Isplata 6.000 dinara nastavlja se 23, 24. i 25. septembra, a građani imaju godinu dana da podignu sredstva.

Isplata 6.000 dinara za građane koji su se prijavili putem portala Uprave za trezor nastavlja se 23, 24. i 25. septembra širom Srbije. Prema saopštenju Ministarstva finansija, država je dosad uspešno realizovala više od 5,4 miliona isplata, što uključuje i više od 4,9 miliona transakcija preko Banke Poštanska štedionica.

U okviru ove mere, 6.000 dinara dobija nekoliko kategorija građana. Novac je već uplaćen penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, nosiocima prava iz Akcionarskog fonda i licima u ustanovama Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Građani koji su se prijavili preko portala Uprave za trezor dobijaju novac tokom tri dana – 23, 24. i 25. septembra.

Ko sve ima pravo na isplatu 6.000 dinara?

Osim navedenih kategorija, pravo na isplatu imaju i naslednici preminulih građana koji su posedovali besplatne akcije. Sredstva se uplaćuju na postojeće račune u Banka Poštanska štedionica, dok se građanima koji nemaju aktivan račun automatski otvara poseban namenski račun za ovu svrhu.

Takođe, prema najnovijim informacijama, građanima je na raspolaganju ukupno 2.642 lokacije i bankomata širom Srbije. To uključuje 241 ekspozituru Banka Poštanska štedionica, 1.533 jedinice Pošte Srbije, 627 bankomata Banka Poštanska štedionica i 241 bankomat Pošte Srbije.

Rokovi za podizanje novca i važna obaveštenja

Važno je naglasiti da građani koji su se prijavili za jednokratnu pomoć od 6.000 dinara ne moraju novac podići do 25. septembra. Taj datum označava kraj rasporeda isplate, ali ne i poslednji dan za podizanje sredstava. Građani koji su novac dobili iz budžeta imaju rok od godinu dana da podignu sredstva, dok za korisnike iz Akcionarskog fonda ne postoji vremensko ograničenje.

Banka Poštanska štedionica je, radi bržeg procesa isplate, privremeno ograničila dostupnost mobilnog i elektronskog bankarstva. Svi ostali kanali funkcionišu redovno, a ekspoziture rade punim kapacitetom.

Odgovori na najčešća pitanja građana

Pojavila se nedoumica među građanima da je 25. septembar krajnji rok za podizanje novca. Međutim, prema zvaničnim informacijama, to nije slučaj. Za korisnike koji podižu novac iz budžeta, rok za podizanje je godinu dana od dana uplate. Za isplate iz Akcionarskog fonda rok nije ograničen.

Na taj način, isplata 6.000 dinara omogućava svim građanima koji su ostvarili pravo dovoljno vremena i jednostavan pristup sredstvima na više hiljada lokacija širom Srbije.

Grejna sezona u Beogradu trebalo bi da počne 15. oktobra, ali se može aktivirati i ranije u zavisnosti od vremenskih uslova.

Građani glavnog grada već razmišljaju o predstojećoj grejnoj sezoni i pitaju se kada će njihovi radijatori ponovo biti topli. Prema najavama iz Beogradskih elektrana, grejanje u Beogradu trebalo bi da počne 15. oktobra, ali postoji mogućnost da startuje i ranije ukoliko temperature padnu ispod uobičajenih vrednosti.

Direktor Beogradskih elektrana Vanja Vukić ističe da su obimni remonte završeni i da je sistem spreman za novu sezonu. “Beogradske elektrane privode kraju remonte, odnosno radove koji su obavljani između dve grejne sezone. Ove godine imali smo veoma obimne remonte na toplotnim izvorima, kao i na distributivnoj mreži. Sve ćemo uspeti da završimo do 1. oktobra, kada krećemo sa režimom takozvanih hladnih proba, odnosno proverom da li je sistem spreman za funkcionisanje tokom predstojeće grejne sezone”, izjavio je Vukić.

Kada tačno počinje grejanje u Beogradu

Prema rečima direktora, grejanje u Beogradu zvanično počinje 15. oktobra i trajaće do 15. aprila, osim ukoliko vremenski uslovi ne budu zahtevali da se sezona produži ili pomeri ranije. Takođe, ukoliko se dogodi da temperature u gradu značajno opadnu pre 15. oktobra, Beogradske elektrane su spremne da pokrenu grejanje ranije. Svake godine, početak grejne sezone zavisi od vremenskih prilika, a prošle godine je startovala 2. oktobra.

