Biljana Plavšić preminula je u Beogradu u 96. godini, a ostala je upamćena kao jedina žena osuđena pred Tribunalom u Hagu.

Biljana Plavšić, jedina žena osuđena pred Hagom, preminula je jutros u Beogradu u 96. godini. Tokom bogate karijere, bila je političarka iz Bosne i Hercegovine, univerzitetska profesorka biologije i predsednica Republike Srpske između 1996. i 1998. godine. Tribunal u Hagu podigao je protiv nje optužnicu 2000. godine.

Politička karijera i uloga tokom devedesetih

Plavšićeva je pre ulaska u politiku radila kao redovni profesor biologije i bila je dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu. Početkom devedesetih postala je jedan od istaknutih članova Srpske demokratske stranke (SDS). Na prvim višestranačkim izborima 1990. godine izabrana je za člana Predsedništva SR BiH. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, od 1992. do 1995. godine, obavljala je funkciju potpredsednice Republike Srpske i bila član Vrhovne komande Vojske RS. Često je zastupala radikalne nacionalne stavove, što je ostalo zabeleženo u njenoj biografiji.

Predsednica Republike Srpske i politički sukobi

Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kada se Radovan Karadžić povukao sa javnih funkcija, Plavšićeva je 1996. postala predsednica Republike Srpske. Tokom svog mandata, ušla je u otvoren sukob sa Karadžićevom strujom. Uz podršku međunarodne zajednice, osnovala je novu stranku, Srpski narodni savez, i premeštala centar političke moći u Banja Luku. Na izborima 1998. godine izgubila je vlast od Nikole Poplašena.

Optužnica pred Hagom i osuđujuća presuda

Tribunal u Hagu podigao je 2000. godine optužnicu protiv nje za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Dobrovoljno se predala početkom 2001. godine. Krajem 2002. godine, u okviru sporazuma sa tužilaštvom, Plavšićeva je priznala krivicu za zločine protiv čovečnosti, odnosno progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi. Ostale tačke optužnice su povučene. Osuđena je 2003. godine na 11 godina zatvora, koje je izdržavala u Švedskoj.

Život nakon zatvora i povlačenje iz javnosti

Nakon što je odslužila dve trećine kazne, puštena je na slobodu u oktobru 2009. godine. Od tada se povukla iz javnog života i živela je u Beogradu do svoje smrti. Ova biografija Biljane Plavšić svedoči o njenom uticaju na političku scenu Bosne i Hercegovine, kao i o jedinstvenom položaju koji je imala pred Tribunalom u Hagu.

Nakon ubrizgavanja botoksa izvan zdravstvene ustanove, četiri žene u Crnoj Gori hospitalizovane su zbog ozbiljnih simptoma, dok je lekarska komora saopštila da doktorka nema pravo na rad.

Pet žena je doživelo trovanje botoksom u Crnoj Gori nakon što su se javile sa simptomima poput malaksalosti, otežanog disanja i zamagljenog vida. Četiri pacijentkinje su trenutno na bolničkom lečenju, dok je jedna odbila hospitalizaciju, prema saopštenju Kliničkog centra Crne Gore. Kako je potvrđeno, botoks je ubrizgavala Julija Kušnereva, koja nije imala licencu za rad niti rešenje o izjednačavanju strane diplome iz Ukrajine.

Simptomi koje su žene prijavile uključuju malaksalost, otežano gutanje i govor, spuštene kapke, zamagljen vid i suvoću usta. Kod jedne od pacijentkinja zabeležena je i slabost gornjih ekstremiteta. Institut za lekove i medicinska sredstva Crne Gore saopštio je da je preparat “Dysport”, korišćen u ovom slučaju, ranije bio predmet upozorenja zbog mogućih falsifikovanih serija u više zemalja.

Detalji slučaja trovanja botoksom u Crnoj Gori

Prema Kliničkom centru Crne Gore, četiri od pet pacijentkinja su trenutno stabilnog zdravstvenog stanja, bez pogoršanja simptoma. Za sada nije planirano da ijedna od njih bude otpuštena iz bolnice. Sumnja se da je botoks nabavljen ilegalno i van kontrolisanog lanca distribucije. Poreklom i autentičnošću preparata se bave nadležne institucije, dok je lekarska komora Crne Gore naglasila da Kušnereva nije imala pravo da pruža medicinske usluge.

