Sve više firmi razmatra formiranje Robot Relations odeljenja, jer AI sistemi utiču na zapošljavanje i prava radnika

Korporacije širom sveta razmatraju uvođenje novog sektora pod nazivom Robot Relations (RR), kako bi odgovorile na izazove koje donose napredni AI sistemi u svakodnevnom radu. Ključni razlog za ovu promenu su rastući problemi koje radnici imaju sa AI četbotovima i velikim jezičkim modelima, što je potvrđeno u najnovijim analizama o budućnosti rada.

Robot Relations: odgovor na izazove AI sistema

Inicijativa za formiranje RR sektora proistekla je iz praktičnih problema koje donosi primena algoritama za zapošljavanje, nadzor i procenu zaposlenih. U Sjedinjenim Američkim Državama, zakonodavno telo u Kaliforniji usvojilo je predlog za ograničenje upotrebe automatizovanih sistema pri otkazima i disciplinskim merama, dok predlog čeka potpis guvernera. U San Francisku je u eksperimentalnoj prodavnici AI sistem Luna dobio ovlašćenje da odlučuje o zapošljavanju i raspoređivanju smena, pri čemu je u avgustu prvi put preporučio otkaz zaposlenom.

U isto vreme, Meta se suočava sa tužbom bivših zaposlenih koji navode da su AI sistemi korišćeni pri odabiru radnika za otkaze. Kompanija je te navode negirala. Ovi slučajevi pokazuju koliko je važno jasno definisati odgovornost kada AI sistemi greše. Radnici se sve češće pitaju da li mogu da odbiju upotrebu AI sistema i ko snosi posledice za eventualne greške algoritama.

Algoritamsko upravljanje i otpor radnika

Prema podacima OECD-a, čak 90 odsto američkih menadžera navodi da njihove kompanije koriste bar jedan sistem za praćenje ili procenu zaposlenih. Međunarodna organizacija rada upozorava da algoritamsko upravljanje postaje sve rasprostranjenije, što menja način dodele zadataka i procene učinka. Istovremeno, radnici gube deo autonomije, jer AI sistemi prate ponašanje i rezultate u realnom vremenu.

Zbog toga sindikati sve češće pregovaraju o pravilima za upotrebu AI sistema, uključujući prekvalifikaciju, nova radna mesta i zaštitu ličnih podataka. Za radnike koji nisu članovi sindikata, dosadašnji HR sektor često ostaje jedino mesto za rešavanje problema, što otvara prostor za razvoj Robot Relations odeljenja. Orestis Papakirijakopoulos sa Tehničkog univerziteta u Minhenu smatra da bi RR sektor mogao procenjivati uticaj AI na dobrobit radnika i profesionalni razvoj.

Uloga RR sektora i budućnost odnosa čoveka i mašine

Stručnjaci upozoravaju da je problem širi od samog uvođenja „novog kolege“ u vidu AI sistema. Kristina Zaga sa Univerziteta u Tventeu ističe da mnogi AI sistemi pretvaraju zaposlene u deo automatizovanog procesa, gde ljudi nadgledaju i intervenišu kada mašina pogreši. Ona smatra da radnici ne bi trebalo samo da se prilagođavaju automatizaciji, već i da učestvuju u njenom razvoju i upravljanju.

Kao rezultat, Robot Relations sektor bi mogao postati ključan za zaštitu prava zaposlenih u novoj eri, gde AI ima sve veći uticaj na radne procese, zapošljavanje i karijerni razvoj. Pitanje ko je odgovoran kada AI odlučuje o sudbini radnika postaje centralno pitanje savremenih kompanija.

Globalni javni dug povećan za 10 biliona dolara u 2026, kamate premašile 3,3 biliona dolara za razvijene ekonomije

Svetski dug premašio je 365 biliona dolara u prvoj polovini 2026. godine, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije (IIF). Prema navodima IIF, svetski dug porastao je za 10 biliona dolara (8,5 biliona evra) u tom periodu. Kao rezultat, troškovi servisiranja duga postali su značajan teret za državne budžete, posebno u razvijenim zemljama.

Rast kamata povećava fiskalni pritisak

Prinosi na srednjoročne i dugoročne državne obveznice u vodećim svetskim ekonomijama, poput Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Francuske i Velike Britanije, dostigli su najviše nivoe u više od decenije. S druge strane, investitori su sve zabrinutiji zbog viših kamatnih stopa i trajnih efekata visokih troškova energije, slabog privrednog rasta i povećane državne potrošnje. IIF ističe da su upravo ove četiri velike ekonomije suočene sa uporno visokim budžetskim deficitima i rastom troškova kamata. Ovi problemi ranije su se uglavnom povezivali sa zemljama u razvoju, ali sada pogađaju i razvijene države.

