Donald Tramp ocenio je povlačenje američkih snaga iz Iraka kao pobedu za obe zemlje i kraj vojne misije.

Povlačenje američkih trupa iz Iraka označava važan trenutak u odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Iraka. Prema najnovijem saopštenju, američke snage i vojna oprema napustile su vazduhoplovnu bazu Erbil, čime je okončana njihova 12-godišnja vojna misija u toj zemlji. Donald Tramp, američki predsednik, istakao je da je to pobeda za Sjedinjene Američke Države i Irak, kao i odlučujuća pobeda nad ISIS-om.

“To je pobeda za Sjedinjene Američke Države, pobeda za Irak i odlučujuća pobeda nad ISIS-om, koji je potpuno desetkovan”, izjavio je Tramp tokom događaja u Beloj kući povodom Meseca hispanskog nasleđa. On je još jednom potvrdio svoju raniju poruku objavljenu na društvenoj mreži Truth Social: “Imao sam izbor da ostanemo ili da odemo i, bez ikakve sumnje, smatrao sam da je vreme da se Amerika vrati kući!”

Povlačenje američkih trupa iz Iraka: ključni detalji

Odluka o povlačenju američkih snaga iz Iraka usledila je nakon zvaničnog saopštenja Centralne komande Oružanih snaga SAD (CENTCOM). Prema tom saopštenju, sva vojna oprema i osoblje napustili su bazu Erbil na severu Iraka. Na taj način, započinje tranzicija ka bilateralnom odbrambenom odnosu između SAD i Iraka. Komandant CENTCOM-a, admiral Bred Kuper, naveo je da se “puna primarna odgovornost za bezbednost Iraka” prenosi na iračku vladu i “hrabri narod Iraka”.

Pored toga, američke snage koje ostaju raspoređene u širem regionu nastaviće, kako je naglašeno, da održavaju budnost i spremnost radi zaštite teritorije SAD i jačanja regionalne bezbednosti.

Trampova podrška iračkom premijeru i istorijski kontekst

Donald Tramp je takođe izrazio podršku iračkom premijeru Aliju al Zaidiju, koji je izabran u maju, a sa kojim se sastao u Beloj kući u julu. Njegove izjave dolaze više od dve decenije nakon što su Sjedinjene Američke Države izvršile invaziju na Irak 2003. godine i srušile režim Sadama Huseina. Rat je trajao godinama, a američke borbene snage povučene su iz Iraka 2011. godine. Međutim, američke trupe vratile su se 2014. godine zbog pretnje od Islamske države.

Sadašnje povlačenje američkih trupa iz Iraka označava kraj 12-godišnje vojne misije i početak novog poglavlja u odnosima Vašingtona i Bagdada. Prema zvaničnim informacijama, saradnja između dve zemlje nastaviće se kroz bilateralni odbrambeni okvir.

Na kraju, povlačenje američkih snaga iz Iraka ostaje značajan događaj, kako za američku spoljnu politiku, tako i za bezbednost i suverenitet Iraka. Očekuje se da će bilateralni odnosi SAD i Iraka u budućnosti biti zasnovani na partnerskoj saradnji i zajedničkoj odgovornosti.

Vanredna isključenja struje sprovedena su u Kijevu i okolnim oblastima, što je izazvalo prekide električnog prevoza i probleme sa vodom.

Vanredna isključenja struje uvedena su u Kijevu tokom dana, što je ostavilo deo glavnog grada Ukrajine bez električne energije. Prema saopštenju energetske kompanije, ovakva situacija uticala je na različite delove grada, a nestanak struje zabeležen je i u okolnim oblastima. Ove mere usledile su nakon što su napadnuta najmanje tri dalekovoda u Kijevu i okolini.

Takođe, prema informacijama lokalnih javnih grupa, električni prevoz u Ševčenkivskom i Goloseivskom okrugu je delimično obustavljen. Delovi Petropavlovske Boršagovke ostali su bez struje i vode, dok je u pojedinim delovima metroa u glavnom gradu takođe došlo do prekida napajanja. Brzi tramvaj je zbog ovih vanrednih isključenja zaustavljen, što dodatno otežava svakodnevni život građana.

Vanredna isključenja struje pogađaju i druge oblasti

Osim Kijeva, Ministarstvo energetike saopštilo je da su vanredna isključenja struje uvedena i na teritoriji Černigovske i Žitomirske oblasti. Rasporedi nestanka struje su ponovo uspostavljeni u Kijevskoj oblasti, a lokalni mediji objavljuju ažurirane informacije o tome kada i gde će dolaziti do prekida u snabdevanju.

