Connect with us

Domaće

Evropske institucije otkrile prevaru: Milion polovnih telefona prodato kao novi, šteta 300 miliona evra

Kriminalna mreža prodala više od milion korišćenih uređaja kao nove, oštetivši potrošače i budžete EU za stotine miliona evra

Objavljeno pre

1 hour

,

Evropske institucije otkrile prevaru: Milion polovnih telefona prodato kao novi, šteta 300 miliona evra Foto Izvor: Pixabay / Pexels

Kriminalna mreža prodala više od milion korišćenih uređaja kao nove, oštetivši potrošače i budžete EU za stotine miliona evra

Evropske institucije su razotkrile veliku prevaru sa prodajom mobilnih telefona na internetu. Kriminalna organizacija je, prema podacima Kancelarije evropskog javnog tužioca (EPPO), prodala više od milion polovnih telefona kao nove, čime su potrošači širom Evropske unije oštećeni za najmanje 300 miliona evra. Istovremeno je utajeno preko 30 miliona evra poreza na dodatu vrednost (PDV). Koordinisana policijska, carinska i poreska akcija sprovedena je u 19 evropskih zemalja, uključujući i države regiona poput Hrvatske, tokom vikenda pod kodnim imenom „Troja“.

Kriminalna grupa je, prema tvrdnjama istražitelja, koristila delove starih uređaja koji su potom sređivani i pakovani u originalnu ili vešto kopiranu ambalažu. Tako prerađeni telefoni slati su iz Hongkonga i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Holandiju, a zatim skladišteni u Nemačkoj. Sa tih lokacija uređaji su oglašavani i prodavani na poznatim internet platformama širom Evropske unije kao potpuno novi proizvodi renomiranih proizvođača. Kao rezultat, procenjuje se da je od 2018. godine na ovaj način prodato više od milion telefona. Potrošači su na taj način platili znatno više za uređaje niže vrednosti.

Detalji akcije i finansijske posledice za budžete EU

Osumnjičeni su, kako navodi EPPO, zloupotrebili specijalnu margina-šemu oporezivanja polovnih stvari, koristeći fiktivne firme registrovane u nekoliko članica EU i u Švajcarskoj. Na taj način izbegli su plaćanje punog PDV-a na prodaju. Samo u Nemačkoj, procenjuje se, utajeno je najmanje 25 miliona evra poreza, dok ukupna utaja premašuje 30 miliona evra. Akcija je uključila oko 1.770 poreskih, carinskih i policijskih službenika koji su sproveli više od 160 pretresa širom Evrope. Uhapšeno je sedmoro osumnjičenih, uključujući navodne vođe organizacije, a zaplenjena je i značajna količina fizičkih i digitalnih dokaza.

Glavni deo operacije sproveden je u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija u Nemačkoj, gde je u skladištu u Krefeldu pronađeno između 10.000 i 15.000 mobilnih telefona. Istražitelji su proveravali svaki uređaj, beležeći serijske brojeve radi identifikacije porekla.

Širi ekonomski i tržišni kontekst: uticaj falsifikata na evropsku ekonomiju

Ova prevara deo je mnogo šireg problema sa falsifikovanom robom na evropskom i globalnom tržištu. Prema izveštaju OECD-a i EUIPO iz maja 2025. godine, ukupna vrednost trgovine krivotvorenom robom u svetu iznosila je oko 467 milijardi dolara, što predstavlja 2,3% svetske trgovine. Uvoz falsifikata u EU procenjen je na oko 99 milijardi evra, što je čak 4,7% ukupnog uvoza Unije. Pored toga, gubici državnih budžeta od utaje poreza dodatno opterećuju javne finansije i narušavaju konkurentnost legalnih firmi.

