Više izvora potvrdilo pokretanje istrage, FBI i Joe Kent odbili komentar, slučaj u toku

Federalni istražni biro (FBI) pokrenuo je istragu protiv bivšeg direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Sjedinjenih Država Joea Kenta zbog sumnje na odavanje poverljivih informacija, saopštili su izvori upućeni u slučaj. Prema navodima, postupak je započet pre nego što je Kent ove nedelje podneo ostavku vezano za neslaganja sa administracijom tadašnjeg predsednika Donalda Trampa oko vođenja rata sa Iranom.

Istragu vodi Kriminalistička divizija FBI, a prema izvorima, slučaj je otvoren već neko vreme. Zvanične informacije o sadržaju istrage, kao ni o mogućim detaljima navodnih curenja poverljivih podataka, nisu objavljene. Portparol FBI nije želeo da komentariše ove navode, dok Kent takođe nije odgovorio na upite novinara.

Informacija o istrazi prvi put je objavljena ranije ove nedelje, dok su nezavisni izvori kasnije potvrdili postojanje istrage protiv bivšeg zvaničnika. Kent je u međuvremenu podneo ostavku na funkciju direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, navodeći kao razlog neslaganje sa politikom administracije u vezi sa postupanjem u ratu sa Iranom.

Slučaj se odvija u trenutku kada su tenzije na Bliskom istoku i dalje visoke, a pažnja međunarodne zajednice usmerena je na bezbednosna pitanja i potencijalne posledice curenja poverljivih informacija. Istraga FBI-a deo je šireg nastojanja američkih institucija da ispitaju moguće zloupotrebe ili neovlašćena otkrivanja podataka iz oblasti nacionalne bezbednosti.

U ovom trenutku, nije poznato da li su podignute formalne optužnice protiv Kenta ili drugih službenika. Prema izjavama izvora, istraga je u toku i očekuje se da će nadležni organi u narednom periodu pružiti više informacija o ovom slučaju. Svi navodi o odavanju poverljivih informacija za sada nisu nezavisno potvrđeni, dok su zvanične institucije zadržale uzdržanost u vezi sa detaljima postupka.

Ovo je vest u razvoju i biće dopunjavana kako budu stizale nove informacije.

Prema podacima američke automobilske asocijacije, prosečna cena goriva porasla je usled rata u Iranu i poremećaja snabdevanja

Cene goriva u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležile su rast u sredu, dok oružani sukob u Iranu i dalje utiče na energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku i usporava brodski saobraćaj u Ormuskom moreuzu, pokazuju podaci američke automobilske asocijacije (AAA).

Prema zvaničnim informacijama, vozači u SAD trenutno plaćaju prosečno 3,84 dolara po galonu goriva, što je porast u odnosu na 2,92 dolara pre mesec dana i najviši nivo od septembra 2023. godine. Istovremeno, cene dizela su takođe u porastu zbog ograničenja globalnih zaliha nafte usled sukoba. U utorak je zabeleženo da je cena dizela premašila 5 dolara po galonu prvi put od 2022. godine, dok su izveštaji naveli da u saveznim državama Kalifornija, Havaji i Vašington cena prelazi 6 dolara po galonu.

Porast cena goriva povezuje se sa skokom cena sirove nafte, koja čini više od polovine ukupne cene goriva u SAD. Prema podacima iz sektora energetike, barel Brent nafte, međunarodnog referentnog standarda, dostigao je 111,45 dolara u sredu popodne, nakon što je neposredno pre početka napada SAD i Izraela na Iran 28. februara iznosio oko 70 dolara. Cena američke referentne nafte porasla je na 99,24 dolara po barelu.

Analitičari navode da su poslednjih nedelja cene sirove nafte oscilirale usled poremećaja u lancima snabdevanja i smanjenja proizvodnje kod glavnih proizvođača na Bliskom istoku. Iran je u sredu zapretio napadima na naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, navodeći da su određeni iranski gasni izvori i prateća infrastruktura već bili pogođeni napadima.

