Rast odsustava zbog stresa povećava pritisak na poslodavce i društvo, 29 odsto zaposlenih u Evropi prijavilo stres

Bolovanja zbog stresa u Holandiji zabeležila su rast od 49 odsto u poslednjih pet godina, pokazuju novi podaci holandskih službi za medicinu rada. Samo u poslednjih godinu dana broj dana provedenih na bolovanju zbog stresa porastao je za 12 odsto. Ovaj trend ukazuje na rastuće izazove sa kojima se suočavaju zaposleni i poslodavci na holandskom tržištu rada.

Rast bolovanja zbog stresa i ekonomski razlozi

Povećanje odsustva zbog stresa povezano je sa više faktora. Pre svega, zaposleni navode preopterećenje na poslu, finansijske probleme, zdravstvene brige i obaveze oko neplaćene brige o članovima porodice kao glavne uzroke. Kao rezultat, dugotrajna odsustva zbog stresa stvaraju dodatne troškove za poslodavce i otežavaju održavanje kontinuiteta poslovanja. Osim toga, nedostatak radne snage postaje izraženiji, što ima posledice i na ukupnu produktivnost.

Izjave i širi evropski kontekst

“Ovo povećanje samo po sebi nije iznenađenje. Godinama beležimo rast odsustvovanja zbog problema povezanih sa stresom, a podaci potvrđuju da se taj trend nastavlja”, izjavio je Redmer van Vajnbergen, lekar i medicinski direktor kompanije Arbo Ned. On je naglasio da posledice nisu ograničene samo na zaposlene već utiču i na poslodavce i šire društvo. Pored toga, slični problemi prisutni su i u drugim državama Evropske unije.

Stres na radu u Evropi i implikacije

Prema istraživanju organizacije EU-OSHA objavljenom u septembru 2025. godine, 29 odsto zaposlenih u Evropi izjavilo je da je iskusilo stres, depresiju ili anksioznost u prethodnom periodu. Takođe, 37 odsto prijavljuje opšti umor. Psihosocijalni rizici, uključujući prekomerno radno opterećenje i visok intenzitet rada, značajno utiču na zdravlje zaposlenih i učestalost bolovanja zbog stresa u Holandiji. Poslodavci i društvo suočavaju se sa izazovima kako da odgovore na ovaj trend i minimiziraju negativne ekonomske posledice. S obzirom na to, rast bolovanja zbog stresa u Holandiji ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom unapređenju radnih uslova i podrške zaposlenima.

Pun rezervoar sada košta 110 funti, troškovi transporta rastu i pritisak na potrošače se pojačava

Cena dizela u Velikoj Britaniji dostigla je rekordnih 1,99 funti po litru, što je ekvivalentno oko 2,33 evra. Ovu informaciju je saopštio britanski automobilski klub RAC krajem septembra 2026. godine. Vozaci sada za pun rezervoar prosečnog porodičnog automobila izdvajaju gotovo 110 funti, odnosno oko 129 evra. Kao rezultat toga, ovo je 31 funtu, ili 36,1 evro više nego na početku sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Povećanje cene dizela u Velikoj Britaniji nadmašilo je prethodni rekord iz juna 2022. godine. Uporedo sa tim, prosečna cena benzina porasla je na oko 1,74 funte po litru, što znači da pun rezervoar sada košta blizu 96 funti ili 112 evra.

Posledice rasta cena dizela u Velikoj Britaniji

Pored direktnog udara na vozače, rast cene dizela ima šire posledice na ekonomiju. Sajmon Vilijams, predstavnik kluba RAC, naglasio je: „Cena dizela je otišla na potpuno nepoznatu teritoriju. To predstavlja udarac ne samo za vozače na benzinskim stanicama već i za sve koji kupuju robu ili usluge čija isporuka zavisi od dizel kamiona i kombija.”

Zbog toga, povećani troškovi transporta se prenose na krajnje potrošače. Osim toga, rekordne cene goriva podsećaju da je Velika Britanija izložena globalnim poremećajima na tržištu nafte koji nastaju van njenih granica. S druge strane, potrošači se suočavaju sa rastućim troškovima života, dok se inflatorni pritisci pojačavaju zbog rasta cena energenata.

