajna je otkazala više pošiljki benzina i avionskog goriva za oktobar. Privatna korporacija Džeiđijang nije planirala nijednu isporuku naftnih derivata tokom perioda praznika.

Uticaj ograničenja na svetsko tržište dizela i benzina

Odluka o ograničenju izvoza goriva iz Kine dolazi u trenutku kada su svetske zalihe već pod pritiskom zbog gubitka goriva iz Rusije i sa Bliskog istoka. Iako Kina ima najveće rafinerijske kapacitete na svetu, u segmentu izvoza goriva tradicionalno zaostaje za Indijom i Južnom Korejom. Međutim, u trenutnim tržišnim uslovima njen uticaj na regionalno tržište je znatno veći. Vlada u Pekingu, prema oceni Mišel Mejdan, šefice istraživanja kineske energetike na Oksfordskom institutu za energetske studije, daje prioritet stabilnosti domaćeg tržišta. „Međunarodne isporuke su na drugom mestu“, istakla je ona.

Ograničenja i dinamika odobravanja izvoza

Peking je prethodno, u martu, ograničio izvoz goriva zbog rata na Bliskom istoku i problema u snabdevanju sirovom naftom. Ova ograničenja su bila ublažena u julu, ali se sada odobravaju kvote za izvoz dizela, benzina i avionskog goriva na mesečnom nivou. Trenutno nije poznato da li će dozvole za izvoz biti obnovljene nakon završetka nacionalnog praznika, koji traje do 7. oktobra. Odluka će zavisiti od domaće ponude goriva i obima prerade u kineskim rafinerijama.

Širi značaj za globalno tržište energenata

Kao rezultat, ograničenja izvoza goriva iz Kine mogu dodatno destabilizovati svetsko tržište dizela i benzina. Pad zaliha goriva i neizvesnost oko daljih isporuka stvaraju dodatni pritisak na cene energenata. Ovo posebno pogađa zemlje koje su zavisne od uvoza goriva iz azijskog regiona. Kina, iako nije najveći izvoznik u ovom segmentu, svojim potezima može značajno uticati na raspoloživost goriva u regionu i šire.

Rast prinosa na američke i evropske obveznice povećava troškove zaduživanja, dok investitori očekuju duže zadržavanje visokih kamatnih stopa

Prinos na američke obveznice dostigao je 5,342 odsto, što predstavlja najviši nivo od početka 2002. godine, prema podacima agencije LSEG. Ovaj rast zabeležen je nakon što je prinos na referentnu desetogodišnju američku državnu obveznicu tokom septembra ostvario najveći kvartalni rast od 1994. godine. Kao rezultat, investitori su nastavili prodaju državnih dužničkih hartija, usled brige zbog inflacije, rasta cena energenata i neizvesnosti oko budućih kamatnih stopa.

Detalji rasta prinosa na američke obveznice

Prema dostupnim podacima, prinos na desetogodišnje američke obveznice povećan je za 87,1 bazni poen, odnosno 0,871 procentni poen u trećem kvartalu. Istovremeno, prinos na tridesetogodišnje američke obveznice premašio je 5,65 odsto. Rast prinosa znači pad cena obveznica, što automatski vodi ka višim dugoročnim kamatnim stopama. Zbog toga, kompanije i građani suočavaju se sa povećanim troškovima zaduživanja, uključujući skuplje stambene kredite i veće troškove servisiranja javnog duga.

Uticaj globalnih faktora i evropskih tržišta

Visoke cene energenata dodatno utiču na tržište obveznica, podstičući strahovanja od dugotrajnije inflacije. Takođe, snažna ulaganja u veštačku inteligenciju i centre za obradu podataka povećavaju potražnju za kapitalom. Zbog toga investitori procenjuju da bi kamatne stope mogle ostati na povišenom nivou duže nego što se ranije očekivalo. Pored Sjedinjenih Američkih Država, rast prinosa zabeležen je i na evropskim tržištima. Prinos na desetogodišnje francuske obveznice porastao je na 4,96 odsto, dok je prinos na tridesetogodišnje britanske državne obveznice dostigao 6,029 odsto, što je najviši nivo od 1998. godine.

Inflacija i očekivanja na tržištu obveznica

Najnoviji podaci o američkoj inflaciji ukazuju na slabiji rast cena od očekivanog. Kao rezultat, smanjena su očekivanja da će Federalne rezerve u oktobru ponovo podizati kamatne stope. Ipak, to nije bilo dovoljno da zaustavi dalji rast prinosa na dugoročne američke obveznice. Ova kretanja na tržištima obveznica ukazuju na rastuću neizvesnost među investitorima i povećane troškove zaduživanja na globalnom nivou. Dugoročno, visoki prinosi na obveznice mogu uticati na strategije zaduživanja država i kompanija širom sveta.