Kolumbijske vlasti uhapsile su suprugu i ćerku poznatog ekvadorskog narko-bosa, koje su optužene za pranje novca.

Međunarodna operacija hapšenja

Kolumbijska policija je uhapsila Indu Marielu Penarrietu Tuarez i njenu ćerku Michelle Jamileth Macias Penarrietu, suprugu i ćerku Adolfa Maciasa, zvanog ‘Fito’, vođe ekvadorske bande Los Choneros. Ova hapšenja su rezultat zajedničke operacije FBI-a i ekvadorskih vlasti. Adolfo Macias, koji je prošle godine izručen Sjedinjenim Američkim Državama, trenutno se nalazi u zatvoru zbog optužbi za trgovinu drogom i ubistvo.

Optužbe za pranje novca

Prema rečima kolumbijskog predsednika Abelarda de la Esprielle, uhapšene su optužene za korišćenje fiktivnih kompanija za pranje novca bande Los Choneros. Predsednik De la Espriella izjavio je da će rado izručiti osumnjičene Ekvadoru, kako bi se suočile sa pravdom svoje zemlje.

Odgovor Ekvadora

Ekvadorski predsednik Daniel Noboa odgovorio je na hapšenje izjavom na platformi X, naglašavajući efikasnu saradnju dveju zemalja u borbi protiv transnacionalnog kriminala. Ovo hapšenje pokazuje odlučnost Kolumbije da ne postane utočište za finansije transnacionalnih kriminalnih organizacija.

Curenje prirodnog gasa koje je izazvalo tragediju u Plaki počelo je u stanu na drugom spratu, ali tačno mesto curenja još nije poznato.

Šest osoba poginulo je u snažnoj eksploziji koja je pogodila stambenu zgradu u atinskoj četvrti Plaka. Prema dosadašnjim nalazima nadležnih, do nesreće je došlo zbog curenja prirodnog gasa, a istraga i dalje traje. Ključni detalj — izvor curenja — ostaje glavna zagonetka za istražitelje, iako je poznato gde je problem počeo.

Eksplozija u Atini dogodila se u zgradi čiji je jedini stan priključen na mrežu prirodnog gasa bio onaj na drugom spratu, gde je živeo stariji bračni par. Prema informacijama dobijenim iz izvora bliskih vatrogasnoj službi, testiranja su pokazala da na centralnoj mreži za prenos prirodnog gasa nije uočen kvar. To znači da je mreža na trotoaru bila potpuno nepropusna.

Tok istrage o curenju gasa u Atini

Istražitelji su se zbog toga usmerili na sam stan na drugom spratu. Upravo je tu, kako navode zvanične službe, došlo do curenja koje je izazvalo eksploziju. Stan je, prema navodima, bio jedini u zgradi koji je imao priključak na gas. Na instalaciju su bila povezana tri uređaja: šporet, kamin i bojler, što dodatno komplikuje potragu za tačnim mestom izbijanja gasa.

Međutim, iako je poznato da je curenje počelo u ovom stanu, istražitelji još nisu utvrdili na kom je uređaju ili delu instalacije došlo do problema. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje šta je tačno izazvalo eksploziju u Atini i kako je došlo do tragedije sa šest žrtava.

Pored toga, vatrogasna služba i dalje prikuplja dokaze sa mesta nesreće kako bi precizno rekonstruisala događaj. Prema izvorima iz istrage, očekuje se da će dodatna analiza pomoći da se otkrije da li je kvar bio na šporetu, kaminu, bojleru ili na samoj instalaciji.

Detalji o žrtvama i sledeći koraci

Eksplozija u Atini odnela je šest života, a među žrtvama su stanovnici stana na drugom spratu. Prema izjavama zvaničnika, istraga će se nastaviti dok se ne utvrdi tačan uzrok curenja prirodnog gasa.

Iako je isključena mogućnost curenja na glavnoj mreži, ostaje nepoznato na kom je mestu u stanu gas počeo da ističe. Zbog toga istražitelji pažljivo razmatraju svaki detalj i nastavljaju sa analizom svih dokaza prikupljenih na mestu nesreće.

Na kraju, ova tragedija u Atini pokazuje koliko su redovne provere instalacija važne za bezbednost. Istraga o curenju gasa u Atini još traje, a javnost očekuje jasne odgovore o tome šta je dovelo do ove nesreće.

Stručnjaci smatraju da je scenario preuzimanja interneta od strane AI malo verovatan, ali ne isključuju druge potencijalne opasnosti.

Uticaj AI na internet: realnost i spekulacije

Prema nedavnom izveštaju, poznati britanski matematičar Alan Turing predvideo je još 1951. godine da bi ‘inteligentne mašine’ mogle jednog dana ‘preuzeti kontrolu’ nad društvom. Ova ideja je ponovo aktuelizovana upozorenjem Daria Amodeia, izvršnog direktora kompanije Anthropic, koji sugeriše da bi ‘roj AI’ mogao uskoro kontrolisati internet.

Međutim, većina stručnjaka za sigurnost AI smatra da je takav scenario malo verovatan. Internet nije monolitna struktura, već ogroman sistem međusobno povezanih mreža koje koriste različite protokole i operativne sisteme, što predstavlja prirodnu odbranu.

Profesor Vishal Misra sa Univerziteta Columbia ističe da raznolikost u tehnologijama koje povezuju uređaje s internetom predstavlja značajnu barijeru za bilo kakvu AI dominaciju. ‘Internet je dizajniran da opstane čak i ako izgubi bilo koji svoj deo. Taj dizajn ne pravi razliku između napadača koji je osoba ili model,’ dodaje Misra.

Potrebna računarska snaga za dominaciju

Da bi AI mogao preuzeti kontrolu nad internetom na značajnom nivou, bio bi mu potreban ogroman računarski kapacitet. John Thickstun, stručnjak za učenje mašina sa Univerziteta Cornell, naglašava da bi takav poduhvat zahtevao pristup naprednim poluprovodnicima koji omogućavaju složene izračunavanje.

Uprkos tehnološkim napretcima, trenutno ne postoji realna osnova za strahovanja od AI preuzimanja interneta, iako stručnjaci preporučuju oprez zbog drugih potencijalnih rizika koji se mogu pojaviti kako se razvijaju modeli AI.