Troškovi kamata premašuju ključne globalne izdatke

Prema IIF, razvijene ekonomije su prošle godine platile više od 3,3 biliona dolara (2,8 biliona evra) kamata na međunarodno trgovane državne obveznice. Ovaj iznos je veći od ukupne svetske potrošnje na veštačku inteligenciju, koja je iznosila 2,2 biliona evra, kao i od izdataka za odbranu (2,6 biliona evra) i čistu energiju (dva biliona evra). Zbog toga dug sve više postaje i političko pitanje, stvarajući začarani krug između izbornog ciklusa i kratkoročnih rešenja, dok se dugoročna fiskalna ranjivost povećava.

Strukturni izazovi i preporuke međunarodnih organizacija

„Kako referentne kamatne stope rastu, očekuje se nagli porast troškova kamata, dok strukturni uticaji izazvani izdvajanjima za zdravstvo i javne penzije uglavnom ostaju nerešeni“, navodi IIF u izveštaju. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz Pariza, u svom privremenom ekonomskom izveštaju, ističe da rast prinosa na obveznice ukazuje na potrebu za većim naporima u ograničavanju i preusmeravanju državne potrošnje. Pored toga, OECD preporučuje poboljšanje efikasnosti javnog sektora i povećanje javnih prihoda.

Širi ekonomski značaj svetskog duga

Uporedo sa tim, svetski dug postaje centralna tema globalne ekonomske politike. Bilion, kao hiljadu milijardi, predstavlja ogromnu vrednost u svetskim finansijama. Visina svetskog duga ima direktan uticaj na stabilnost međunarodnih finansijskih tržišta, investicione odluke i mogućnost država da odgovore na buduće krize. Kao rezultat, pažnja analitičara i donosilaca odluka sve je više usmerena na održivost javnih finansija i dugoročnu fiskalnu stabilnost. Izvor podataka: Institut za međunarodne finansije, OECD.

Nova zakonska obaveza donosi strože rokove i digitalne procedure za potvrdu tačnosti podataka registrovanih firmi

Agencija za privredne registre uvodi obavezu godišnje provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku od 1. oktobra 2026. godine. Ova dužnost provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku odnosi se na sve registrovane subjekte, a rok za verifikaciju je godinu dana od poslednjeg evidentiranja ili potvrde podataka, u skladu sa članom 9. Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Godišnja verifikacija i tehnički zahtevi

Prilikom usklađivanja sa novim zakonom, koje je trajalo od 1. oktobra do 1. decembra 2025. godine, svi registrovani subjekti su učitavanjem traženih dokumenata izvršili prvu verifikaciju podataka o stvarnom vlasniku. Zbog toga, za njih rok od godinu dana za narednu proveru počinje da teče upravo od tog datuma. Ako su subjekti nakon toga ažurirali ili evidentirali nove podatke, novi godišnji rok računa se od datuma poslednjeg unosa.

Procedura potvrde i mogućnost izmene podataka

Ukoliko nije došlo do promene podataka o stvarnom vlasniku ili složenoj vlasničkoj strukturi, subjekti potvrđuju tačnost i ažurnost podataka o stvarnom vlasniku putem Portala Agencije za privredne registre, i to u roku od 30 dana od isteka godišnjeg perioda. Međutim, ako su nastupile promene u stvarnom vlasništvu ili je došlo do izmene relevantne dokumentacije, subjekti su dužni da odmah evidentiraju nove podatke i učitaju odgovarajuća dokumenta.

Digitalni alati i sankcije za nepoštovanje obaveza

Za pristup portalu i potvrđivanje tačnosti podataka, zakonski zastupnik mora imati nalog na Portalu eID.gov.rs i na sistemu Agencije za privredne registre (REID). Takođe, neophodan je kvalifikovani elektronski sertifikat ili ConsentID, instaliran čitač kartica i aplikacija NEXU za elektronsko potpisivanje. Omogućeno je i potpisivanje u klaudu. Agencija za privredne registre apeluje na sve privredne subjekte da postupaju u skladu sa zakonskim rokovima i procedurama, jer će na taj način izbeći pokretanje prekršajnih postupaka. Ova mera doprinosi transparentnosti i usklađivanju sa savremenim standardima poslovanja, što je značajno za pravnu sigurnost i poverenje u privredni ambijent.