Stručnjaci iz energetskog sektora ističu da tržišta pažljivo prate razvoj situacije i čekaju eventualne naredne poteze Irana i reakciju SAD. Patrick De Haan, stručnjak za naftu, izjavio je da bi dalji koraci Irana i potencijalni odgovor SAD mogli dodatno uticati na kretanje cena nafte.

Vlada SAD preduzela je određene mere u pokušaju da ublaži rast cena energije. Predsednik Donald Tramp izdao je u sredu privremeno, šezdesetodnevno izuzeće od Jonesovog zakona, koji nalaže da teret između američkih luka prevoze brodovi pod američkom zastavom i posadom, čime se omogućava fleksibilnije snabdevanje energentima.

Situacija na tržištu goriva ostaje neizvesna usled aktuelnih sukoba i nestabilnosti u regionu Bliskog istoka. Nadležni nastavljaju da prate razvoj događaja i preduzimaju mere u cilju očuvanja stabilnosti snabdevanja.

Kompanija iz Ukrajine zabeležila rast vrednosti akcija, stručnjaci ističu značaj ratnog iskustva za tehnološki razvoj

Ukrajinska kompanija koja razvija dron tehnologiju ostvarila je jedan od najznačajnijih debija na američkom tržištu kapitala u protekloj godini. Akcije startapa Swarmer, čiji softver omogućava upravljanje velikim brojem dronova, zabeležile su rast od preko 700% tokom prvog dana trgovanja na Nasdaq berzi, a trgovanje je završeno na vrednosti od 31 dolar po akciji. Kompanija ima sedište u Ostinu, Teksas, ali je osnovana u Ukrajini i njenu tehnologiju koristi ukrajinska vojska od 2024. godine.

Prema dostupnim informacijama, Erik Prins, osnivač američke privatne vojne kompanije, nedavno je imenovan za neizvršnog predsednika Swarmer-a. Stručnjaci ocenjuju da bi ovaj primer mogao biti prvi u nizu kada su u pitanju ukrajinske odbrambene kompanije koje, zahvaljujući američkom kapitalu i međunarodnom iskustvu, šire proizvodnju i za ukrajinsku i za američku vojsku.

Poslednje četiri godine ratnog stanja u Ukrajini podstakle su razvoj i masovnu proizvodnju FPV (first-person-view) dronova i prateće tehnologije, što je, prema mišljenju analitičara, doprinelo da Ukrajina postane prepoznata kao značajan inovator u ovoj oblasti.

U pismu upućenom potencijalnim investitorima, Prins je naglasio da vrednost kompanije leži u bogatstvu operativnih podataka prikupljenih tokom upotrebe na frontu u Ukrajini. On je naveo da je platforma Swarmer korišćena u više od 100.000 misija u realnim borbenim uslovima, što omogućava stalno unapređenje softvera i modela mašinskog učenja. Prema njegovim rečima, ciklus „primene, posmatranja, prilagođavanja i poboljšanja“ stvara prednost koju je teško postići u laboratorijskim ili simulacionim uslovima.

Ipak, ukrajinske kompanije često su se suočavale s nedostatkom finansiranja za širenje proizvodnje. Stroge regulative o izvozu vojne tehnologije iz Ukrajine ograničavale su pristup kapitalu, što je uticalo na to da domaći proizvođači rade ispod maksimalnih kapaciteta. Ukrajinsko ministarstvo odbrane navelo je da domaća industrija beleži rast, ali da je dalji razvoj moguć uz dodatna ulaganja i prilagođavanje izvoznog okvira.

Uspon kompanije Swarmer na američkom tržištu ocenjuje se kao primer saradnje između ukrajinske inovativne industrije i američkog investicionog sektora, dok ratna iskustva u Ukrajini i dalje oblikuju razvoj savremene vojne tehnologije.