Kamioni na graničnim prelazima Batrovci i Šid čekaju po 240 minuta, dok na putničkim terminalima ima manje zadržavanja.

Na srpskim graničnim prelazima trenutno se beleže višesatna čekanja na teretnim terminalima, prema najnovijim podacima Uprave granične policije i JP “Putevi Srbije”. Posebno duga zadržavanja zabeležena su za kamione na izlazu iz zemlje, dok su putnička vozila suočena sa kraćim čekanjima.

Na naplatnim stanicama na auto-putevima u Republici Srbiji, kako je saopšteno, nema zadržavanja vozila svih kategorija. Međutim, na samim graničnim prelazima situacija je drugačija, posebno za teretni saobraćaj.

Višesatna čekanja na teretnim terminalima

Na izlazu iz Srbije, kamioni na graničnom prelazu Batrovci čekaju čak 240 minuta. Isti vremenski period važi i za Šid, gde su teretna vozila takođe zadržana 240 minuta. Na prelazima Kelebija i Sremska Rača, čekanja su nešto kraća i iznose po 120 minuta, dok na Horgošu kamioni čekaju oko 90 minuta na izlazu iz zemlje.

Za razliku od teretnih, putnička vozila na graničnim prelazima imaju kraća zadržavanja. Na Sremskoj Rači putnička vozila čekaju 45 minuta na izlazu i 60 minuta na ulazu, dok na Šidu čekanja iznose 45 minuta na izlazu i 30 minuta na ulazu. Ova informacija može biti od koristi svim vozačima koji planiraju putovanje ovih dana.

Stanje na ostalim graničnim prelazima

Na ostalim graničnim prelazima u Srbiji trenutno nema značajnijih zadržavanja za bilo koji tip vozila. Ovo se odnosi i na putnička i na teretna vozila, što olakšava planiranje puta za one koji koriste manje opterećene prelaze.

Prema saopštenju nadležnih, situacija se može promeniti u toku dana zbog povećanog protoka saobraćaja ili promena u radu carinskih službi. Zbog toga se vozačima savetuje da pre polaska na put provere najnovije informacije o zadržavanjima na granici.

Za vozače teretnih vozila, trenutna višesatna čekanja na teretnim terminalima predstavljaju ozbiljan izazov u planiranju transporta i isporuke robe. S druge strane, putnici u automobilima mogu očekivati kraća čekanja, osim na nekoliko navedenih prelaza.

Na kraju, preporučuje se svima koji planiraju putovanje ili transport robe preko granice da blagovremeno prate stanje na terminalima i svoje planove prilagode aktuelnim informacijama.

Pribojac Nikola Radović nestao je nakon što je vozom putovao iz Beograda za Bar oko tri sata ujutru.

Porodica i prijatelji traže pomoć građana u vezi sa nestankom Nikole Radovića iz Priboja, koji je nestao tokom putovanja međunarodnim vozom na relaciji Beograd – Bar. Prema dostupnim informacijama, Radović je poslednji put viđen oko tri sata ujutru, kada je napustio teritoriju Srbije. Od tada mu se gubi svaki trag, a porodica ističe da je u trenutku nestanka na sebi imao kratku crnu jaknu i manju crnu torbicu koju je nosio preko ramena.

Porodica nestalog Nikole Radovića uputila je apel građanima Srbije i Crne Gore, tražeći bilo kakvu informaciju koja bi mogla pomoći u pronalaženju. Pored toga, naglašavaju koliko je važno da se svi koji su putovali istim vozom ili su ga možda primetili na nekoj od železničkih stanica jave nadležnim organima.

Apel porodice i kontakt podaci za informacije

Poseban apel upućen je putnicima koji su se tog dana našli u vozu Beograd – Bar, kao i svima koji su Radovića možda primetili na železničkim stanicama u Bijelom Polju, Mojkovcu, Kolašinu, Podgorici, Sutomoru ili Baru. Prema rečima porodice: “Ako ste putovali istim vozom, primetili Nikolu na nekoj od železničkih stanica ili imate bilo kakvu informaciju, molimo vas da odmah reagujete. Svaka informacija, čak i ona koja vam deluje nebitno, može nam pomoći da ga pronađemo.”

