Tender za nastavak obilaznice predviđa izgradnju 3,61 kilometar puta, most i dve raskrsnice, a rok za završetak je 320 dana

Putevi Srbije raspisali su tender za izgradnju novog dela obilaznice oko Zrenjanina na državnom putu IБ-18. Vrednost radova iznosi 1,251 milijardu dinara, bez PDV-a, što je oko 10,6 miliona evra. Tender obuhvata izgradnju 3,61 kilometar saobraćajnice, a rok za završetak svih radova je 320 kalendarskih dana nakon uvođenja izvođača u posao.

Ova investicija deo je strategije unapređenja saobraćajne infrastrukture u Vojvodini. Putevi Srbije navode da se radi o nastavku već izgrađene deonice obilaznice, između Temišvarskog druma i izgrađenog dela iz pravca Beogradskog puta. Procenjena vrednost radova od 1,251 milijardu dinara (oko 10,6 miliona evra) odražava obim i kompleksnost projekta, koji uključuje više značajnih objekata na trasi.

Detalji investicije i značaj za saobraćaj

Izgradnja obilaznice oko Zrenjanina predviđa saobraćajnicu u dužini od 3,613 kilometara. Projektom su planirani i dodatni infrastrukturni objekti, među kojima su most preko Aleksandrovačkog kanala i nadvožnjak preko pruge Pančevo-Zrenjanin. Planirano je formiranje dve kružne raskrsnice: jedna će povezivati obilaznicu sa državnim putem IБ-18, dok će druga spajati trasu sa lokalnim putem Zrenjanin–Lukićevo.

Pored toga, izvođač će biti odgovoran za postavljanje javne rasvete, saobraćajne signalizacije i privremene saobraćajno-tehničke regulacije tokom radova. Sve ove komponente doprinose većoj bezbednosti i efikasnosti saobraćaja, što je važan korak za razvoj regionalnih puteva.

Rokovi, regulatorne procedure i širi kontekst

Ponude za tender se mogu dostaviti do 27. oktobra. Završetak radova mora biti ostvaren u roku od 320 dana, što osigurava relativno brz završetak poslednje deonice obilaznice oko Zrenjanina. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine dao je još 2024. godine saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ovog projekta.

Ova poslednja faza obilaznice obuhvata dve velike raskrsnice, nadvožnjak i most, što značajno podiže bezbednost i protok saobraćaja. Projekat ima poseban značaj za privredu regiona, jer će rasteretiti gradski saobraćaj i omogućiti brži transport robe, naročito za industrijske zone u okolini Zrenjanina. Na taj način, investicija od 1,251 milijardu dinara doprinosi unapređenju logističke povezanosti i konkurentnosti lokalne privrede.

Konačno, izgradnja obilaznice oko Zrenjanina deo je šire strategije modernizacije državnih puteva u Srbiji. Očekuje se da će novi infrastrukturni objekti doprineti boljoj regionalnoj integraciji i otvaranju novih ekonomskih mogućnosti.

Firme moraju da dostave poreske prijave i izvrše uplate do 5, 12, 15. i 30. oktobra prema zvaničnom rasporedu

Poreska uprava objavila je poreski kalendar za oktobar, koji sadrži sve ključne rokove za firme i preduzetnike u Srbiji. Prve obaveze iz poreskog kalendara za oktobar dospevaju već 5. oktobra. Do tog datuma, obveznici moraju da dostave obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa i drugih zabavnih događaja tokom septembra. Takođe, obavezno je izmirenje obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec, što podrazumeva i uplatu potrebnih sredstava.

Rokovi u poreskom kalendaru za oktobar

Drugi važan rok iz poreskog kalendara za oktobar je 12. oktobar. Do tada firme su dužne da podnesu poreske prijave i plate porez na premije neživotnih osiguranja za septembar. Osim toga, do istog datuma potrebno je podneti prijavu i platiti porez na dodatu vrednost (PDV) za septembar, u skladu sa članom 10. Zakona o PDV-u, kad je poreski dužnik definisan zakonom. Najveći broj poreskih obaveza dospeva 15. oktobra. Do tog datuma, firme moraju da plate akontaciju poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za septembar. Tu su i doprinosi za sveštenike, verske službenike, domaće državljane zaposlene u inostranstvu, kao i inostrane penzionere za isti period. Takođe, neophodno je podneti poreske prijave i platiti obračunate doprinose za obavezno socijalno osiguranje za osnivače ili članove privrednog društva za septembar.