Na kraju, pripreme za sezonu podrazumevaju završetak svih planiranih radova i hladne probe koje će biti sprovedene do 1. oktobra. Na taj način, sistem će biti ispitan i spreman da odgovori na sve potrebe korisnika čim dođe do zahlađenja.

Šta građani mogu da očekuju od grejne sezone

Zbog obimnih remonta koje su Beogradske elektrane sprovele tokom letnjih meseci, očekuje se stabilniji i efikasniji rad sistema. Osim toga, praksa je da se grejanje po potrebi uključi i pre zvaničnog početka, što zavisi od vremenskih uslova i potreba građana. Vukić je naglasio da je svaki segment distributivne mreže detaljno pregledan i modernizovan, zbog čega bi korisnici trebalo da imaju još pouzdaniju uslugu tokom cele sezone.

Konačno, važno je napomenuti da početak grejanja u Beogradu ostaje fleksibilan, a građani će biti na vreme informisani o svim promenama. U međuvremenu, nadležne službe prate vremenske prilike i spremne su da reaguju ako dođe do naglog zahlađenja.

Preko 100 ljudi u Srbiji živi sa fenilketonurijom, a za dvoje mališana predložen je novi vid lečenja koji bi mogao da promeni tok bolesti.

Više od 100 ljudi u Srbiji suočava se sa fenilketonurijom, retkom metaboličkom bolešću koja zahteva posebnu brigu svakog dana. Za obolele, svaki obrok mora biti pažljivo planiran, unos proteina strogo kontrolisan, a nivo fenilalanina redovno praćen. Prema saopštenju stručnjaka, zahvaljujući neonatalnom skriningu, bolest se danas otkriva još u prvim danima života. Ipak, lečenje traje do kraja života, što za porodice predstavlja svakodnevni izazov.

Fenilketonurija je nasledna bolest u kojoj organizam ne može pravilno da razgradi fenilalanin, aminokiselinu koja se nalazi u hrani bogatoj proteinima. Zbog smanjene aktivnosti enzima fenilalanin-hidroksilaze, fenilalanin se nakuplja u krvi i tkivima, uključujući centralni nervni sistem. Dugotrajno povišene koncentracije ove aminokiseline mogu dovesti do ozbiljnih posledica po razvoj i funkcionisanje mozga. Zbog toga je rano otkrivanje i kontrola bolesti od izuzetnog značaja za kvalitet života obolelih.

Fenilketonurija u Srbiji: kako izgleda svakodnevica obolelih

Za decu sa fenilketonurijom, svakodnevica podrazumeva specifičnu dijetu sa ograničenim unosom proteina. Roditelji moraju da prate svaki detalj ishrane, biraju specijalne proizvode i redovno proveravaju nivo fenilalanina u krvi. Takođe, redovne posete lekarima i savetovanja sa stručnjacima deo su lečenja koje traje celog života. Država Srbija pokriva troškove osnovnog lečenja, ali je za pojedine pacijente neophodna inovativna terapija koja bi mogla da poboljša kvalitet života.

Prema poslednjim informacijama, lekari su Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje podneli zahteve za inovativnu terapiju za dvoje dece uzrasta dve i tri godine. Ova terapija donosi nadu roditeljima, jer bi mogla da ponudi novu mogućnost za kontrolu bolesti, posebno kod onih kod kojih standardna dijeta nije dovoljna. U međuvremenu, porodice čekaju odluku o odobravanju ove terapije, uz nadu da će deca dobiti priliku za bolji život.

Lečenje fenilketonurije: šta donosi inovativna terapija

Lečenje fenilketonurije u Srbiji do sada je podrazumevalo strogu dijetu i redovno praćenje laboratorijskih vrednosti. Međutim, inovativna terapija koja je trenutno u fazi razmatranja mogla bi da promeni pristup lečenju za pojedine pacijente. Prema saopštenju stručnjaka, ova terapija nije namenjena svim pacijentima, već onima kod kojih postoje posebne medicinske indikacije. Za sada, zahtevi su podneti za dvoje mališana, a stručnjaci i roditelji sa nestrpljenjem očekuju odgovor.

Važno je napomenuti da, iako država pokriva osnovne troškove lečenja, inovativne terapije zahtevaju dodatne procene i odobrenja. U međuvremenu, porodice se oslanjaju na podršku stručnjaka i zdravstvenog sistema, nadajući se pozitivnom ishodu. Fenilketonurija u Srbiji tako ostaje izazov za obolele, ali i primer kako se zdravstveni sistem prilagođava potrebama najmlađih pacijenata.