Četvrta Pulse360 konferencija donosi primere otpornosti na digitalne pretnje i globalna iskustva u sajber bezbednosti

Pulse360 konferencija, najveći regionalni događaj o sajber bezbednosti, biće održana 15. oktobra u Sava Centru u Beogradu. Tokom ovog okupljanja, fokus će biti na otpornosti organizacija na digitalne pretnje, što je centralna tema pod sloganom ‘Resilience by Design’. Ključni akteri iz oblasti sajber bezbednosti, tehnologije i poslovnog sektora analiziraće aktuelne izazove, praktična rešenja i globalna iskustva, ističući značaj otpornosti sistema.

Otpornost sistema u fokusu konferencije Pulse360

Puls sektora sajber bezbednosti pokazuje da otpornost više nije strategija za krizne situacije, već osnovni element u projektovanju infrastrukture i izboru tehnologija. Igor Pinter, direktor kompanije PULSEC, naglašava važnost unapredene pripreme: “Otpornost više nije rezervni plan ili improvizacija na koju se oslanjamo tek kada nastupi kriza. Ona mora postati osnovni deo načina na koji projektujemo infrastrukturu, biramo tehnologije i edukujemo ljude. Tradicionalni pristup nas je učio da štitimo, reagujemo i oporavljamo sisteme sukcesivno. Danas, u okruženju u kom AI ubrzava i odbranu i napadače, ključna razlika nastaje pre samog incidenta. Na Pulse360 konferenciji okupljamo vrhunske stručnjake kako bismo kroz praktična iskustva pokazali kako se gradi sistem spreman da izdrži pritisak i nastavi sa radom bez zaustavljanja poslovanja”, izjavio je Pinter. Kao rezultat, ovogodišnje izdanje konferencije stavlja naglasak na kreiranje infrastrukture i timova koji mogu da odgovore na sve složenije napade, osiguravajući kontinuitet poslovanja.

Globalna iskustva i aktuelne teme sajber bezbednosti

Konferenciju će otvoriti uvodno predavanje Ilijane Vavan, strateškog savetnika C-level menadžmenta iz kompanije Group-IB, koja će govoriti o predviđanju napada i prepoznavanju putanje napadača pre nego što nastane šteta. Program uključuje i celodnevne sesije o uticaju veštačke inteligencije na poslovanje, napadima i odbrani u digitalnom okruženju. U završnom delu, psihoterapeut Vladimir Borovnica obradiće temu lične otpornosti inženjera, SOC analitičara i CISO lidera, kao i donošenje odluka u kriznim uslovima. Posetioci će imati priliku da prisustvuju snimanju šest epizoda Pulse360 podcast-a, gde će se diskutovati o bezbednosnim rizicima primene AI-ja u poslovanju, SMS blaster prevarama i upravljanju autonomnim AI agentima. Takođe, biće organizovano takmičenje Capture the Flag, kao i demo vežba Inside PULSEC za zatvoreni krug korisnika sa prikazom rada 24/7 SOC tima i Incident Response operacija.

Važnost regionalnog okupljanja za razvoj sektora

Kao rezultat regionalnog povezivanja, Pulse360 konferencija potvrđuje svoj značaj kao platforma koja kombinuje tehničko znanje, strateško razmišljanje i aktuelne izazove sajber bezbednosti. Ovakvi događaji doprinose razmeni znanja i osnaživanju domaćih kompanija u konkurenciji sa globalnim akterima. Detaljnije informacije o programu i prijave dostupne su na zvaničnom sajtu konferencije.

Elektroprivreda Srbije saopštila da građanima ne šalje e-račune sa linkovima; apel na oprez i prijavu fišing napada Nacionalnom CERT-u i MUP-u

Elektroprivreda Srbije upozorila je građane na internet prevaru sa lažnim računima za struju, ističući da EPS nikada ne šalje elektronske račune sa linkovima za plaćanje. Ova fišing kampanja, koja je trenutno u toku, ima za cilj da prevari korisnike tako što im putem elektronske pošte dostavlja lažne obaveštenja, navodno u ime EPS-a. Kompanija je naglasila da građani treba da budu posebno oprezni kada primaju ovakve poruke i da ne otvaraju sumnjive linkove, kako bi zaštitili svoje podatke.

Internet prevara sa lažnim računima za struju

U saopštenju, Elektroprivreda Srbije je podvukla da nije promenila način slanja elektronskih obaveštenja, niti njihov sadržaj. EPS nikada ne traži od korisnika da kliknu na linkove radi plaćanja. Takođe, kompanija je obavestila Nacionalni CERT i Ministarstvo unutrašnjih poslova – Odeljenje za visokotehnološki kriminal o ovoj fišing aktivnosti. Kao rezultat toga, relevantne institucije rade na identifikaciji i suzbijanju ovih pokušaja prevare. EPS posebno apeluje na građane da ne ostavljaju svoje lične podatke, jer to može dovesti do finansijskih gubitaka ili zloupotrebe identiteta.