Akcija „Troja“ pokazuje spremnost evropskih institucija da udruženim snagama odgovore na sofisticirane prevare sa potrošačkom elektronikom. Ovakve akcije su ključne za zaštitu potrošača i jačanje poverenja u digitalnu trgovinu. S obzirom na značaj tržišta mobilnih telefona i ukupne štete koje izaziva prodaja falsifikata, očekuje se nastavak intenzivne borbe protiv sličnih oblika organizovanog kriminala u narednom periodu.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Srbija skladišti 682 miliona kubnih metara gasa dok gasni aranžman s Rusijom ističe

Industrija troši 63% ukupnog gasa, ruski udeo 75%, tržišna cena dostiže 868 evra za 1.000 kubnih metara

Objavljeno pre

4 minutes

,

September 29, 2026

Objavio:

Industrija troši 63% ukupnog gasa, ruski udeo 75%, tržišna cena dostiže 868 evra za 1.000 kubnih metara

Srbija skladišti 682 miliona kubnih metara gasa dok gasni aranžman s Rusijom ističe 30. septembra. Prema zvaničnim podacima, 481,4 miliona kubnih metara nalazi se u skladištu Banatski Dvor, dok je 201 milion kubnih metara uskladišteno u Mađarskoj. Tokom poslednjih godina, Srbija je obezbeđivala stabilno snabdevanje gasom, dominantno zahvaljujući ugovoru sa Rusijom, ali aranžman se produžava na svaka tri meseca umesto da bude dugoročno rešen.

U isto vreme, gasna skladišta u Evropi nisu popunjena na očekivanom nivou, dok cene energenata rastu zbog globalnih tenzija i poremećaja u snabdevanju. Cena ruskog gasa za Srbiju iznosi oko 318 evra za hiljadu kubnih metara, dok je tržišna cena trenutno 868 evra. S druge strane, domaći gas iz NIS-a je tokom 2025. plaćan u proseku 23,60 evra po megavat času, a u 2024. godini 28,03 evra po megavat času. Ukupan trošak nabavke gasa u Srbiji bio je prošle godine niži nego godinu ranije zahvaljujući padu prosečne nabavne cene.

Produženje gasnog aranžmana i uticaj na privredu

Industrija u Srbiji troši čak 63% ukupnog pristiglog gasa. Kao rezultat, svaka promena u ceni ili isporuci direktno utiče na troškove proizvodnje i konkurentnost domaćih kompanija. Povoljni energenti i niži troškovi rada dugo su privlačili strane investitore. Međutim, produženje gasnog aranžmana s Rusijom postaje sve neizvesnije, jer je pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) opterećeno američkim sankcijama. NIS je ključni snabdevač domaćeg tržišta, pa se svaka promena vlasničke strukture ili režima sankcija može odraziti na celokupnu energetsku bezbednost zemlje.

Srbija je započela diverzifikaciju izvora, pa tako ove godine koristi oko 75% ruskog gasa, dok ostatak dolazi iz Azerbejdžana. Cena uvoznog gasa na granici sa Bugarskom, bez dodatnih troškova, kretala se tokom 2025. od 24,77 do 32,36 evra po megavat času. Ove cifre pokazuju koliko je važno za privredu da se obezbedi nastavak povoljnih aranžmana, naročito pred zimu kada potrošnja raste.

Tržišne okolnosti i ekonomske posledice

Cene nafte i gasa rastu poslednjih nedelja usled geopolitičkih tenzija, ali nisu dostigle rekordne nivoe iz 2022. godine. Prema rečima Branimira Jovanovića iz Bečkog instituta za međunarodne studije, cena nafte neće verovatno preći 130 dolara po barelu iako raste zbog dešavanja u Iranu i Ormuskom moreuzu. Cena prirodnog gasa na svetskim berzama iznosi 70 do 80 dolara po megavat času, što je dvostruko više nego pre šest meseci, ali manje nego tokom 2022. godine kada je bila iznad 300 dolara.

Pored toga, cena hrane ove godine nije značajno porasla. U avgustu je bila viša za oko dva odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Srbija je, kao rezultat punih skladišta i diverzifikacije izvora, u povoljnijoj poziciji nego mnoge zemlje EU. Međutim, nastavak ugovora sa Rusijom i dalje ostaje ključno pitanje za energetsku stabilnost.

Iako postoje izazovi, analitičari ocenjuju da je Srbija trenutno zaštićena od najgoreg scenarija. Ipak, svaka promena u uslovima ili prekid aranžmana može imati značajan uticaj na proizvodnju, investicije i ukupnu ekonomsku aktivnost.