Zbog nestanka struje, građani se suočavaju sa problemima u svakodnevnom funkcionisanju. Osim što su delimično obustavljeni električni prevoz i tramvaj, mnogi stanari izveštavaju i o prekidima u snabdevanju vodom, što dodatno komplikuje situaciju u domaćinstvima.

Kako se građani nose sa problemima

U međuvremenu, građani Kijeva i okolnih mesta pokušavaju da se prilagode novim okolnostima. Zbog nestanka struje, neki su primorani da pronađu alternativne izvore osvetljenja i grejanja. Takođe, obustava električnog prevoza otežava svakodnevno kretanje po gradu i odlazak na posao. Prema objavama u lokalnim grupama, stanovnici razmenjuju savete kako da prebrode ovaj period i prate uputstva nadležnih službi.

Prema poslednjim informacijama, nadležne institucije rade na otklanjanju posledica napada na elektroenergetske sisteme i što bržem uspostavljanju normalnog snabdevanja strujom. Građanima se savetuje da prate zvanična saopštenja i poštuju rasporede nestanka struje, kako bi bili spremni na eventualne nove prekide.

Ova situacija još jednom pokazuje koliko je infrastruktura osetljiva na vanredne okolnosti, a građani Kijeva i dalje se suočavaju sa izazovima u svakodnevnom životu dok čekaju stabilizaciju elektroenergetskog sistema.

Vlada Norveške planira ulaganje od 323,3 miliona kruna za rampu na kosmodromu Andoja, čije otvaranje očekuju do 2028. godine.

Norveška pravi veliki korak u razvoju svemirske infrastrukture, jer će na kosmodromu Andoja biti izgrađena nova lansirna rampa za rakete. Prema zvaničnom predlogu norveške vlade, u budžetu za narednu godinu planirano je izdvajanje 323,3 miliona norveških kruna (29.679.748 evra) za ovaj projekat. Očekuje se da rampa bude završena do 2028. godine, što bi moglo značajno uticati na poziciju Norveške kao svemirske nacije u Evropi.

Sesili Mirset, ministarka trgovine i industrije Norveške, izjavila je da je nova rampa važan deo infrastrukture koju zemlja mora da razvije da bi Andoja postala atraktivna lokacija za lansiranje raketa. Kako je navela, rampu će finansirati država, a njena izgradnja rezultat je bliske saradnje između industrije i odbrane. Prema njenim rečima, ovo ulaganje ima poseban značaj, jer omogućava Norveškoj da zadrži status jedne od ključnih svemirskih nacija u Evropi.

Zašto je nova lansirna rampa na Andoji važna za Evropu?

Tore O. Sandvik, norveški ministar odbrane, istakao je da je projekat rampi na Andoji ključan za budućnost evropskog svemirskog sektora. On je naglasio da je Andoja strateški pozicionirana za lansiranje satelita u polarnu orbitu, što daje Norveškoj i Evropi mogućnost češćih i redovnijih lansiranja. „Sada kada imamo još jednu platformu, možemo imati redovnija lansiranja. Gradimo kapacitet za Evropu koji je apsolutno ključan“, rekao je Sandvik.

Osim toga, sateliti lansirani iz Norveške biće važni za kontrolu sopstvenih snaga, kao i za nadzor okeanskih i obližnjih područja. To je važno ne samo za civilne, već i za vojne potrebe zemlje i njenih saveznika.

Saradnja sa međunarodnim partnerima i budući koraci

Sandvik je naglasio da Evropa mora da razvije sopstvenu sposobnost za lansiranje satelita, a da je saradnja sa partnerima kao što su Nemačka, Velika Britanija, Kanada, Japan i SAD od suštinskog značaja za uspeh ovog poduhvata. „Evropa mora imati ovu urođenu sposobnost. Zato je saradnja koju imamo sa Nemačkom i našim saveznicima u NATO-u apsolutno ključna za uspeh i u svemirskom poduhvatu. Tesno ćemo sarađivati sa Velikom Britanijom, Kanadom i Japanom. I naravno, nastavićemo saradnju sa Amerikancima“, rekao je Sandvik.

Na kraju, izgradnja nove lansirne rampe na Andoji, koja se očekuje do 2028. godine, pokazuje ambiciju Norveške da ostane lider u evropskoj svemirskoj industriji. Ovaj projekat ne samo da jača njenu infrastrukturu, već i učvršćuje poziciju zemlje kao važnog partnera u međunarodnim svemirskim programima.