Apel za poreske olakšice i ekonomski kontekst

RAC je pozvao britansku vladu da razmotri dodatno smanjenje poreza na gorivo ili PDV kako bi se ublažio pritisak na potrošače. U međuvremenu, situacija sa cenama dizela u Velikoj Britaniji prati rast cena goriva širom Evrope, što dodatno opterećuje prevoznički sektor i lanac snabdevanja. Kao rezultat, kompanije koje zavise od dizel vozila beleže rast operativnih troškova, dok se potrošači suočavaju sa skupljim proizvodima i uslugama.

Cena dizela po litru od 1,99 funti ističe ranjivost britanske ekonomije na međunarodne poremećaje. Nafta i derivati, kao što je dizel gorivo, ključni su za funkcionisanje transportnog i logističkog sektora. Takođe, rast cena energenata često ima domino efekat na troškove robe široke potrošnje. Zbog toga, očekuje se da će pritisci na potrošače u narednim mesecima ostati izraženi, osim ukoliko dođe do intervencija u poreskoj politici ili stabilizacije globalnog tržišta nafte.

Besplatan program okuplja 60 predavača iz 20 kompanija, fokus na digitalne kompetencije i osnaživanje mladih žena

Inicijativa “Digitalna Srbija” i Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) saopštili su da je za besplatan pilot program Level Up Academy pristiglo više od 200 prijava sa 17 fakulteta. Program je namenjen studentima i mladim diplomcima različitih obrazovnih profila koji žele da razviju veštine za tržište rada budućnosti. Ključni cilj programa je jačanje digitalnih i tehnoloških kompetencija, kao i praktičnih znanja koja nisu deo formalnog obrazovanja.

Razvijanje veština za tržište rada budućnosti

Ovaj program, pokrenut kao odgovor na transformaciju koju donose nove tehnologije i veštačka inteligencija, uključuje više od 60 predavača iz više od 20 kompanija. Učesnici dolaze sa tehničkih, prirodnih, društvenih i humanističkih nauka. Takođe, biraju između 10 tematskih modula i samostalno kreiraju svoj obrazovni put. Moduli obuhvataju oblasti kao što su Product Market Fit, UX/UI dizajn, sajber bezbednost, analitika podataka, veštačka inteligencija, produkt menadžment, marketing, prodaja, preduzetništvo, kritičko i kreativno razmišljanje, komunikacija i timski rad. Poseban modul posvećen je prompt engineering-u i primeni AI alata u različitim industrijama.

Fokus na uključivanje mladih žena i multidisciplinarnost

Program stavlja poseban akcenat na uključivanje devojaka i mladih žena, sa ciljem da razviju digitalne i tehnološke veštine i povećaju zastupljenost u sektorima gde su još uvek nedovoljno prisutne. Kao rezultat, učesnici stiču znanja i veštine koje nisu deo njihovog osnovnog obrazovanja. Na primer, lekar, ekonomista ili pravnik uče kako da koriste veštačku inteligenciju u svojim profesijama, dok inženjeri razvijaju sposobnosti za globalno pozicioniranje proizvoda.

Izjave organizatora i značaj za privredu

Tanja Kuzman, direktorka Inicijative “Digitalna Srbija”, izjavila je: “Posebno nam je važno što je u program uključeno 60 predavača iz više od 20 kompanija, jer upravo kroz direktan kontakt sa profesionalcima iz privrede studenti dobijaju realnu sliku o znanjima koja su zaista potrebna.” Takođe, Jelena Manić Petronikolos, rukovoditeljka sektora za Ciljeve održivog razvoja u UNDP Srbija, naglasila je: “Level Up Academy povezuje obrazovanje, privredu i mlade kako bi ih bolje pripremila za poslove budućnosti, uz poseban fokus na osnaživanje devojaka i mladih žena da prepoznaju i iskoriste prilike koje donosi digitalna ekonomija.”

Implikacije za tržište rada u Srbiji

Program Level Up Academy osmišljen je kao odgovor na promene koje digitalizacija i veštačka inteligencija donose na tržište rada. Broj prijava i interesovanje mladih potvrđuju potrebu za ovakvim inicijativama. Pored toga, multidisciplinarni pristup omogućava studentima i diplomcima iz različitih oblasti da steknu znanja koja su tražena u savremenoj ekonomiji. Očekuje se da će ovakvi programi doprineti većoj konkurentnosti mladih na tržištu rada i podstaći razvoj inovacija unutar srpskog privrednog sektora.