Medicinski fakultet Univerziteta Crne Gore potvrdio je da u službenoj evidenciji ne postoji zahtev za izjednačavanje diplome na ime Julije Kušnereve. Prema propisima, priznavanje strane diplome je neophodno, ali nije dovoljno za rad u Crnoj Gori bez dodatnih ispita i licence nadležne komore.

Reakcije institucija i tok istrage

Lekarska komora Crne Gore je oštro osudila postupke pružanja zdravstvene usluge bez licence i upozorila na rizike korišćenja preparata nepoznatog porekla. Komora je istakla da priznata strana diploma ne daje automatsko pravo na rad, te da nedostatak laboratorijskih dokaza o štetnosti ne znači da je preparat bio bezbedan.

Osnovni sud u Podgorici odbio je predloge tužilaštva za određivanje mera nadzora prema Kušnerevoj i još jednoj osobi, navodeći da nema osnovane sumnje za krivično delo nadrilekarstva, budući da je Kušnereva imala diplomu iz inostranstva. Međutim, komora je podvukla da nije doneta konačna odluka i da ne prejudiciraju eventualnu odgovornost.

Tokom istrage, naglašeno je da je botoks korišćen van dozvoljenih kanala i bez adekvatnog nadzora. U međuvremenu, institucije nastavljaju sa ispitivanjem okolnosti pod kojima je došlo do trovanja botoksom u Crnoj Gori, a zdravstveno stanje hospitalizovanih žena se pažljivo prati.

Zmija dužine oko metar primećena je 29.09.2026. godine u selu kod Prijedora, gde je poskok ušao na kućni prag i zaintrigirao stanovnike.

Neobičan prizor uznemirio je stanovnike sela Bistrica kod Prijedora kada se ogroman poskok pojavio na pragu jedne kuće. Zmija, dugačka oko metar, primećena je 29.09.2026. godine, što je iznenadilo meštane jer se poskoci retko viđaju u blizini domova u ovom periodu godine. Prema objavi na društvenim mrežama, poskok je snimljen kako se kreće tik uz kuću, a na snimku se vidi da mu je posebnu pažnju privukla jedna papuča.

Na snimku, poskok se više puta vraća i obilazi oko papuče, kao da je obuća posebno zainteresovala ovu zmiju. Stanovnici su situaciju posmatrali sa bezbedne udaljenosti i komentarisali da nije uobičajeno da se poskoci pojavljuju tako blizu kuće, naročito krajem septembra. Iako su poskoci poznati kao veoma opasne i otrovne zmije, susreti sa njima u naseljenim mestima nisu česti.

Neobični susreti sa poskokom: ponašanje i karakteristike

Poskok je jedna od najpoznatijih otrovnih zmija na Balkanu i lako se prepoznaje po karakterističnom roščiću na vrhu glave. Iako se smatra opasnom, poskok uglavnom izbegava ljude i ne napada bez razloga. Zmije su tokom toplijih meseci aktivnije i tada se češće mogu videti na otvorenom, ali retko dolaze blizu kuća.

Međutim, ovaj slučaj iz Bistrice pokazuje da zmije mogu biti privučene neobičnim predmetima, kao što je papuča, ili toplinom koja dolazi iz kuće. Osim toga, stručnjaci ističu da treba biti posebno oprezan ukoliko se poskoci primete u blizini doma, jer njihov otrov može biti veoma opasan za ljude i domaće životinje.

Poskoci i bezbednost: preporuke za meštane

Prema saopštenju, susret sa poskokom zahteva oprez, ali i smirenost. Ukoliko se zmija pojavi u dvorištu, preporučuje se da se ne pokušava samostalno uklanjati, već da se obaveste nadležne službe ili stručna lica. Takođe, dobro je pregledati prostore oko kuće i dvorišta, posebno u toplijim danima kada su zmije aktivnije.

Snimak iz Bistrice još jednom podseća da je priroda nepredvidiva i da je važno poštovati životinjski svet. S druge strane, ovakvi susreti sa zmijama mogu pomoći da se podigne svest o potrebi za oprezom i zaštitom u ruralnim sredinama. Iako je poskok izazvao strah među meštanima, na kraju nije zabeležen nikakav incident.