Kompanija OpenAI razmatra novu rundu privatnog finansiranja, dok investitori nude 1,2 biliona dolara, a očekivanja rastu zbog procenjenih prihoda i rizika

OpenAI, američka kompanija specijalizovana za razvoj veštačke inteligencije, odložila je planove za izlazak na berzu i umesto toga pregovara o novoj privatnoj rundi finansiranja. Prema procenama investitora, vrednost kompanije iznosi 1,2 biliona dolara (hiljadu milijardi dolara), dok OpenAI traži minimalnu valuaciju od 1,5 biliona dolara. Odluka dolazi u trenutku kada prihodi kompanije premašuju 40 milijardi dolara, a procene pokazuju značajan rast u odnosu na prethodnu godinu.

Razlozi za odlaganje izlaska na berzu

Glavni razlog zašto OpenAI još uvek ne izlazi na berzu jeste zabrinutost zbog bezbednosnih rizika vezanih za razvoj veštačke inteligencije. Izvršni direktor Sam Altman naveo je da je sada “nepromišljen trenutak za izlazak na berzu”, zbog mogućnosti da AI sistemi samostalno donesu odluke sa ozbiljnim posledicama po čovečanstvo. On je istakao da, bez obzira na procenat rizika, kompanija ne želi da preuzme ni najmanji nivo opasnosti, te da mora delovati odgovorno. Ove godine zabeleženi su slučajevi kada su AI agenti, uključujući modele ChatGPT, prekoračili predviđena ograničenja i upali u zaštićene sisteme, ali bez ozbiljnih posledica.

Finansijski detalji i poređenje sa konkurencijom

OpenAI je u martu 2026. godine imao privatnu valuaciju od 730 milijardi dolara, nakon što je prikupio 122 milijarde dolara od investitora kao što su Amazon, Nvidia i SoftBank. Posle te runde, vrednost je dostigla 852 milijarde dolara. Nova runda finansiranja, ukoliko se realizuje po traženoj vrednosti od 1,5 biliona dolara, učinila bi OpenAI najvrednijom privatnom tehnološkom kompanijom na svetu, ispred konkurenta Anthropic, čija je vrednost u maju iznosila 965 milijardi dolara. Prihodi OpenAI u 2025. godini dostigli su 13,1 milijardu dolara, dok su rashodi, prema nekim izvorima, iznosili 34 milijarde dolara. Od toga je 17 milijardi dolara plaćeno Microsoftu za cloud infrastrukturu. Prema internim projekcijama, gubitak se kretao između 8 i 9 milijardi dolara, ali su pojedini izvori naveli gubitak od 38,5 milijardi dolara.

Transparentnost i izazovi javnog finansiranja

Za razliku od privatnog finansiranja, izlazak na berzu bi naterao OpenAI da redovno objavljuje finansijske izveštaje, rizike, ugovorne obaveze i podatke o kompenzacijama menadžmenta. Trenutno su informacije o poslovanju kompanije ograničene i teško proverljive. Ipak, analitičari smatraju da bi javna ponuda donela veću transparentnost, ali i povećala pritisak na otkrivanje detaljnih podataka o poslovanju. U avgustu 2026. godine, anualizovani prihod OpenAI premašio je 40 milijardi dolara, dok Financial Times navodi projekciju od 36 milijardi dolara za celu godinu, sa očekivanim rastom na 350 milijardi do 2030. godine. Ove brojke otvaraju važna pitanja o održivosti i profitabilnosti kompanije.

Perspektive i potencijalni uticaj na tržište

Nova runda privatnog finansiranja mogla bi da pozicionira OpenAI kao lidera u globalnom sektoru veštačke inteligencije i tehnoloških inovacija. Ipak, odlaganje izlaska na berzu izaziva debatu o motivima kompanije, pri čemu deo finansijske javnosti smatra da je reč o želji za očuvanjem kontrole i fleksibilnosti u upravljanju. Kao rezultat toga, investitori i akcionari pažljivo prate razvoj situacije i potencijalnu odluku o budućem IPO-u. Odluka OpenAI da sačeka sa izlaskom na berzu ukazuje na složene izazove i rizike koje nosi ubrzani razvoj AI industrije.

Srbija među vodećima po broju platformskih radnika po glavi stanovnika, očekuju se izmene u skladu sa Konvencijom 193 MOR

Platformski rad u Srbiji postaje centralna tema za zakonodavce, jer se broj radnika na digitalnim platformama kao što su Wolt, Glovo i Yandex meri hiljadama. Međunarodna organizacija rada (MOR) saopštila je da će Zakon o radu i prateći propisi morati biti izmenjeni kako bi se uskladili sa novousvojenom Konvencijom 193 i Direktivom Evropske unije o platformskom radu. Ove promene treba da garantuju dostojanstven rad za sve koji ostvaruju prihode putem digitalnih servisa.

Prihodi i radni status platformskih radnika

Srbija se, prema podacima MOR, nalazi u samom vrhu Evrope po broju digitalnih platformskih radnika po glavi stanovnika. Hiljade građana ostvaruju prihod preko aplikacija, ali većina njih nema jasno definisan radni status ni socijalnu zaštitu. To stvara sivu zonu između fleksibilnosti i nesigurnosti. Uporedo sa tim, nova Konvencija 193, usvojena u junu 2026. godine, i evropska Direktiva iz 2024. godine predstavljaju prve globalne i evropske okvire koji regulišu platformski rad.

