SAD i Kina dogovorile su nastavak jednogodišnjeg primirja do januara 2027, dok Peking predlaže širi trgovinski sporazum.

Američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping postigli su dogovor o produženju jednogodišnjeg trgovinskog primirja do januara 2027. godine, neposredno pre početka samita u Vašingtonu. Ova odluka dolazi dok Kina najavljuje novi, obimniji trgovinski sporazum, a sastanak dvojice lidera u Beloj kući privlači pažnju globalne javnosti.

Primirje u trgovinskom ratu SAD i Kine: dogovor i simbolika

Si Đinping je sinoć sleteo u zajedničku bazu Endrjuz kod Vašingtona, gde su ga dočekali Tramp i prva dama Melanija. Ovaj susret predstavlja prvi dolazak kineskog predsednika u američku prestonicu od 2015. godine. Tokom ceremonije dočeka, dvojica lidera su razmenila pozdrave na crvenom tepihu, dok su iznad njih leteli bombarderi B1, a počasna garda odala vojni pozdrav. U međuvremenu, američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da se primirje u trgovinskom ratu, koje je trebalo da istekne 10. novembra, sada produžava do 10. januara 2027. godine.

Predlog za širi trgovinski sporazum i ključni detalji samita

Prema saopštenju, Kina je predložila veći trgovinski sporazum, o kojem se očekuje razgovor tokom samita. Dogovor o produženju primirja rezultat je intenzivnih razgovora američkog i kineskog ministra finansija u prethodnim danima. Si Đinping boravi u hotelu “Valdorf Astorija”, koji je ranije bio u vlasništvu Donalda Trampa, dok je prethodnu posetu proveo u državnoj rezidenciji Bler haus.

Razgovori o trgovini, veštačkoj inteligenciji i Tajvanu

Tramp i Si će danas i u petak ujutru po vašingtonskom vremenu prisustvovati nizu sastanaka i kulturnih događaja. Očekuje se da će posebnu pažnju posvetiti trgovinskom ratu, kao i otvaranju dijaloga o razvoju veštačke inteligencije i rizicima koje tehnologija donosi. Takođe, tema Tajvana biće deo razgovora, s obzirom na ranije izjave američkog predsednika o prodaji oružja Tajvanu kao mogućem pregovaračkom adutu.

Poruke lidera i značaj 2026. godine za odnose SAD i Kine

U zvaničnoj izjavi, Si Đinping je istakao zadovoljstvo državnom posetom i naglasio da bi SAD i Kina trebalo da budu partneri, a ne rivali. Dodao je da će 2026. godina biti ključna za odnose dve zemlje. “Dve strane treba da rade na izgradnji stabilnih odnosa, sa saradnjom kao glavnim osloncem”, poručio je Si. On je izrazio uverenje da je moguće pronaći pravi pristup za uspešnu saradnju u novoj eri. Konačno, sastanak u Vašingtonu predstavlja treći susret Trampa i Sija od Trampovog povratka na predsedničku funkciju prošle godine. Međunarodna pažnja usmerena je na to kakav će ishod doneti produženo primirje u trgovinskom ratu SAD i Kine i da li će novi predlog Pekinga pokrenuti talas promena u svetskoj ekonomiji.

Produžena misija nosača aviona ‘USS Abraham Linkoln’ donela zabrinutost zbog mentalnog zdravlja mornara, bez smrtnih slučajeva.

Osam pripadnika Mornarice SAD sa nosača aviona USS Abraham Linkoln pokušalo je samoubistvo tokom produžene misije, navodi se u pismu koje je zvaničnik Mornarice uputio američkim senatorima. Prema saopštenju, broj pokušaja samoubistva obuhvata članove posade, mornare iz brodskog avio-krila, štaba udarne grupe, eskadre razarača i pratećih eskadrila. Broj pripadnika u udarnoj grupi iznosi oko 7.500, od kojih su većina mornari. Pismo je upućeno senatorki Kirsten Džilibrand, članici Odbora za oružane snage.

Najnoviji podaci Mornarice SAD izazvali su zabrinutost zbog mentalnog zdravlja posade. Dužina misije, koju su pojedini mornari opisali kao izuzetno zahtevnu, prema navodima iz pisma, povezala se sa nestašicom zaliha i padom morala. Zvaničnici su naglasili da nijedna smrt tokom ove misije nije bila posledica samoubistva, ali su dva pokušaja skakanja u more već ranije zabeležena dok je “Linkoln” bio na Bliskom istoku i podržavao operacije u ratu u Iranu. Nema detalja o preostalih šest pokušaja, navodi se u zvaničnom pismu.

Zabrinutost zbog uslova na brodu i odgovori Mornarice SAD

Senatorka Džilibrand izrazila je zabrinutost zbog uslova i medicinskih resursa na brodu, navodeći u svom saopštenju da su uslovi na “Linkolnu” ozbiljni i pogoršavaju se. Istakla je da trupe i njihove porodice svakodnevno podnose velike žrtve. Takođe je kritikovala predsednika SAD Donalda Trampa, koji je ranije ocenio da misija “ni približno ne traje dovoljno dugo”.