Pročitaj još

Domaće

Volkswagen i Gotion investiraju 3,22 milijarde evra u fabrike baterija u Evropi i Maroku

Nemački proizvođač automobila i kineski partner planiraju pogone u Španiji, Slovačkoj i Maroku, jačajući lanac snabdevanja električnim vozilima van Kine

Objavljeno pre

9 minutes

,

September 29, 2026

Objavio:

Volkswagen i Gotion investiraju 3,22 milijarde evra u fabrike baterija u Evropi i Maroku

Nemački proizvođač automobila i kineski partner planiraju pogone u Španiji, Slovačkoj i Maroku, jačajući lanac snabdevanja električnim vozilima van Kine

Volkswagen i kineska kompanija Gotion High-Tech Co. najavili su zajedničku investiciju od 3,22 milijarde evra u izgradnju pogona za proizvodnju baterija u Evropi i Maroku. Ova investicija ima cilj da proširi lanac snabdevanja električnim vozilima izvan Kine i ojača poziciju oba partnera na evropskom i severnoafričkom tržištu, saopštio je Gotion.

Fabrike baterija biće izgrađene u Španiji i Slovačkoj, dok će u Maroku biti otvoren pogon za proizvodnju katodnih materijala. Investiciona sredstva partneri će podeliti gotovo ravnomerno kroz zajednička preduzeća. Planirani objekti treba da unaprede kapacitete za proizvodnju baterija u Evropi, naročito nakon neuspeha projekata kao što su švedski Northvolt i britanski Britishvolt, koji su nailazili na tehnološke i finansijske prepreke.

Detalji investicija i kapaciteti novih pogona

Fabrika u španskoj Valensiji imaće godišnji kapacitet od 29,1 gigavat-časa. Na taj način, postaje jedan od većih proizvodnih centara za baterije u ovom regionu. S druge strane, pogon u mestu Šuranji u Slovačkoj planiran je sa kapacitetom od 8,4 gigavat-časa godišnje. U Maroku će se godišnje proizvoditi oko 100.000 tona litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) katodnih materijala, što doprinosi diversifikaciji sirovina za evropsku auto-industriju.

Akcije kompanije Gotion porasle su za maksimalnih 10 odsto u utorak na berzi u Šenženu, koliko je dozvoljeno u jednom danu. Ipak, ukupna vrednost akcija ostaje niža za više od četvrtine u odnosu na početak godine. Volkswagen je već najveći akcionar kompanije Gotion, a ovaj novi poduhvat dodatno učvršćuje njihovu saradnju.

Jačanje lanca snabdevanja električnih vozila van Kine

Planirane fabrike baterija i katodnih materijala deo su strategije da se evropska industrija električnih vozila učini konkurentnijom i manje zavisnom od azijskih dobavljača. Volkswagen je prethodno imao planove da baterije proizvodi samostalno kroz kompaniju PowerCo, ali je smanjio ambicije zbog visokih troškova i izazova na tržištu. Istovremeno, Gotion ubrzava internacionalizaciju i planira da udvostruči isporuke na inostrana tržišta tokom ove godine.

Investicija od 3,22 milijarde evra još čeka regulatorna odobrenja u svim relevantnim jurisdikcijama. Novi pogoni trebalo bi da doprinesu stabilnosti evropskog lanca snabdevanja, posebno u trenutku kada konkurencija na tržištima Kine i Evrope postaje sve intenzivnija.

Ove investicije predstavljaju značajan korak za sektor električnih vozila u Evropi. Time se jača lokalna proizvodnja baterijskih komponenti i smanjuje zavisnost od uvoza iz Kine. Kao rezultat, evropski proizvođači automobila mogu brže odgovoriti na promene u potražnji i tehnološke inovacije.