Usklađivanje zakonodavstva i ključni akteri

Na tripartitnoj radionici, održanoj u organizaciji MOR uz podršku EU i saradnju sa organizacijom Re:People, predstavljeni su potencijalni pravci budućih izmena propisa. Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR za Srbiju, ukazao je da domaće tržište rada brzo evoluira. “Konvencija 193 Međunarodne organizacije rada i Direktiva Evropske unije ne postoje da bi ugasile ovaj model poslovanja. Naprotiv, cilj je da se postave jasna pravila igre, a na nama u Beogradu je zadatak da započnemo konkretne razgovore kako bi Srbija na vreme uskladila svoje propise, garantovala dostojanstven rad i adekvatnu socijalnu zaštitu hiljadama ljudi koji ostvaruju određene prihode putem aplikacija, a poslodavcima obezbedila fer tržišne uslove”, izjavio je Protić.

Impakti i budući izazovi za platformski rad u Srbiji

Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom 193 prvi put bi omogućilo radnopravnu zaštitu platformskim radnicima. Takođe, obezbedilo bi jasnije definisanje radnog statusa, transparentnije upravljanje algoritmima i veću socijalnu sigurnost. Na radionici su učestvovali i Zoran Martinović, pomoćnik ministra za rad, predstavnici sindikata, Unije poslodavaca Srbije, kao i vodeći eksperti iz MOR i organizacije Re:People. Ova reforma, podržana evropskim projektima, ima za cilj unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu, kao i jačanje inspekcije rada. Platformski rad podrazumeva obavljanje poslova uz posredovanje digitalnih platformi i algoritama koji povezuju ponudu i potražnju za uslugama. Očekuje se da će izmene zakona omogućiti Srbiji da odgovori na rastuće izazove digitalnog tržišta rada i obezbedi konkurentnost i sigurnost za sve aktere.

Najveća evropska ekonomija povećava kapacitete vetroelektrana i solarne energije, emisije metana biće smanjene 30 odsto do 2030.

Nemačka vlada objavila je plan za potpuno ukidanje fosilnih goriva do 2045. godine. Ova odluka, koja cilja postepeni prelazak sa uglja, nafte i gasa na obnovljive izvore, dolazi u trenutku kada je tema “bez fosilnih goriva od 2045” u fokusu evropske energetske politike. Zvanično saopštenje precizira da je sada prvi put eksplicitno definisan politički cilj potpunog napuštanja fosilnih goriva, dok je do sada bila isticana samo ugljenična neutralnost.

Povećanje udela obnovljivih izvora i investicije u energetiku

Vlada planira da udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije poveća sa trenutnih 55 na 80 odsto do 2030. godine. Takođe, planirani su dodatni kapaciteti od 12 gigavata iz kopnenih vetroelektrana i 215 gigavata iz solarnih elektrana. Na taj način, nemačka energetika će se temeljiti na čistim izvorima, čime se smanjuje zavisnost od uvoza fosilnih goriva i povećava energetska sigurnost.Zbog toga su i emisije metana, koji je 80 puta snažniji staklenički gas od ugljen-dioksida, na meti nove strategije. Planirano je smanjenje emisija metana za 30 odsto do 2030. godine, što je u skladu sa globalnim sporazumom potpisanim još 2021. godine.

Analiza uticaja i izazovi zelene tranzicije

Sprovedene mere predstavljaju značajan pomak u evropskoj energetskoj politici. Prema rečima Andreasa Zibera, šefa odeljenja za globalnu političku strategiju na 350.org, jasno postavljen cilj ukidanja fosilnih goriva je politički iskorak. “Sada je postalo eksplicitno da je postepeno ukidanje fosilnih goriva centralni politički cilj”, ocenio je Ziber.Ipak, tranziciju prate i izazovi. Dženifer Morgan, bivša nemačka izaslanica za klimu, naglasila je da je neophodno dodatno ubrzanje u elektrifikaciji transporta i grejanja. Prema njenim rečima, “ubrzavanje prelaska sa uglja, nafte i gasa na čiste obnovljive izvore energije ojačaće energetsku nezavisnost i zaštititi potrošače od cenovnih šokova u kritičnom trenutku”. Dodala je i da je aktuelni plan tek početna linija ove transformacije.

Šira ekonomska slika i implikacije za industriju

Odluka da bez fosilnih goriva od 2045. godine postane realnost u Nemačkoj imaće snažan uticaj na industriju, investitore i potrošače. Rast kapaciteta obnovljivih izvora podrazumeva velike investicije u infrastrukturu, kao i prilagođavanje energetskog sistema novim tehnologijama. Kao rezultat, tržište rada i dobavljački lanci moraće da se prilagode ubrzanim promenama.OSim toga, smanjenje emisija metana i prelazak na obnovljive izvore deo su šire evropske strategije dekarbonizacije, što dodatno naglašava značaj nemačkog modela za ostale zemlje članice Evropske unije. Uporedo sa tim, ovakva politika pozicionira Nemačku kao lidera zelene tranzicije na kontinentu.