Neto zarada za jul 2026. iznosila je 121.346 dinara, dok je medijalna plata 95.036 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku

Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna plata u Srbiji za jul 2026. godine iznosila 121.346 dinara. Ovaj podatak odnosi se na neto zaradu, odnosno iznos bez poreza i doprinosa. Istovremeno, medijalna neto zarada bila je 95.036 dinara, što pokazuje da polovina zaposlenih prima platu do tog iznosa.

Prosečna plata u Srbiji i struktura rasta

Bruto zarada za jul 2026. godine iznosila je 167.402 dinara. Rast prosečne bruto zarade u periodu januar-jul 2026. godine iznosio je 11,3 odsto nominalno, dok je realni rast bio 8,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neto zarada je u istom periodu porasla za 11,4 odsto nominalno, odnosno 8,5 odsto realno. Osim toga, poređenje sa julom 2025. pokazuje da je prosečna bruto plata nominalno viša za 11,1 odsto, a realno za 9 odsto. Neto zarada je povećana za 11,3 odsto nominalno, odnosno za 9,2 odsto realno.

Medijalna zarada i ekonomski kontekst

Medijalna neto zarada od 95.036 dinara znači da je polovina zaposlenih u Srbiji ostvarila zaradu do ovog iznosa. Ova razlika između prosečne i medijalne zarade ukazuje na neujednačenu raspodelu prihoda. Takođe, rast plata prati i rast cena, pa je realni rast manji od nominalnog, što je posledica inflacije. U ovom kontekstu, praćenje realnog rasta zarada postaje ključno za razumevanje životnog standarda zaposlenih.

Trendovi zarada i značaj za tržište rada

Prosečna plata u Srbiji kontinuirano raste poslednjih godina, ali razlika između prosečne i medijalne zarade pokazuje da značajan deo zaposlenih i dalje prima ispodprosečne iznose. Kao rezultat, analitičari često ističu važnost medijalne zarade za realniju sliku o raspodeli prihoda. S druge strane, rast zarada može uticati na potrošačku moć i ukupnu ekonomsku aktivnost. Pored toga, prema ranijim izveštajima, za pokriće potrošačke korpe u Srbiji često je potrebna više od jedne prosečne zarade, što dodatno osvetljava izazove sa kojima se suočavaju domaćinstva. Na kraju, podaci Republičkog zavoda za statistiku predstavljaju osnov za analizu kretanja životnog standarda i procenu efekata ekonomske politike u narednim mesecima.

Kupci često zanemaruju izdatke poput poreza, notara, bankarskih naknada i agencijske provizije, što povećava cenu nekretnine

Kupovina prvog stana u Srbiji često iznenadi kupce dodatnim troškovima koji premaše nekoliko hiljada evra. Ključni ekonomski podatak je da cena iz oglasa nije konačna, već predstavlja samo početni iznos. Na primer, stan od 60 kvadrata u starogradnji u Beogradu, ponuđen za 200.000 evra, na kraju može koštati znatno više zbog poreza, bankarskih naknada, notarskih usluga i drugih izdataka.

Troškovi koji prate kupovinu prvog stana

Prvi veliki izdatak je porez na prenos apsolutnih prava, koji za starogradnju iznosi 2,5 odsto od ukupne vrednosti. Za stan od 200.000 evra, to je 5.000 evra. Međutim, kupci prvog stana mogu ostvariti poresko oslobođenje do 40 kvadrata, uz dodatnih 15 kvadrata po članu domaćinstva. Tako, mladi par iz Beograda u ovom primeru plaća porez samo na pet kvadrata, što iznosi oko 420 evra, dok bi bez poreskog oslobođenja iznos bio 5.000 evra.
Banke obično zahtevaju učešće od 20 odsto, što iznosi 40.000 evra za pomenuti stan. Ako je učešće manje, pojedine banke zahtevaju osiguranje zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), uz jednokratnu premiju od nekoliko hiljada evra. Subvencionisani krediti za mlade od 20 do 35 godina omogućavaju učešće od samo jedan odsto i fiksnu kamatnu stopu od 1,5 odsto za prvih šest godina, ali je maksimalni iznos kredita ograničen na 100.000 evra i važe dodatna ograničenja.

