Na Beogradskoj berzi promet akcija opao je deset puta od 2007. do 2010, dok poverenje investitora i dalje slabi zbog regulatornih i korporativnih problema

Tržište kapitala u Srbiji suočava se sa višegodišnjim padom prometa akcija, što potvrđuje drastičan pad sa rekordnih 1,9 milijardi evra u 2007. godini na svega nekoliko desetina miliona evra u poslednjim godinama. Ovaj negativan trend dodatno je podstaknut povlačenjem kompanija i investitora, uz sve slabije poverenje manjinskih akcionara zbog regulatornog okvira i korporativnih prevara.

Pad prometa i gubitak funkcije berze

Indeks Belex15 pao je više od 75 odsto tokom nulte godine globalne finansijske krize. U narednim godinama, promet akcija se smanjio deset puta, a osnovna funkcija berze — alokacija kapitala — izgubila je smisao zbog minimalnih obima trgovanja. Poverenje učesnika na tržištu dodatno je narušeno kontinuiranim serijama prevara na štetu manjinskih akcionara, što je stvorilo začarani krug nepovratnog odumiranja kapitalnog tržišta.

Uticaj regulatornog okvira i pokušaji reformi

Od početka tranzicije, domaće finansijsko tržište karakteriše dominacija bankarskih kredita, dok je tržište kapitala ostalo slabo razvijeno. Poslednji pokušaj države da popravi situaciju dogodio se posle pandemije, kada je 2021. godine usvojena petogodišnja strategija za razvoj tržišta kapitala, praćena akcionim planom i kreditom Svetske banke od 30 miliona dolara. Cilj je bio podstaći razvoj tržišta korporativnih obveznica i jačanje institucionalnih kapaciteta, ali su rezultati ostali ograničeni — sprovedeno je svega nekoliko emisija obveznica, bez značajnijeg sekundarnog trgovanja ili poboljšanja korporativne kulture.

Ogroman neiskorišćeni kapital i propuštene prilike

Iako u domaćim bankama postoji više od deset milijardi evra neoročene štednje građana, ovaj kapital nije preusmeren na tržište kapitala. Popularnost investiranja na globalnim berzama raste među domaćim ulagačima, ali lokalno tržište ne uspeva da privuče dovoljno interesovanja. Tokom 2022. godine, snažan rast kamata u Evropi podstakao je prodaju državnih obveznica građanima u mnogim zemljama, dok su domaće vlasti propustile da iskoriste potencijal za razvoj baze novih investitora. Samo nekoliko desetina hiljada građana koji bi investirali u državne obveznice mogli su postati temelj budućeg rasta tržišta kapitala, ali takva inicijativa nije sprovedena.

Izazovi za budućnost i značaj pozitivnih primera

Trend odumiranja tržišta kapitala nije lako preokrenuti. Negativno nasleđe u vidu zamrznute devizne štednje, piramidalnih šema i korporativnih skandala na Belex-u zahteva sistemsko jačanje poverenja kroz uspešne i proverene investicione priče. Bez takvih primera, domaće tržište kapitala ostaje marginalizovano u odnosu na bankarski sektor. Na korporativnom planu, izostala je reforma velikih državnih preduzeća i njihovo uključivanje u berzansko poslovanje, što je dodatno ograničilo razvoj ovog segmenta.

Zaključak: tržište kapitala u Srbiji i dalje bez oporavka

Kombinacija regulatornih slabosti, nedostatka korporativne kulture i propuštenih prilika dovela je do toga da tržište kapitala u Srbiji i dalje beleži minimalne promete i gubi značaj u ekonomiji. Da bi se ostvario oporavak, biće potrebno obezbediti stabilan pravni okvir, doslednu zaštitu investitora i vidljive uspešne primere koji mogu pokrenuti novi ciklus poverenja.

Grad Beograd nije odobrio traženo povećanje cene grejanja, fiksni deo trebalo je da poraste 18 odsto, a varijabilni da padne 6 odsto

Beogradske elektrane neće povećati cenu grejanja od 1. oktobra, iako je preduzeće predložilo rast od 9 odsto. Grad Beograd nije dao saglasnost na ovaj predlog, zbog čega korisnici daljinskog grejanja ostaju na starim cenama. Odluku je potvrdio Vanja Vukić, direktor ovog javnog komunalnog preduzeća.

Vukić je naveo da cena grejanja u Beogradu, kao i u ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, zavisi od regulatora. Prema važećoj uredbi Vlade, sve toplane moraju do 1. septembra predati predlog za promenu cene svom osnivaču. Odluka o eventualnoj promeni cene mora biti doneta mesec dana pre početka grejne sezone.

Struktura cene grejanja i predlog povećanja

Cena grejanja sastoji se iz dva dela: fiksnog i varijabilnog. Fiksni deo obuhvata materijalne troškove, plate zaposlenih i materijale. Predlog Beogradskih elektrana bio je da se fiksni deo poveća za 18 odsto. Varijabilni deo, koji čini 60 odsto ukupne cene i zavisi pre svega od potrošnje energenata, trebalo je da bude smanjen za 6 odsto. Kao rezultat, prosečno povećanje cene grejanja iznosilo bi 9 odsto.