Pročitaj još

Domaće

Crna Gora povećala spoljnotrgovinsku razmenu na 3,37 milijardi evra, Srbija vodeći partner

Izvoz Crne Gore porastao je 2 odsto u 2026, dok je pokrivenost uvoza izvozom ostala na 12,5 odsto

Objavljeno pre

2 hours

,

September 29, 2026

Objavio:

Crna Gora povećala spoljnotrgovinsku razmenu na 3,37 milijardi evra, Srbija vodeći partner – spoljnotrgovinska razmena Crne Gore

Izvoz Crne Gore porastao je 2 odsto u 2026, dok je pokrivenost uvoza izvozom ostala na 12,5 odsto

Crna Gora je u periodu od januara do avgusta 2026. godine ostvarila spoljnotrgovinsku robnu razmenu u ukupnom iznosu od 3,37 milijardi evra. To je rast od 2,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema podacima Uprave za statistiku Crne Gore (Monstat). Ključni partner u ovom periodu i dalje je bila Srbija, sa kojom se odvija najveći deo razmene, što potvrđuje dugoročnu ekonomsku povezanost dve zemlje.

Izvoz robe iz Crne Gore dostigao je 372,9 miliona evra, što predstavlja rast od 2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sa druge strane, uvoz je povećan za 2,5 odsto i iznosi 2,99 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom tokom prvih osam meseci 2026. ostala je na niskih 12,5 odsto, bez promene u odnosu na isti period 2025. godine. Ovaj pokazatelj jasno ukazuje na visok nivo zavisnosti crnogorske privrede od uvoza.

Struktura izvoza i uvoza i ključni partneri

Najveći deo crnogorskog izvoza čine mineralna goriva i maziva, sa ukupnim iznosom od 113,3 miliona evra. Električna energija je dominantna u ovoj kategoriji, sa izvozom od 73,6 miliona evra. Ova struktura potvrđuje značaj energetskog sektora za spoljnotrgovinski bilans Crne Gore. Kada je reč o uvozu, najzastupljenije su mašine i transportni uređaji, čija je ukupna vrednost 694,8 miliona evra. U okviru ove kategorije, drumska vozila čine značajan deo sa 269,6 miliona evra.

Srbija ostaje najvažniji partner Crne Gore, kako u izvozu, tako i u uvozu. Crna Gora je u Srbiju izvezla robu u vrednosti od 90,8 miliona evra, dok je iz Srbije uvezla robu vrednu 524,1 milion evra. Među ostalim ključnim izvoznim partnerima nalaze se Bosna i Hercegovina sa 40,9 miliona evra i Slovenija sa 27,2 miliona evra. Na strani uvoza, posle Srbije, najznačajniji partneri su Kina sa 384,4 miliona evra i Nemačka sa 270,2 miliona evra.

Nominalni rast trgovine i širi ekonomski okvir

Iako je zabeležen nominalni rast ukupne trgovinske razmene, treba napomenuti da on ne prevazilazi avgustovsku inflaciju u evrozoni od 3,2 odsto. To znači da je realni rast ograničen, pa je povećanje vrednosti razmene više posledica inflatornih pritisaka nego povećanja fizičkog obima trgovine. U avgustu 2026. godine ukupna trgovinska razmena Crne Gore iznosila je oko 440,5 miliona evra. Izvoz je tada iznosio 57,5 miliona evra, dok je uvoz bio 383 miliona evra.

Prema podacima Monstat-a, struktura trgovine i dalje ukazuje na visoku zavisnost privrede od uvoza kapitalnih dobara i gotovih proizvoda. S druge strane, izvoz ostaje koncentrisan na energente i primarne proizvode, što ograničava mogućnosti za povećanje pokrivenosti uvoza izvozom. Ovakva situacija zahteva kontinuirane napore na diverzifikaciji izvozne baze i povećanju konkurentnosti domaće privrede.

Kao rezultat ovakvih kretanja, Crna Gora nastavlja da održava ekonomske veze sa regionom, uz snažnu orijentaciju prema tržištima Srbije, Kine i Nemačke. Očekuje se da će ovakva struktura trgovine u bliskoj budućnosti ostati stabilna, osim ukoliko ne dođe do značajnijih investicija u prerađivačku industriju ili tehnološka unapređenja izvoznog sektora.

Pročitaj još

U Trendu