Građani koji imaju bilo kakve informacije o nestanku Nikole Radovića mogu to odmah javiti najbližoj stanici policije ili na broj telefona +381 64 206 6913. Takođe, porodica naglašava da je svaka informacija dragocena, bez obzira na to koliko može izgledati nevažno na prvi pogled.

Potraga za Nikolom Radovićem traje i dalje

Potraga za Nikolom Radovićem nastavlja se na teritoriji Srbije i Crne Gore. Zvaničnih informacija o njegovom kretanju nakon napuštanja Srbije još uvek nema, a porodica i dalje ulaže napore kako bi ga pronašla. U međuvremenu, apel se širi društvenim mrežama i medijima, sa ciljem da što više ljudi bude obavešteno o nestanku.

Zbog toga je važno da svi koji su se u pomenutom periodu kretali vozom na relaciji Beograd – Bar ili su boravili na železničkim stanicama na ovoj trasi, obrate pažnju ukoliko prepoznaju opisanu osobu ili imaju informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju nestanka. Priboj i okolina, kao i ostale železničke stanice na putu do Bara, ostaju ključne tačke u ovoj potrazi.

Porodica Nikole Radovića još jednom moli sve građane da, ako poseduju bilo kakvu informaciju vezanu za njegov nestanak, odmah obaveste policiju ili se jave na pomenuti kontakt telefon. Svaka pomoć i saradnja mogu biti od presudnog značaja kako bi se nestanak Nikole Radovića rešio što pre.

Organizacija je u crkvi obradovala osnovce iz Baranje paketima sa školskim priborom, uz blagoslov Eparhije.

Članovi Fondacije ‘Sveta Petka’ iz Beli Manastir podelili su pakete sa školskim priborom osnovcima iz Baranje. Ova humanitarna akcija održana je u crkvi, uz blagoslov Episkopa osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, nakon Svete Liturgije. Na taj način, fondacija je još jednom pokazala da napad u Belom Manastiru deci znači značajnu podršku tokom školovanja.

Među onima koji su učestvovali u podeli bili su upravnica fondacije Danica Stanisavljević, protojerej-stavrofor Đorđe Kovačević, arhijerejski namesnik baranjski i protojerej Dragan Vukadinović, paroh belomanastirski. Oni su zajedno uručili paketiće đacima, kako bi im početak školske godine bio lakši i radosniji.

Detalji akcije u crkvi

U zvaničnom saopštenju, istaknuto je da Fondacija ‘Sveta Petka’ nastavlja da pomaže deci i mladima širom Eparhije osečko poljske i baranjske. Ovom prilikom, baranjski osnovci su dobili potrebni školski pribor. Međutim, akcija je imala i širi značaj, jer podseća decu da u svojoj Crkvi uvek imaju podršku i pomoć za svaki blagosloveni rad i napredak.

Tokom događaja, naglašeno je da su slične aktivnosti redovne i da fondacija ulaže napore kako bi što više porodica i dece osetilo pomoć zajednice. Takođe, saradnja sa sveštenstvom i lokalnim organizacijama doprinosi uspešnoj realizaciji ovakvih humanitarnih inicijativa.

Značaj podrške deci i zajednici

Osim toga, ovakve akcije doprinose razvoju solidarnosti među mladima i jačaju vezu sa lokalnom zajednicom. Pored materijalne pomoći, deca dobijaju i poruku da nisu sama, što je posebno važno za njihov rast i razvoj. Na kraju, predstavnici fondacije poručuju da će nastaviti sa sličnim projektima i u budućnosti, želeći da svaki napad u Belom Manastiru na obrazovanje i odrastanje mališana bude prevaziđen zajedničkim trudom i solidarnošću.