Nosač aviona “Linkoln” bio je na moru bez pristajanja u luku čak 286 dana, podržavajući američke vojne operacije. Uobičajene misije traju šest do sedam meseci, uz redovna pristajanja radi dopune zaliha hrane. Ova misija je počela u novembru, a prvobitno je trebalo da se završi u maju. Međutim, produžena je nakon što je rat počeo u februaru. Brod se ovog meseca zaustavio na Tajlandu i trenutno plovi nazad ka San Dijegu nakon zadržavanja na Guamu.

Podrška za mentalno zdravlje i zvanične izjave

U zvaničnoj izjavi, predstavnici Mornarice SAD naglasili su da svaku pretnju dobrobiti pripadnika shvataju ozbiljno. Posadi su na raspolaganju sveštenici, medicinsko osoblje i stručnjaci za mentalno zdravlje, kako bi se problemi prepoznali i rešavali što pre. Na brodu se nalaze pet sveštenika, klinički psiholog, klinički socijalni radnik, tehničari za behaviorističko zdravlje i integrisani savetnik za prevenciju. Prema rečima zvaničnika, dobrobit pripadnika službe ostaje najviši prioritet.

Rodbina članova posade, kako je objavljeno, istakla je zabrinutost zbog nestašice hrane i niskog morala, ukazujući na to da produženi boravak na moru negativno utiče na mentalno zdravlje mornara. Međutim, pojedini vojni zvaničnici umanjuju značaj ovih tvrdnji, navodeći da su problemi rešeni pre nekoliko meseci i da nije zabeležen porast suicidalnih ideja ili pokušaja samoubistva na brodu.

Dalji koraci i nadzor nad mentalnim zdravljem na brodu

U pismu je istaknuto da je Mornarica SAD na raspolaganju članovima posade i njihovim porodicama za sva pitanja i podršku. Nastavlja se praćenje mentalnog zdravlja i pregled uslova na nosaču aviona “USS Abraham Linkoln”, kako bi se očuvala bezbednost i dobrobit svih pripadnika tokom trajanja i završetka misije.

Troje napadača otvorilo je vatru u naselju Kvamakuta, nedaleko od Durbana, a policija traga za osumnjičenima.

U masovnoj pucnjavi koja se dogodila na kućnoj zabavi u naselju Kvamakuta, oko 30 kilometara južno od Durbana u Južnoj Africi, poginulo je najmanje 11 ljudi, uključujući i ženu za koju se verovalo da je trudna. Prema policijskim izvorima, napad su izvela trojica napadača u utorak kasno uveče, kada su ušli u kuću i otvorili vatru na okupljene goste.

Deset osoba, među kojima i trudnica, preminulo je na licu mesta, dok je još jedna osoba podlegla povredama u bolnici. U pucnjavi su ranjene još tri osobe, ali vlasti nisu odmah saopštile detalje o njihovom zdravstvenom stanju.

Detalji napada u Kvamakuti

Prema navodima policije, napad se dogodio dok su ljudi slavili u porodičnoj kući. Napadači su iznenada upali i počeli da pucaju. Motiv pucnjave nije zvanično potvrđen, ali je policija navela da su neki od prisutnih u kući bili poznati policiji iz prethodnih istraga kriminalnih aktivnosti. Međutim, dodatne informacije o tim istragama nisu objavljene.

“Iako motiv pucnjave još ne može da bude potvrđen, ne može se isključiti sukob između suparničkih grupa”, navela je policija u svom saopštenju. Policija intenzivno traga za osumnjičenima, ali do sada niko nije uhapšen u vezi sa ovim slučajem.

Reakcije i kontekst nasilja

Premijer provincije Kvazulu-Natal, Tami Ntuli, izjavio je na mestu događaja da su ubistva “zaista uznemirujuća” za lokalnu zajednicu. On je istakao da u ovom području postoje ozbiljni problemi sa trgovinom drogom i ilegalnim oružjem, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju.

Ovaj slučaj pucnjave predstavlja poslednji u nizu sličnih incidenata u Južnoj Africi u poslednjih nekoliko godina. Takođe, u junu ove godine više napadača ubilo je 12 ljudi u siromašnom delu Johanesburga, dok su u decembru, tokom dve masovne pucnjave koje su se desile u razmaku od dve nedelje, stradale ukupno 21 osoba.

Južna Afrika ima veoma visoku stopu nasilnog kriminala, što potvrđuju i zvanične statistike policije. Kao rezultat toga, stanovnici su često izloženi ozbiljnim bezbednosnim izazovima, a ovakvi događaji dodatno povećavaju osećaj nesigurnosti u društvu.