RZS navodi da su električna energija, goriva i ugostiteljske usluge najviše doprinele rastu cena u prvoj polovini 2026.

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je da su potrošačke cene u Srbiji porasle za 2,9 odsto u prvoj polovini 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Glavni pokretači ovog rasta bile su kategorije energenata, lekova i ugostiteljskih usluga, što dodatno potvrđuje trend koji inflacija pokazuje u domaćoj ekonomiji.

Najveći doprinos inflaciji: energenti i stanovanje

Grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva učestvovala je sa čak 42,9 odsto u ukupnom rastu potrošačkih cena. Električna energija sama je doprinela sa 17 odsto, dok su goriva i maziva za vozila imala udeo od 10,3 odsto. Pored toga, duvan je učestvovao sa 9,3 odsto, lekovi sa 7,9 odsto, a vodosnabdevanje sa 7,7 odsto. U kategoriji „Energija“, međugodišnji rast cena ubrzao je sa četiri na 6,8 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, što je prvenstveno rezultat prelivanja poskupljenja struje iz oktobra prethodne godine i povećane nestabilnosti cena goriva.

Uticaj fiskalnih i administrativnih mera

U oblasti alkoholnih pića i duvana zabeležen je međugodišnji rast cena od 5,4 odsto, dok je kod duvana ta stopa iznosila 6,1 odsto. RZS naglašava da je prvi kvartal 2026. godine obeležen „trostrukim fiskalnim šokom“ kroz novi akcizni kalendar, redovno usklađivanje sa inflacijom i vanredno povećanje minimalne državne akcize. Zdravstvo je takođe značajno uticalo na inflaciju, sa rastom cena od 7,8 odsto, pri čemu su lekovi poskupeli 7,7 odsto. Povećani troškovi uvoza i poskupljenje farmaceutskih sirovina dodatno su doprineli ovom trendu.

Administrativne korekcije i sektor ugostiteljstva

Grupa „Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi sa stanovanjem“ zabeležila je dvocifren rast od 15,4 odsto. Posebno se izdvaja rast cena vodosnabdevanja, koji je iznosio 20,3 odsto, što je posledica snažnih administrativnih korekcija na nivou lokalnih samouprava. U sektoru „Restorani i hoteli“ međugodišnji rast cena iznosio je 6,4 odsto. Najveći pojedinačni uticaj imalo je poskupljenje „pljeskavice u lepinji“, sa učešćem od 21,5 odsto u ukupnom rastu te grupe. Hrana u klasičnim restoranima i pice učestvovale su sa 14,9, odnosno 9,3 odsto. Pića u ugostiteljskim objektima doprinela su sa ukupno više od 17 odsto, pri čemu su bezalkoholna pića imala učešće od 9,9, a alkoholna pića od 7,7 odsto.

Šira ekonomska slika i očekivanja za nastavak godine

Prema analizi RZS, rast cena energenata u prvoj polovini godine predstavlja prelaznu fazu kontrolisanog usklađivanja cena u okviru obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu. Očekuje se da će puni statistički efekat tih korekcija biti vidljiv u drugoj polovini godine, posebno nakon predviđenog povećanja cena tokom jeseni. U međuvremenu, inflacija u Srbiji ostaje pod snažnim uticajem administrativnih i fiskalnih mera, kao i promena na tržištu energenata i farmaceutskih proizvoda. Na taj način, kretanje potrošačkih cena i dalje reflektuje kompleksne odnose između globalnih faktora i domaće ekonomske politike.

Valuta evrozone dostigla najniži nivo od maja 2025, investitori traže sigurnost u dolaru usled poremećaja na tržištu

Evro je danas pao na 1,135 dolara, što je najniži nivo u odnosu na dolar od maja 2025. godine. Prema aktuelnim podacima sa valutne berze Foreks, evro se u 10.10 sati prodavao po kursu od 1,13465 dolara. Ključni razlog za pad vrednosti evra jesu tenzije oko Ormuskog moreuza i rast cena nafte, što je navelo investitore da traže sigurnije utočište u američkoj valuti.

Razlozi pada evra i oscilacije na valutnom tržištu

Tržište valuta beleži značajne oscilacije usled globalnih geopolitičkih tenzija, posebno oko Ormuskog moreuza, strateški važnog prolaza za transport nafte. Kao rezultat, tražnja za američkim dolarom porasla je jer investitori smatraju dolar sigurnom lukom u periodima neizvesnosti. Povećanje cena nafte dodatno je pojačalo pritisak na evro, dok su pregovori o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza u zastoju. Evropska centralna banka (ECB) i njena predsednica Kristin Lagard ostaju pod pažnjom tržišta. Lagard je izjavila da aktuelni rast inflacije u evrozoni za sada ne stvara dodatne pritiske na cene. Zbog toga ECB ne mora žuriti sa podizanjem kamatnih stopa. Inflacija u evrozoni već je iznad 3 odsto, a tržišna očekivanja ukazuju da bi do kraja godine mogla da se približi četiri odsto.

