Krista Pajk, osuđena za ubistvo kao tinejdžerka, trebalo bi da bude pogubljena u sredu, što bi bilo prvo takvo pogubljenje žene u Tenesiju u poslednjih 200 godina.

U američkoj saveznoj državi Tenesi, slučaj Krista Pajk privlači pažnju javnosti jer bi moglo doći do prvog pogubljenja žene posle više od dva veka. Naime, prema zvaničnim najavama, Krista Pajk, koja je osuđena za ubistvo još kao tinejdžerka, trebalo bi da bude pogubljena u sredu. Ova vest o pogubljenju žene u Tenesiju izazvala je brojne reakcije i ponovo otvorila pitanja o primeni smrtne kazne.

Pajk danas ima 50 godina, a zločin za koji je osuđena dogodio se pre 30 godina, kada je imala samo 18 godina. Tada su ona i njen tadašnji dečko, koji je imao 17 godina, počinili ubistvo nad 19-godišnjom koleginicom iz razreda u okviru korpusa za zapošljavanje u Noksvilu. Slučaj je bio posebno zapažen zbog brutalnosti, ali i zbog činjenice da su počinioci bili veoma mladi. Povrh toga, na telu žrtve bio je urezan satanistički simbol, što je dodatno šokiralo javnost.

Pogubljenje žene u Tenesiju: retka pojava i pozivi za milost

Ako dođe do pogubljenja, to bi bilo prvo pogubljenje žene u Tenesiju u poslednjih 200 godina. Odluku o pomilovanju doneo je guverner Bil Li, koji je u ponedeljak odbio zahtev Krista Pajk za milost. Ova odluka izazvala je reakcije mnogih organizacija za zaštitu građanskih prava, poput ACLU i Amnesty International, koje su pozvale javnost da se izjasni o ovom slučaju.

Prema dostupnim informacijama, Pajk je nakon izricanja smrtne presude postala najmlađa žena osuđena na smrt u savremenoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Kasnije su izašli na videlo podaci o njenoj prošlosti, uključujući i činjenicu da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja i imala problema sa mentalnim zdravljem. Ipak, sud je ostao pri izrečenoj kazni.

Reakcije javnosti i organizacija za ljudska prava

Brojne grupe za ljudska prava i građanske slobode uputile su apel guverneru da još jednom razmotri slučaj Krista Pajk. Posebno su naglasili da je reč o ženi koja je, prema njihovim navodima, prošla kroz teške životne okolnosti pre samog zločina. Međutim, zvanične institucije ostaju dosledne ranijim odlukama.

Slučaj pogubljenja žene u Tenesiju ponovo je pokrenuo debatu o smrtnoj kazni i njenoj primeni u savremenom društvu. Zbog toga se očekuje da će pažnja javnosti i medija ostati usmerena na ishod ove odluke i eventualne posledice koje bi mogla doneti.

Više od 30 miliona ljudi u opasnosti od poplava usled snažnih kiša

Putanja uragana Polo

Uragan Polo, koji se kreće brzinom od oko 16 kilometara na sat, očekuje se da će preći preko Meksika i stići do jugozapada Sjedinjenih Američkih Država. Nacionalni centar za uragane izvestio je da će se Polo kretati preko Baja California Sur ka severozapadu i značajno ubrzati tokom utorka ujutru. Očekuje se da će središte oluje preći preko Kalifornijskog zaliva i ponovo udariti u Sonoru, Meksiko, kasno ujutro.

Opasnosti od poplava

S obzirom na to da se očekuju obilne padavine, više od 14 miliona Amerikanaca suočava se sa rizikom od velikih poplava. Neki putevi u južnom Novom Meksiku već su poplavljeni, zarobljavajući vozače u automobilima dok voda ne opadne. Meteorološki centar predviđa da bi neka područja mogla imati do dva inča kiše na sat.

Daglas Stjuart Karter izlazi iz zatvora u Juti nakon što ga je DNK analiza isključila kao izvor tragova sa mesta zločina.

Nakon više od četiri decenije koje je proveo čekajući smrtnu kaznu, slučaj protiv Daglasa Stjuarta Kartera u Sjedinjenim Američkim Državama dobija neočekivan preokret. Odluku o njegovom puštanju iz zatvora u Juti omogućila je nedavna DNK analiza, koja je pokazala da se genetski materijal pronađen na mestu zločina ne podudara sa Karterovim. Tako je “smrtna kazna u SAD” ponovo u centru pažnje, jer novi dokazi mogu promeniti sudbinu čoveka osuđenog za težak zločin.

Karter je 1985. godine proglašen krivim za ubistvo Eve Oleson u njenom domu u Provu, gde je žrtva zadobila više uboda nožem i bila ustreljena u potiljak. Iako su tadašnji dokazi bili ograničeni, porota ga je osudila na osnovu njegovog priznanja i svedočenja dvoje ljudi koji su tvrdili da im se Karter hvalio zločinom. Žrtva je bila tetka lokalnog šefa policije, što je dodatno privuklo pažnju javnosti na suđenje.

DNK analiza menja tok slučaja

Međutim, ranije ovog meseca stigli su rezultati DNK analize, koji su iz temelja promenili tok istrage. Laboratorijska ispitivanja pokazala su da krv pronađena na kvaki i genetski materijal sa drške noža, korišćenog u ubistvu, ne potiču od Kartera. Ovo otkriće je, zapravo, u potpunosti isključilo Kartera kao mogućeg izvora ključnih tragova sa mesta zločina, pa se “smrtna kazna u SAD” ponovo preispituje u svetlu novih dokaza.

Takođe, ni u trenutku suđenja nisu postojali fizički dokazi koji bi ga direktno povezali sa zločinom. Optužba se oslanjala pre svega na priznanje i dva svedočenja. Ipak, kasnije su svedoci povukli svoje tvrdnje, što je dodatno oslabilo slučaj protiv Kartera.

Novi dokazi otvaraju put ka novom suđenju

Posle više od 40 godina provedenih iza rešetaka, sud u Juti odlučio je da Karter može da napusti zatvor uz kauciju i čeka novo suđenje na slobodi. Ova odluka je donesena jer novi DNK nalazi ozbiljno dovode u pitanje njegovu odgovornost za ubistvo Eve Oleson. Prema zvaničnom saopštenju, Karter je sada u mogućnosti da se brani sa slobode dok traje novi sudski proces.

Ovaj slučaj ponovo otvara pitanja o pouzdanosti osuđujućih presuda donetih pre savremenih forenzičkih metoda. Štaviše, naglašava značaj DNK analize u pravosudnim postupcima, posebno kada je reč o kazni kao što je smrtna kazna u SAD. Karterov slučaj mogao bi imati šire posledice, jer podseća na mogućnost grešaka u pravosudnom sistemu i značaj stalnog preispitivanja presuda, posebno kada se pojave novi naučni dokazi.