Nove cene za Disney+ i Hulu stupaju na snagu, evo detalja

Povećanje cena popularnih streaming servisa

Kompanija Walt Disney najavila je povećanje cena za nekoliko svojih pretplatničkih planova, uključujući Disney+ i Hulu. Ovo povećanje obuhvata kako samostalne planove bez reklama, tako i one sa reklamama, kao i određene pakete koji kombinuju ove usluge.

Samostalni planovi bez reklama za Disney+ i Hulu poskupljuju za 2,50 dolara, ili 13%, što znači da će mesečna pretplata sada iznositi 21,49 dolara za svaki servis. Planovi sa reklamama za oba servisa poskupljuju za 50 centi, na 12,49 dolara mesečno. Takođe, paket koji kombinuje ove servise bez reklama sada će koštati 21,99 dolara, što je povećanje od 2 dolara.

Stabilne cene za najpopularnije pakete

I pored ovih promena, cena najpopularnijeg paketa, koji uključuje Disney+ i Hulu sa reklamama, ostaje nepromenjena na 12,99 dolara mesečno. Povećanja cena za nove pretplatnike stupaju na snagu odmah, dok će postojeći pretplatnici videti nove cene na svojim računima već sledećeg meseca.

Kompanija je prošle godine najavila da će integrirati Disney+ i Hulu u “ujedinjeno iskustvo aplikacije”, što omogućava korisnicima Hulua da povežu svoje profile i istoriju gledanja sa Disney+. Osim toga, Disney nudi i pakete koji uključuju ESPN, stečen tokom akvizicije Capital Cities/ABC 1996. godine.

Evropska unija produžila je sankcije na tri godine, ali uklanjanje dvojice ruskih oligarha izazvalo je oštre reakcije zvaničnog Kijeva.

Odluka o dugoročnom zamrzavanju resursa Moskve i produženju sankcija Evropske unije na trogodišnji period umesto dosadašnjeg šestomesečnog obnavljanja donosi novu stabilnost evropskog kaznenog režima. Prema saopštenju, sankcije sada obuhvataju skoro 3.000 pojedinaca i pravnih lica povezanih sa ruskom agresijom na Ukrajinu, a važiće do septembra 2029. godine. Tako je Brisel uklonio deo birokratske i političke neizvesnosti koja je ranije pratila svaku reviziju sankcija.

Trogodišnji okvir sprečava pojedinačne članice Unije da koriste svaku obnovu kao priliku za ostvarivanje nacionalnih ustupaka. Kao rezultat, za Kijev ovaj automatizam znači dugoročnu garanciju da će finansijski, vojni i industrijski stubovi režima Vladimira Putina ostati pod evropskom izolacijom. Osim toga, nova mera šalje signal odlučnosti u trenutku kada se sukob nastavlja i veliki deo međunarodne javnosti pomno prati svaki potez Unije.

Reakcije na skidanje Usmanova i Fridmana sa sankcione liste

Međutim, osim samog zamrzavanja resursa Moskve, odluka o uklanjanju ruskih oligarha Ališera Usmanova i Mihaila Fridmana sa liste sankcionisanih lica izazvala je kontroverze. Ova promena dovela je do oštrih diplomatskih reakcija Ukrajine, ali i nekih istočnoevropskih članica EU. Oni smatraju da su Usmanov i Fridman ključni akteri i finansijski nosioci sistema koji decenijama održava energetsku, telekomunikacionu i bankarsku infrastrukturu pod kontrolom Kremlja. Skidanje sa sankcione liste doživljava se kao opasan presedan koji može oslabiti moralni i politički pritisak na rusku elitu.

S druge strane, Kijev je ukazao da ovakvi ustupci šalju pogrešan signal Moskvi, posebno u trenutku kada se rat nalazi u kritičnoj fazi. Time se delu poslovne elite iz Rusije omogućava povratak na evropsko tržište i potencijalno slabi efekat zajedničkog režima sankcija.

Šire posledice dugoročnog zamrzavanja resursa

Dugoročno zamrzavanje resursa Moskve ima nekoliko važnih posledica za evropsku politiku i međunarodne odnose. Pre svega, eliminisanje redovnih političkih pregovora oko produženja sankcija znači veću predvidljivost za sve aktere. Takođe, odluka ima za cilj da spreči moguće pokušaje pojedinih država članica da uslove svoje glasanje o sankcijama nacionalnim interesima.

Ipak, događaji poput skidanja Usmanova i Fridmana sa liste pokazuju da čak i u okviru stabilnijeg režima sankcija, pojedinačne odluke mogu izazvati neslaganja i dovesti do diplomatskih tenzija. Na kraju, ostaje otvoreno pitanje na koji način će dugoročno zamrzavanje resursa Moskve i ovakvi izuzeci uticati na dinamiku ruskog političkog i ekonomskog sistema, kao i na odnose između Evropske unije i Ukrajine.

Potres je registrovan 23.09.2026. u 18:11 časova na dubini od 31,6 kilometara, bez izveštaja o šteti ili povređenima.

Zemljotres magnitude 3,1 stepeni Rihterove skale pogodio je područje ostrva Krit u Grčkoj 23.09.2026. godine u 18:11 časova, prema podacima seizmoloških centara. Epicentar zemljotresa lociran je 128 kilometara jugoistočno od Herakliona, dok je hipocentar smešten na dubini od oko 31,6 kilometara ispod površine.

Prema dostupnim informacijama, nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima nakon što je zemljotres pogodio Krit. Nadležne službe pažljivo prate situaciju na terenu, a stanovništvu je savetovano da ostane mirno i prati zvanična saopštenja. Dosadašnji monitoring nije pokazao potrebu za dodatnim merama zaštite.

Detalji o zemljotresu i reakcija službi

Zemljotres pogodio Krit u popodnevnim satima, a seizmološki centri su brzo objavili osnovne podatke o jačini i lokaciji potresa. Hipocentar na dubini od 31,6 kilometara ukazuje na to da je reč o umerenoj seizmičkoj aktivnosti, koja, ipak, nije prouzrokovala veće posledice. Izveštaji sa terena za sada potvrđuju da su stanovnici ostrva osetili podrhtavanje tla, ali bez posledica po ljude ili infrastrukturu.

Osim toga, lokalne vlasti su odmah aktivirale protokole za ovakve situacije, iako nije bilo potrebe za evakuacijom ili posebnim intervencijama. Na osnovu dosadašnjih podataka, nije prijavljena materijalna šteta niti su zabeležene povrede. Evropsko-mediteranski seizmološki centar nastavlja da prati regiju zbog mogućih naknadnih potresa, ali do sada su svi pokazatelji stabilni.

Seizmička aktivnost na Kritu i bezbednosne mere

Krit se nalazi u seizmički aktivnom području, zbog čega su slična podrhtavanja tla povremeno zabeležena tokom godine. Ipak, ovaj zemljotres bio je slabijeg intenziteta nego neki raniji slučajevi. Stanovništvu se preporučuje da redovno prati uputstva nadležnih organa i da se pridržava osnovnih pravila bezbednosti u slučaju budućih potresa.

U međuvremenu, seizmološki centri nastavljaju sa analizom podataka kako bi što preciznije procenili mogućnost novih podrhtavanja. Osim toga, nadležne službe će nastaviti sa praćenjem stanja dokle god to bude potrebno. Za sada, situacija na Kritu se smatra bezbednom, a sve aktivnosti na ostrvu odvijaju se nesmetano.