Od špijuniranja tuđeg profila do čitanja poruke tri puta pre nego što odgovorimo.

Kažemo da nas nije briga ko nam je pogledao story, a proverimo listu gledalaca čim objavimo. Kažemo da smo slučajno ušli na nečiji profil, a završimo na fotografiji iz 2018.

Svi imamo svoje male tajne. Samo je pitanje ko će prvi da prizna.

👉 Šta vi radite, a nikada ne biste priznali?

Da li zaista kasnimo zbog gužve ili imamo potpuno drugačiji odnos prema vremenu?

Jedni stižu 15 minuta ranije i nerviraju se. Drugi kreću kada su već morali da budu na odredištu. A postoji i posebna kategorija: „Evo me, samo što nisam“, dok su još kod kuće.

Zašto nam je pet minuta često zapravo pola sata? I da li je kašnjenje postalo deo svakodnevne kulture?

👉 Da li ste vi osoba koja čeka ili osoba koju svi čekaju?

Prepolovljavanje kvote za radne vize sa 50.000 na 25.000 preti da ugrozi ključne infrastrukturne projekte

Nemačka građevinska industrija upozorila je da joj preti manjak od 8.000 radnika zbog smanjenja kvote za radne vize u okviru Pravila za Zapadni Balkan. Savezna vlada planira da od 1. januara 2027. godine prepolovi godišnju kvotu sa sadašnjih 50.000 na 25.000 osoba, saopštilo je Centralno udruženje nemačke građevinske industrije (ZDB). Građevinski sektor koristi ovo pravilo više od bilo koje druge privredne grane, ostvarujući oko 30 odsto svih viza iz te kvote.

Manjak radnika u građevinskoj industriji preti infrastrukturnim projektima

Pravilom o Zapadnom Balkanu, Nemačka omogućava građanima Srbije i regiona da rade u zemlji pod uslovom da imaju ugovor o radu. Prema ZDB, potražnja za vizama u okviru ovog pravila izuzetno je visoka, dok je kvota za 2025. godinu iscrpljena već krajem novembra. Zbog toga su mnogi zahtevi morali biti odbijeni. Generalni direktor ZDB, Feliks Paklepa, istakao je: “Svaki sedmi radnik u građevinarstvu ima strani pasoš. Za našu industriju ova regulativa predstavlja najuspešniji model za privlačenje radnika i stručnjaka iz trećih zemalja. Snažno upozoravamo na posledice prepolovljavanja kvote. Građevinska industrija bi već do kraja godine mogla da ostane bez oko 8.000 radnika.”

Posledice smanjenja kvote i zahtevi industrije

Nemačka savezna vlada izdvaja milijarde evra iz posebnog fonda za mostove, železnicu i stanove, ali istovremeno smanjuje pristup radnicima koji su ključni za realizaciju tih projekata. Institut za istraživanje tržišta rada (IAB) ukazao je da sistem funkcioniše upravo na način koji politika želi da postigne legalnom migracijom radne snage. Prema IAB, 98 odsto osoba koje su ušle kroz ovaj program zaposleno je, a 58 odsto radi kao kvalifikovani radnik, specijalista ili stručnjak, iako nije uslov za korišćenje pravila. Paklepa je podsetio da su pravilo 2016. godine uvele vladajuće stranke CDU i SPD i apelovao da se postojeća kvota ne menja. ZDB traži da savezna vlada zadrži kvotu od najmanje 50.000 viza godišnje, digitalizuje i ubrza vizne procedure i razmotri proširenje programa i van Zapadnog Balkana.

Širi ekonomski značaj i istorijski kontekst

Nemačka građevinska industrija oslanja se na kontinuirani priliv radnika iz trećih zemalja kako bi odgovorila na rastuće potrebe tržišta. U poslednjih nekoliko godina, sektor je beležio stabilan rast zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima. Međutim, ograničavanje pristupa radnoj snazi može ugroziti realizaciju višemilijardnih državnih projekata i usporiti celokupni ekonomski oporavak. Prepolovljavanje kvote za radne vize sa Zapadnog Balkana potencijalno menja tržišnu dinamiku i ima direktan uticaj na zapošljavanje, troškove i konkurentnost nemačkog građevinskog sektora.