Naftovod Istok-Zapad ponovo u funkciji posle napada, što ublažava pritisak na kupce nafte u Evropi i globalno

Saudijska Arabija obnovila je izvoz nafte kroz naftovod Istok-Zapad, ključnu energetsku infrastrukturu koja sada omogućava protok nafte od oko 3,5 miliona barela dnevno. Ovaj naftovod je ponovo pušten u rad nakon što je oštećena deonica popravljena posle napada dronovima početkom septembra, navodi izvor upoznat sa situacijom. Kapacitet naftovoda iznosi oko sedam miliona barela dnevno, dok je u uobičajenim okolnostima izvoz kroz njega iznosio oko pet miliona barela dnevno.

Protok nafte i značaj naftovoda Istok-Zapad

Naftovod Istok-Zapad omogućava Saudijskoj Arabiji da deo izvoza preusmeri sa Persijskog zaliva na luku Janbu na Crvenom moru. Na taj način se izbegava Ormuski moreuz, jedno od najvažnijih svetskih energetskih čvorišta. Kao rezultat, ponovna operativnost naftovoda obezbeđuje Saudijskoj Arabiji alternativnu rutu za izvoz, što je posebno značajno u trenutku kada se deo regiona suočava sa geopolitičkim tenzijama.

Uticaj obnove na globalno tržište nafte

Obnova izvoza nafte kroz naftovod Istok-Zapad doprinosi stabilizaciji isporuka ka evropskim i svetskim kupcima, smanjujući rizik od prekida snabdevanja. Zbog toga se očekuje da će kupci u Evropi imati veću sigurnost u pogledu dostupnosti dodatnih količina nafte. U međuvremenu, tržište nafte ostaje pod pritiskom zbog političke nesigurnosti na Bliskom istoku.

Cena nafte Brent i očekivanja za naredni period

Cena nafte Brent u Londonu kretala se oko 107 dolara za barel u ponedeljak, što odražava zabrinutost tržišta zbog neizvesnosti oko dogovora između Irana i Sjedinjenih Američkih Država. Prema procenama, za povratak izvoza preko naftovoda Istok-Zapad u punom kapacitetu biće potrebno oko šest nedelja. U međuvremenu, obnovljeni protok predstavlja pozitivan signal za tržište i doprinosi diverzifikaciji izvoznih pravaca.

Šira ekonomska slika i značaj za Saudijsku Arabiju

Naftovod Istok-Zapad je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata Saudijske Arabije. On omogućava zemlji da smanji zavisnost od jedne izvozne rute i poveća fleksibilnost u snabdevanju globalnog tržišta energentima. Takođe, ubrzana popravka oštećenja pokazuje sposobnost Saudijske Arabije da reaguje na krizne situacije i očuva stabilnost izvoza u uslovima geopolitičke neizvesnosti. Očekuje se da će ponovna potpuna funkcionalnost naftovoda dodatno osnažiti poziciju Saudijske Arabije kao ključnog snabdevača nafte na svetskom tržištu.

Da li zaista kasnimo zbog gužve ili imamo potpuno drugačiji odnos prema vremenu?

Jedni stižu 15 minuta ranije i nerviraju se. Drugi kreću kada su već morali da budu na odredištu. A postoji i posebna kategorija: „Evo me, samo što nisam“, dok su još kod kuće.

Zašto nam je pet minuta često zapravo pola sata? I da li je kašnjenje postalo deo svakodnevne kulture?

👉 Da li ste vi osoba koja čeka ili osoba koju svi čekaju?

Prepolovljavanje kvote za radne vize sa 50.000 na 25.000 preti da ugrozi ključne infrastrukturne projekte

Nemačka građevinska industrija upozorila je da joj preti manjak od 8.000 radnika zbog smanjenja kvote za radne vize u okviru Pravila za Zapadni Balkan. Savezna vlada planira da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu sa sadašnjih 50.000 na 25.000 osoba, saopštilo je Centralno udruženje nemačke građevinske industrije (ZDB). Građevinski sektor koristi ovo pravilo više od bilo koje druge privredne grane, ostvarujući oko 30 odsto svih viza iz te kvote.

Manjak radnika u građevinskoj industriji preti infrastrukturnim projektima

Pravilom o Zapadnom Balkanu, Nemačka omogućava građanima Srbije i regiona da rade u zemlji pod uslovom da imaju ugovor o radu. Prema ZDB, potražnja za vizama u okviru ovog pravila izuzetno je visoka, dok je kvota za 2025. godinu iscrpljena već krajem novembra. Zbog toga su mnogi zahtevi morali biti odbijeni. Generalni direktor ZDB, Feliks Paklepa, istakao je: “Svaki sedmi radnik u građevinarstvu ima strani pasoš. Za našu industriju ova regulativa predstavlja najuspešniji model za privlačenje radnika i stručnjaka iz trećih zemalja. Snažno upozoravamo na posledice prepolovljavanja kvote. Građevinska industrija bi već do kraja godine mogla da ostane bez oko 8.000 radnika.”

Posledice smanjenja kvote i zahtevi industrije

Nemačka savezna vlada izdvaja milijarde evra iz posebnog fonda za mostove, železnicu i stanove, ali istovremeno smanjuje pristup radnicima koji su ključni za realizaciju tih projekata. Institut za istraživanje tržišta rada (IAB) ukazao je da sistem funkcioniše upravo na način koji politika želi da postigne legalnom migracijom radne snage. Prema IAB, 98 odsto osoba koje su ušle kroz ovaj program zaposleno je, a 58 odsto radi kao kvalifikovani radnik, specijalista ili stručnjak, iako nije uslov za korišćenje pravila. Paklepa je podsetio da su pravilo 2016. godine uvele vladajuće stranke CDU i SPD i apelovao da se postojeća kvota ne menja. ZDB traži da savezna vlada zadrži kvotu od najmanje 50.000 viza godišnje, digitalizuje i ubrza vizne procedure i razmotri proširenje programa i van Zapadnog Balkana.

Širi ekonomski značaj i istorijski kontekst

Nemačka građevinska industrija oslanja se na kontinuirani priliv radnika iz trećih zemalja kako bi odgovorila na rastuće potrebe tržišta. U poslednjih nekoliko godina, sektor je beležio stabilan rast zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima. Međutim, ograničavanje pristupa radnoj snazi može ugroziti realizaciju višemilijardnih državnih projekata i usporiti celokupni ekonomski oporavak. Prepolovljavanje kvote za radne vize sa Zapadnog Balkana potencijalno menja tržišnu dinamiku i ima direktan uticaj na zapošljavanje, troškove i konkurentnost nemačkog građevinskog sektora.