Detaljne obaveze i značaj poreskog kalendara za oktobar

Poreski kalendar za oktobar predviđa i posebne prijave i uplate. Do 15. oktobra je rok za poreske prijave i plaćanje PDV-a na obrascu PPPDV za septembar, kao i obrasca PID PDV 1 za obveznike koji pretežno obavljaju promet dobara u inostranstvu. Za treće tromesečje 2026. godine, do istog datuma se podnose odgovarajuće prijave i plaća PDV, uz dodatak obrasca PID PDV 1 ako je ispunjen kriterijum za status obveznika. Firme moraju do 15. oktobra da izmire akontaciju poreza na dobit pravnih lica za septembar, podnesu prijave za obračun akcize za period od 16. do 30. septembra i plate obračunate iznose. Isto važi i za akcize na struju za krajnju potrošnju ili komprimovani prirodni gas za pogon prevoznih sredstava za septembar. Sledeći važan datum u poreskom kalendaru za oktobar je 30. oktobar. Do ovog datuma, obveznici podnose poreske prijave na Obrascu PP OPO-K i plaćaju obaveze po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i za izvršen rad na koje se porez plaća samooporezivanjem za treći kvartal 2026. godine. Do 30. oktobra je i rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PP OPO-P i plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje za prihode pomoraca ostvarene u 2025. godini, kao i za podnošenje prijava i plaćanje poreza obračunatog samooporezivanjem na te prihode ostvarene u prošloj godini.

Posebne napomene i pomeranje rokova u poreskom kalendaru za oktobar

Na kraju, poreski kalendar za oktobar predviđa i rok za podnošenje poreske prijave za obračun akcize za period od 1. do 15. oktobra na Obrascu PP OA, kao i plaćanje obračunate akcize. Prema napomeni Poreske uprave, ako rok za poresku obavezu dospeva na neradni dan, on se pomera na prvi naredni radni dan. Izuzetak je rok za plaćanje akcize obračunate za period od 1. do 15. dana u mesecu, koji se pomera na poslednji radni dan u tom mesecu. Zbog toga je važno da firme redovno prate poreski kalendar za oktobar i usklade svoje finansijske tokove sa zvaničnim rokovima. Poreski kalendar za oktobar je ključan alat za planiranje svih poreskih obaveza i izbegavanje mogućih zateznih kamata zbog kašnjenja.

Kineska industrija kontroliše većinu svetske proizvodnje digitalne elektronike, dok Tajvan, Južna Koreja i Japan zajedno imaju 21,7%

Kina trenutno ima 58,8% globalnih kapaciteta za proizvodnju digitalne elektronike, što je više nego što poseduje ostatak sveta zajedno. Ovaj izuzetno visok udeo u industriji digitalne elektronike, koji uključuje proizvodnju poluprovodnika, ekrana, štampanih ploča, pametnih telefona i računara, potvrđuje vodeću poziciju Kine na globalnom tržištu. Prema podacima sajta Visual Capitalist za period 2024–2025, Kina je nastavila da jača svoje kapacitete i zadrži lidersku ulogu, dok Tajvan ima 10,2%, Južna Koreja 6,7%, a Japan 4,8% udela u svetskoj proizvodnji.

Dominacija Kine u proizvodnji elektronike

Ovakav rezultat dolazi kao posledica dugoročnog strateškog ulaganja Kine u razvoj industrije digitalne elektronike. Zbog toga je Kina povezala brojne fabrike i dobavljače u složenu mrežu, što omogućava veću efikasnost i konkurentnost u odnosu na druge zemlje. U okviru najnovijeg petogodišnjeg plana, kineska vlada je istakla poluprovodnike, veštačku inteligenciju i druge strateške tehnologije kao ključne oblasti. Time planira da unapredi čitav lanac proizvodnje integrisanih kola, uključujući i razvoj čipova, sa ciljem smanjenja zavisnosti od zapadne tehnologije. Kao rezultat, očekuje se da prihodi od povezanih industrija premaše 30 biliona juana, odnosno oko 4,5 biliona dolara do 2030. godine.

Uloga Tajvana, Južne Koreje i Japana

Tajvan, Južna Koreja i Japan zajedno pokrivaju 21,7% svetskih kapaciteta za proizvodnju digitalne elektronike, čime čine najznačajnije konkurente Kine u ovom sektoru. Tajvan ima ključnu ulogu u proizvodnji poluprovodnika i sklapanju elektronskih uređaja. Južna Koreja je poznata po kapacitetima za proizvodnju čipova i ekrana, dok je Japan i dalje važan proizvođač elektronske opreme i tehnologija za širi hardverski lanac. U ovim zemljama posluju globalne kompanije kao što su TSMC, Foxconn, Samsung, BOE i Sony. S obzirom na to, tržišni balans u istočnoj Aziji značajno zavisi od ovih aktera.

Amerika i ostale zemlje u svetskoj proizvodnji

Posle četiri vodeće azijske zemlje, udeo ostalih država u globalnim kapacitetima za elektroniku znatno opada. Indija je peta sa 3,8%, a Vijetnam ima 3,6%. Sjedinjene Američke Države poseduju svega 2,9% svetskih proizvodnih kapaciteta, uprkos tome što su među liderima u razvoju poluprovodnika i tehnoloških inovacija. Tajland i Meksiko su jedine države, osim navedenih, čiji udeo prelazi 1%, sa 1,3%, odnosno 1,2%. Ovi podaci ukazuju na veliku koncentraciju proizvodne moći u istočnoj Aziji, pre svega oko Kine i njenih regionalnih konkurenata. S obzirom na trenutnu strukturu i planove daljeg razvoja, očekuje se da će Kina zadržati dominantnu poziciju u globalnom lancu isporuke elektronike i u narednim godinama.