Danska vojna obaveštajna služba procenjuje da Rusija u narednim mesecima može pojačati hibridne napade na NATO i Zapad.

U najnovijoj proceni pretnji, danska vojna obaveštajna služba upozorila je da napad Rusije na NATO postaje realnija mogućnost, posebno kroz hibridne napade. Prema izveštaju ove službe, rizik od ograničenog vojnog napada na jednu ili više članica Alijanse, uključujući udare dronovima, projektilima ili sabotaže, ostaje nizak, ali je u porastu.

Takođe, procenjuje se da bi ruska strana u narednim mesecima mogla intenzivirati svoju hibridnu kampanju protiv Zapada, sa težim posledicama nego do sada. Prema saopštenju, napad Rusije na NATO u punom obimu ocenjuje se kao malo verovatan scenario, jer bi za to bilo potrebno najmanje šest meseci priprema vojnih snaga.

Napad Rusije na NATO: rastući rizik i upozorenja

Danska vojna obaveštajna služba navodi da se bezbednosna situacija u Evropi pogoršava, što podstiče Rusiju na spremnost da preuzme veći rizik u odnosima sa NATO i zapadnim zemljama. U izveštaju se ističe da će hibridni napadi biti češći, a posledice za napadnute zemlje mogle bi biti ozbiljnije nego u prethodnim slučajevima.

Ipak, iz službe naglašavaju da, iako postoji rastući rizik od ograničenog vojnog napada, invazija punog obima na NATO ostaje malo verovatna u skorijem periodu. Pre svega, potrebno je vreme za pripremu takvih operacija, što dodatno utiče na ukupnu procenu pretnje.

Detalji procene i implikacije za Alijansu

Prema proceni, Rusija će u narednim mesecima pojačati hibridne aktivnosti, uključujući sabotaže, sajber napade i upotrebu bespilotnih letelica. Ovim potezima može se povećati pritisak na pojedine članice Alijanse i dodatno destabilizovati njihova unutrašnja bezbednost.

Osim toga, služba upozorava da se Zapad mora pripremiti na scenario u kojem bi napad Rusije na NATO mogao imati ozbiljnije posledice nego do sada. Zbog toga se preporučuje stalno praćenje i jačanje odbrambenih kapaciteta država članica.

Na kraju, danska vojna obaveštajna služba ističe da pažljivo prati razvoj situacije i da će redovno obaveštavati nadležne institucije o rizicima i potencijalnim pretnjama. Ova procena ima za cilj da podigne svest o mogućim rizicima i omogući pravovremeno reagovanje na nove izazove u oblasti bezbednosti.

Istraživanje otkriva moguću umiješanost Adolfa Hitlera u smrt Geli Raubal 1931. godine

Sumnjiva smrt Geli Raubal

Novootkriveni dokumenti iz arhiva u Minhenu bacaju sumnju na Adolf Hitlerov alibi za dan kada je njegova sestričina, Geli Raubal, pronađena mrtva. Raubal, koja je imala 23 godine, umrla je od prostrijelne rane iz pištolja koji je pripadao Hitleru, a službeno je smrt okarakterisana kao samoubistvo. Georg Winter, Hitlerov lični sluga, otkrio je njeno tijelo 19. septembra 1931. godine u zaključanoj sobi Hitlerovog stana u Minhenu.

Dokumenti koji postavljaju pitanja

Prema članku u Der Spiegel, istoričar Harald Sandner nedavno je pronašao dokumente koji dovode u pitanje zvaničnu verziju događaja. Dve smrtovnice i upis u lokalni registar smrti navode da je tijelo Raubalove otkriveno dan ranije, 18. septembra, kada je Hitler bio u Minhenu. Ovi nalazi sugerišu moguću falsifikaciju zapisa od strane nacističkih simpatizera unutar policije kako bi se zaštitio Hitler.

Izraelski premijer koristi UN govornicu za odbranu politike svoje zemlje usred globalnih osuda.

Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, obratiće se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u četvrtak, suočavajući se sa širokim osudama i rastućom izolacijom zbog akcija Izraela u Pojasu Gaze i okupiranoj Zapadnoj obali. Netanjahu, koji je stigao u Njujork rano ujutru, planira da napusti grad nekoliko sati nakon svog govora zakazanog za 14 sati po istočnom vremenu.

Globalne kritike i izraelska odbrana

Lideri iz Evrope i Bliskog istoka, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Jordan, Siriju, Katar i Tursku, posvetili su deo svog vremena na govornici UN oštrim kritikama Izraela. Analitičari smatraju da će Netanjahu iskoristiti ovaj kritički fokus na Izrael kako bi pokazao svoju sposobnost da brani svoju zemlju na međunarodnoj sceni, samo nekoliko nedelja pre tesno kontestiranih izraelskih izbora.

Netanjahuov kabinet je saopštio da će se sastati sa predsednicima Argentine, Bolivije, Paragvaja, Paname i Etiopije, potpredsednikom Kolumbije, kao i sa premijerima Grčke, Slovenije i Papue Nove Gvineje. Sastanci sa predsednikom Trampom nisu planirani.