Porez, banke i dodatne provizije povećavaju ukupnu cenu

Banke često isplaćuju kredit u dinarima i potom konvertuju sredstva u evre po svom kursu, što može doneti dodatne troškove zbog razlike u kursu. Najpovoljnija opcija za kupce je isplata po srednjem kursu, što smanjuje bespotrebne provizije.
Troškovi vezani za notara i katastar nisu zanemarljivi. Overa ugovora kod notara za stan od 200.000 evra košta oko 450 evra. Procena vrednosti nepokretnosti za potrebe banke košta od 100 do 150 evra. Osim toga, obrada kredita može biti dodatni trošak, dok se agencijska provizija i adaptacija stana često pojavljuju tek kasnije, ali mogu značajno povećati ukupnu investiciju.
Sve pomenute stavke lako premaše 1.000 evra, a uz porez, učešće i bankarske naknade, ukupni iznos koji kupac mora da izdvoji pre nego što dobije ključeve može biti i nekoliko desetina hiljada evra više od cene iz oglasa.

Analiza i širi ekonomski kontekst

Ovi skriveni troškovi posebno pogađaju kupce u većim gradovima, gde cene nekretnina često prevazilaze maksimalne iznose subvencionisanih kredita. Kao rezultat, mogućnost kupovine prvog stana uz podršku države više odgovara kupcima u manjim sredinama. S druge strane, u Beogradu i Novom Sadu, visoki iznosi učešća i ograničenja kreditnih programa čine proces kupovine dodatno zahtevnim.
U Srbiji, kupovina prvog stana ostaje proces sa brojnim nevidljivim troškovima. Zbog toga je važno u startu planirati sve izdatke i detaljno analizirati sve korake, kako bi kupci imali realnu sliku ukupne investicije i izbegli neprijatna iznenađenja.

Na Adi Ciganliji 480 kompanija i Triglav osiguranje promovisali su sport i zdrav način života kroz najveći poslovno-sportski skup u Srbiji

Triglav osiguranje je na manifestaciji Belgrade Business Run & Walk okupilo 10.000 učesnika iz 480 kompanija na Adi Ciganliji. Ovaj događaj, održan 25. septembra 2026. godine, predstavlja najveći poslovno-sportski skup ove vrste u Srbiji. Kompanija je istakla da kroz učešće i sponzorstvo podstiče sport i zdrav način života među zaposlenima i u poslovnoj zajednici.

Zaposleni Triglav osiguranja nastupili su u prepoznatljivoj crvenoj boji, sa različitim sportskim ambicijama i nivoima kondicione pripreme. Deo tima takmičio se u trčanju, dok su drugi izabrali brzu šetnju ili lagano hodanje. Na ovaj način kompanija je pokazala da podrška sportu nije samo finansijska, već i lična, kroz aktivno učešće svojih zaposlenih.

Belgrade Business Run & Walk kao primer korporativnog okupljanja

Manifestacija Belgrade Business Run & Walk poznata je po povezivanju zaposlenih iz različitih sektora i kompanija kroz sport. Ove godine, posebna pažnja posvećena je kampanji “Tim za decu”, zahvaljujući kojoj je od svake kotizacije izdvojen 1 evro za edukativne programe i podršku dečijim trkama širom Srbije.

Dragana Miloradović, direktorka za ljudske resurse u Triglav osiguranju Beograd, naglasila je značaj ovakvih inicijativa. “Svi zajedno smo spremni za vrhunsko druženje danas. Triglav je tu da osigura i dobru atmosferu i da podrži sport i zdrav život”, izjavila je Miloradović. Dodala je da kompanija tradicionalno sponzoriše sportske događaje širom Srbije, a aktivno učešće zaposlenih dodatno doprinosi promovisanju zdravih navika.

Uticaj događaja na promociju zdravlja i zajedništva

Organizatori su ove godine ponudili inovativne načine za podršku deci kroz kampanju “Tim za decu”. Na taj način, svaka kotizacija direktno je doprinela razvoju edukativnih programa o zdravom životu i održivim navikama. Takođe, deo prikupljenih sredstava usmeren je na organizaciju dečijih trka, čime su podržane i najmlađe generacije sportista.

Pored toga, učešće kompanija poput Triglav osiguranja šalje snažnu poruku o važnosti korporativne odgovornosti i ulaganja u zdravlje zaposlenih. Uporedo sa tim, ovakvi događaji doprinose stvaranju pozitivnog radnog okruženja i jačanju timskog duha, što je prepoznato kao važan faktor u savremenom poslovanju.

Kao rezultat, Belgrade Business Run & Walk postao je centralno mesto okupljanja domaće poslovne zajednice, a podrška Triglav osiguranja dodatno je potvrdila značaj ulaganja u razvoj sporta i zdravih navika među zaposlenima i širom društva.