Širi kontekst: fišing napadi i digitalna bezbednost

Ovaj slučaj internet prevare sa lažnim računima za struju deo je šireg trenda rasta fišing napada u Srbiji i regionu. Takvi napadi često ciljaju korisnike javnih preduzeća i banaka, koristeći sličan vizuelni identitet i poruke koje podsećaju na zvanične obaveštenja. Kao rezultat, građani mogu teško razlikovati pravu komunikaciju od prevare. Zbog toga je važno obratiti pažnju na detalje u e-mail porukama, kao što su adresa pošiljaoca i prisustvo sumnjivih linkova. Pored toga, kompanije i institucije preporučuju korisnicima da obavezno provere informacije na zvaničnim sajtovima i, u slučaju sumnje, izbegnu bilo kakvu interakciju sa porukama koje zahtevaju unos ličnih podataka. S obzirom na povećanje broja ovakvih incidenata poslednjih meseci, EPS i druge važne institucije redovno sarađuju sa državnim organima u cilju zaštite korisnika. Fišing napadi predstavljaju ozbiljnu pretnju digitalnoj bezbednosti, pa je pravovremena reakcija ključna za sprečavanje finansijskih i reputacionih šteta.

Predlog Evropske komisije predviđa završetak TEN-T mreže i jačanje inovacija, što bi BDP Unije povećalo za 2,4 odsto do 2050.

Evropska komisija najavila je plan da udvostruči investicije u transportnu infrastrukturu na više od 50 milijardi evra u narednom dugoročnom budžetu. Predsednica Ursula fon der Lajen izjavila je da je vreme za stvaranje Evropske transportne unije, ističući da fizička integracija mora da prati političko proširenje. Prema njenim rečima, završetak Trans-evropske transportne mreže (TEN-T), koja uključuje železnice, puteve i unutrašnje plovne puteve, mogao bi povećati BDP Evropske unije za 2,4 odsto do 2050. godine, odnosno za oko 467 milijardi evra.

“Održavanje postojećeg sistema nije dovoljno. Moramo da izgradimo transportnu mrežu za naredne decenije. Vreme je za pravu Evropsku transportnu uniju”, poručila je Ursula fon der Lajen tokom konferencije Connecting Europe Days 2026. Ona je naglasila da jedinstveno tržište zahteva brže i efikasnije veze, zbog čega je uklanjanje uskih grla između nacionalnih sistema prioritet za članice.

Razvoj TEN-T mreže i inovacije u transportu

Završetak TEN-T mreže, uz nove investicije, trebalo bi da donese značajne makroekonomske koristi. Kao rezultat, Evropska unija planira da do 2030. godine omogući direktnu brzu železničku vezu između Lisabona i Madrida, sa vremenom putovanja od pet sati, a do 2034. godine na samo tri sata. Ova inovacija pružiće milionima putnika održivu alternativu avionskom saobraćaju. Osim toga, Fon der Lajen je istakla da evropske kompanije čine gotovo polovinu svetskog tržišta železničke opreme i usluga. Tehnologijom proizvedenom u Evropi upravlja se sa oko 70 odsto svetskog vazdušnog prostora.

Evropski putevi beleže rast broja kamiona sa nultom emisijom – trenutno ih je oko 26.000, a procena je da će do 2030. godine taj broj porasti na 400.000. Evropska komisija radi sa članicama na razvoju koridora za punjenje električnih vozila, kako bi podržala prelazak na održiva rešenja u drumskom prevozu. Pored toga, 18 država članica dogovorilo je saradnju na velikim poligonima za testiranje autonomnih vozila, uz zajedničke principe i procedure za odobravanje testiranja.

Šire ekonomske implikacije i regionalno povezivanje

Jačanje otpornosti transportne mreže na klimatske promene, poput poplava i suša, takođe je deo investicionog plana. Fon der Lajen je naglasila da je inovacija ključna za zadržavanje liderske pozicije Evrope u svetu. U međuvremenu, Evropska unija intenzivira napore na fizičkom povezivanju saobraćajnih mreža Ukrajine, Moldavije i Zapadnog Balkana sa evropskim sistemom. Na taj način, ove zemlje se infrastrukturno pripremaju za buduće članstvo u Uniji.

Kao rezultat ovih ulaganja, očekuje se snažan doprinos rastu produktivnosti i stvaranju održivog transportnog sektora u Evropi. Ulaganje od 50 milijardi evra predstavlja jednu od najvećih infrastrukturnih inicijativa Unije u poslednjih nekoliko decenija, sa ciljem da se evropska transportna mreža učini bržom, sigurnijom i ekološki održivijom.