Izjave ECB i očekivanja investitora

Investitori pažljivo prate projekcije inflacije i izveštaje ECB. “Nedavni rast inflacije nije doveo do značajnijih dodatnih pritisaka na cene širom evrozone”, ocenila je Kristin Lagard, predsednica ECB. To sugeriše da centralna banka može zadržati trenutne kamatne stope, bar do sastanka 29. oktobra. Većina ekonomista očekuje da će ECB tada zadržati kamatnu stopu nepromenjenom, dok bi novo pooštravanje monetarne politike moglo uslediti u decembru, kada budu objavljene nove ekonomske projekcije.

Implikacije za tržište i investitore

Zbog trenutne situacije, investitori nastavljaju da favorizuju američki dolar kao sigurnu imovinu. Pad vrednosti evra u odnosu na dolar može uticati na evropske izvoznike, jer slabiji evro povećava konkurentnost njihovih proizvoda na svetskom tržištu. S druge strane, rast inflacije i promena monetarne politike ECB ostaju ključni faktori koje tržišni učesnici pažljivo analiziraju. Osim toga, poremećaji u snabdevanju energentima i neizvesnost oko Ormuskog moreuza dodatno komplikuju ekonomsku sliku evrozone. Iako ovakvi događaji često dovode do kratkoročnih fluktuacija na deviznim tržištima, dugoročni trendovi zavisiće od razvoja geopolitičke situacije i ekonomskih odluka vodećih centralnih banaka.

Američka tehnološka kompanija širi razvoj veštačke inteligencije i preuzima vodeći tim stručnjaka na čelu sa Fei-Fei Li

Advanced Micro Devices Inc. (AMD) dogovorila je akviziciju AI startapa World Labs za 8,2 milijarde dolara u akcijama. Ova transakcija, koja uključuje ključni tim istraživača i modele veštačke inteligencije, trebalo bi da bude finalizovana do kraja godine, nakon dobijanja regulatornih odobrenja. Ovim potezom AMD jača svoju poziciju na tržištu AI čipova, gde se direktno takmiči sa kompanijom Nvidia.

Detalji akvizicije i razvoj AI modela

World Labs, osnovan 2024. godine, razvio je napredne AI softvere poznate kao svetski modeli (world models) koji omogućavaju rekonstrukciju trodimenzionalnih okruženja. Ovi modeli koriste se u robotici, naučnim istraživanjima i industrijskoj opremi. Kompanija ima oko 70 zaposlenih, uključujući tim za robotiku koji je dobijen kroz akviziciju startapa SceniX tokom jula. Fei-Fei Li, utemeljivač i izvršna direktorka World Labs, smatra da udruživanje sa AMD-om omogućava brži razvoj i integraciju hardvera i softvera. “U ovom trenutku, ako udružimo snage sa AMD-om, zaista sebi, AMD-u i celom ekosistemu dajemo priliku da ubrzamo ciklus razvoja softvera i hardvera”, izjavila je Li. Kao deo dogovora, Li će postati izvršna potpredsednica i glavna naučna direktorka AMD-a, odgovarajući direktno izvršnoj direktorki Lisa Su.

Konkurencija na tržištu i strateški značaj akvizicije

Osim toga, Lisa Su istakla je da akvizicija World Labs donosi timu AMD-a dodatna znanja i razumevanje pravca razvoja veštačke inteligencije. “Što bolje razumete ceo proces od početka do kraja, to ćete bolji sistem izgraditi. Zato kupujemo World Labs. Želimo pristup talentu svetske klase koji je Fei-Fei okupila i želimo da ga povežemo sa AMD-ovim sposobnostima u oblasti hardvera, softvera i sistema”, rekla je Su. AMD planira da kroz ovu akviziciju unapredi razvoj sledećih generacija hardvera za AI sisteme i proširi ponudu modela korisnicima, posebno iz data centar sektora, koji čini glavni izvor prihoda kompanije. S druge strane, Nvidia je već ranije usvojila pristup integrisanja AI čipova, opreme i usluga za brzu implementaciju AI rešenja, a nedavno je preuzela startap Hugging Face za oko 13 milijardi dolara.

Uticaj akvizicije na tržište i dalji razvoj

Tokom prethodnih godina, AMD je kroz širenje portfolija uspeo da poveća prodaju u segmentu data centara. Akcije kompanije su ove godine gotovo utrostručile vrednost, čime je tržišna kapitalizacija dostigla oko bilion dolara (hiljadu milijardi dolara). Nvidia, i dalje najvrednija tehnološka kompanija sa kapitalizacijom iznad pet biliona dolara, ostvarila je rast akcija od 22 odsto u 2026. godini, što je ispod proseka za glavne proizvođače čipova. Kao rezultat, AMD kroz akviziciju World Labs dobija novu konkurentsku prednost u razvoju naprednih sistema veštačke inteligencije i pozicionira se kao ključni igrač u globalnoj industriji AI čipova.