Međutim, Grad Beograd nije prihvatio ovaj predlog. Vukić je naglasio da ovakve odluke nisu retkost, jer lokalne samouprave često balansiraju između ekonomskih potreba preduzeća i zaštite standarda građana. “Mi damo predlog, kao i svaka toplana u Srbiji, a lokalna samouprava odlučuje. To nije prvi put da predlog bude odbijen ili prihvaćen”, rekao je Vukić.

Uticaj aktuelnog trenutka i širi ekonomski kontekst

Odluka o zadržavanju cene grejanja dolazi u periodu kada traje izborna kampanja za parlamentarne i predsedničke izbore. U takvim situacijama, vlasti često izbegavaju donošenje nepopularnih odluka koje bi mogle uticati na javno mnjenje. S druge strane, toplane u Srbiji suočavaju se sa rastućim troškovima energenata i održavanja sistema, što povećava pritisak na njihovu finansijsku održivost.

Praksa određivanja cena grejanja putem predloga toplana i odluka lokalnih samouprava omogućava fleksibilnost, ali često dovodi do kašnjenja u usklađivanju cena sa realnim troškovima. Na taj način, korisnici sistema daljinskog grejanja u Beogradu i drugim gradovima privremeno su zaštićeni od poskupljenja, ali dugoročno pitanje ekonomske održivosti ostaje otvoreno.

U ovom trenutku, grejanje u Beogradu ostaje po staroj ceni, dok dalji razvoj zavisi od budućih odluka osnivača i kretanja troškova energenata.

Predsednik SAD i rukovodioci Nvidije, Tesle, Mete i Google-a potpisali dokument o odgovornom razvoju AI bez novih propisa

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da su on i čelnici vodećih tehnoloških kompanija potpisali moralnu obavezu o nadzoru razvoja veštačke inteligencije. Ova inicijativa, prema Trampovim rečima, ima za cilj da se uspostavi odgovoran okvir za dalji napredak AI tehnologija bez uvođenja novih regulatornih ograničenja. Sastanak je održan u Beloj kući, a u njemu su učestvovali izvršni direktori kompanija Nvidia, Tesla, Meta i Google.

Tramp je istakao da dokument ima “skoro ustavni karakter” i da ga je potpisalo nekoliko najvažnijih lidera iz sveta tehnologije. “To je zaista oblik zaštite”, naglasio je predsednik, dodajući da je njegova administracija fokusirana na očuvanje američkog liderstva u ovom sektoru. Prema rečima Trampa, moralna obaveza podrazumeva odgovorno usmeravanje razvoja AI, ali ne i pravno obavezujuće zahteve za kompanije.

Izvršni direktori AI kompanija uz Trampa

Raspored sa sastanka, objavljen na nalogu Truth Social, pokazuje da su pored Trampa sedeli Džensen Huang iz Nvidije, Ilon Mask iz Tesle i SpaceX-a, Mark Zakerberg iz Mete i Sundar Pičai iz Google-a. Takođe, razgovarano je o mogućnosti formiranja posebnog nadzornog odbora. “Razmišljamo o formiranju odbora sa deset ljudi koji bi nadgledali ceo poduhvat”, izjavio je Tramp. Ovaj odbor bi, kako je naglašeno, imao zadatak da prati implementaciju moralnih načela dogovorenih u dokumentu.

Važno je napomenuti da Tramp i dalje smatra da Sjedinjenim Državama nisu potrebni novi propisi koji bi se odnosili isključivo na veštačku inteligenciju. Prošle nedelje je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija poručio liderima drugih zemalja da “odbacuje svaki pokušaj izgradnje globalističke šeme za kontrolu AI”. Na taj način, američka administracija zadržava kurs samostalnog razvoja ovog sektora, bez međunarodne regulative.

Uticaj moralne obaveze na tržište veštačke inteligencije

Ovaj dogovor ima značajne implikacije za tržište veštačke inteligencije u SAD. Kompanije kao što su Nvidia, Tesla, Meta i Google već godinama ulažu u razvoj naprednih AI modela. S obzirom na brz napredak tehnologije, stručnjaci i javnost izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih bezbednosnih i etičkih pitanja. Uprkos tome, Trampova administracija insistira na modelu samoregulacije i moralne odgovornosti, što ostavlja prostor za inovacije, ali i nosi rizike po pitanju transparentnosti i nadzora.

Uvođenje moralne obaveze i eventualno formiranje nadzornog odbora mogli bi da postanu primer za druge velike ekonomije. Ipak, pravna snaga ovog pristupa ostaje ograničena na dobrovoljnu saradnju kompanija. Kao rezultat, tržište AI tehnologija u SAD nastavlja da raste uz minimalnu državnu intervenciju, što može uticati na globalni položaj američkih tehnoloških giganata.