Operacija vođena od strane CIA rezultirala likvidacijom lidera al-Kaide, pronađeni dokazi o planiranom bekstvu

U ranim jutarnjim časovima 2. maja 2011. godine, američke specijalne snage izvele su operaciju u pakistanskom gradu Abotabadu kojom je likvidiran Osama bin Laden, saopštili su zvanični izvori. Lokacija vođe al-Kaide otkrivena je posle višegodišnje istrage i praćenja njegovog glavnog kurira, što je omogućilo precizno određivanje mesta boravka.

Rezidencija u kojoj je boravio bila je pod strogim merama bezbednosti, sa visokim zidovima, bodljikavom žicom i bez telefonskih i internet veza. Odsustvo jasno definisanih izvora prihoda i spaljivanje otpada dodatno su ukazivali na pokušaje prikrivanja identiteta stanara. Američki timovi su pre akcije izgradili repliku kompleksa kako bi se pripremili za sve moguće konfiguracije prostora.

Operaciju je odobrio predsednik Sjedinjenih Američkih Država 29.04.2011. godine. Cilj je bio eliminacija mete uz minimalne posledice po okolinu i potvrdu identiteta. Helikopteri su sleteli u kompleks 2. maja u 00:30 po lokalnom vremenu. I pored problema sa jednim od helikoptera, akcija je uspešno završena za devet minuta.

Nakon operacije, analizirani su materijali pronađeni u kompleksu. Zvanični izvori navode da je Osama bin Laden planirao bekstvo zbog sukoba sa onima koji su ga skrivali tokom osam godina boravka u Pakistanu. U pismu od 14.01.2011. godine, Bin Laden je naveo teškoće sa svojim domaćinima i dogovorio preseljenje za septembar iste godine.

Smrt Osame bin Ladena smatra se ključnim trenutkom u borbi protiv al-Kaide. Prema zaplenjenim dokumentima, do poslednjeg dana vodio je organizaciju i slao instrukcije sledbenicima. Njegova eliminacija označila je gubitak glavnog ideološkog i operativnog lidera ove organizacije.

Zvaničnici potvrdili privremeno povlačenje guvernera Sinaloe tokom trajanja istrage, optužbe odbacuje kao neosnovane

Guverner meksičke države Sinaloa, Ruben Rocha Moya, privremeno se povukao sa svoje funkcije nakon što su ga američke vlasti optužile za povezanost sa trgovinom narkoticima. Do ove odluke došlo je 2. maja 2026. godine, a guverner je putem javnog obraćanja potvrdio da je podneo zahtev za privremeno odsustvo iz službe kako bi omogućio nesmetano sprovođenje istrage.

Prema navodima američkog Ministarstva pravde, Rocha Moya i još devet zvaničnika optuženi su za saradnju sa kriminalnom grupom poznatom kao kartel Sinaloa, sa ciljem distribucije narkotika velikih razmera na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država. U optužnici se navodi i postojanje više tačaka, uključujući zaveru za uvoz narkotika, kao i posedovanje oružja.

Rocha Moya, član partije Morena, koja podržava predsednicu Meksika Claudiju Sheinbaum, odbacio je optužbe, ocenjujući ih kao „lažne i zlonamerne“. On je u video obraćanju stanovnicima Sinaloe izjavio da je podneo zahtev državnom kongresu za privremeno povlačenje, istakavši da je cilj da istražni postupci budu sprovedeni bez pritiska.

Predsednica Meksika Claudia Sheinbaum izjavila je dan ranije da će Meksiko pristati na izručenje zvaničnika Sjedinjenim Državama samo ukoliko budu predstavljeni „neoborivi dokazi“ o vezama sa kriminalnim grupama. Predsednica je istakla da je ovo prvi put da su američke vlasti javno podigle optužnicu za trgovinu drogom protiv aktuelnog guvernera ili visokog funkcionera.

Rocha Moya se i ranije pojavljivao u izveštajima o aktivnostima kartela Sinaloa. Tokom 2023. godine njegovo ime se našlo u pismu koje je napisao bivši član kartela, a u kojem je navedeno da je bio uveren da ide na sastanak sa guvernerom u trenutku kada su ga pripadnici rivalske frakcije oteli. Ovaj član kartela je kasnije predat američkim vlastima.

Ako bude proglašen krivim po navedenim optužbama, Rocha Moya bi mogao da se suoči sa dugogodišnjom zatvorskom kaznom, uključujući moguću doživotnu robiju ili minimalno 40 godina zatvora, u skladu sa američkim zakonodavstvom.

Zvaničnici iz partije Morena naveli su da su tri od ukupno deset optuženih povezani sa ovom političkom partijom. Slučaj se odvija u trenutku kada su odnosi između vlasti Meksika i Sjedinjenih Država pod pažnjom javnosti zbog saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala.

Istraga protiv Rocha Moye i drugih zvaničnika nastavlja se, dok meksičke vlasti naglašavaju potrebu za čvrstim dokazima i transparentnošću u postupku.

Zvaničnici Irana predložili su okvir za kraj neprijateljstava, dok američki predsednik odbija predlog

Iranski zvaničnici izneli su pet ključnih tačaka za okončanje sukoba sa Sjedinjenim Državama, navodeći da bi se rat mogao završiti pod jasnim garancijama, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Predlog uključuje garanciju da Izrael i SAD neće ponovo napasti Iran, otvaranje Ormuskog moreuza za međunarodnu plovidbu, ukidanje američke blokade iranskih luka, buduće pregovore o nuklearnom programu u zamenu za ukidanje sankcija, kao i priznanje prava Irana na obogaćivanje uranijuma u mirnodopske svrhe.

Prema navodima visokog iranskog zvaničnika koji je govorio pod uslovom anonimnosti, predlog predviđa da se pregovori o nuklearnom programu odlože za kasniju fazu, kako bi se stvorila povoljnija atmosfera za dogovor. ‘U ovom okviru pregovori o složenijem nuklearnom pitanju pomereni su u završnu fazu, kako bi se stvorila povoljnija atmosfera’, izjavio je zvaničnik.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nije zadovoljan najnovijim predlogom Irana, ne precizirajući koje tačke mu smetaju. Zvaničnici iz Teherana smatraju da bi odlaganje pregovora o nuklearnim pitanjima olakšalo postizanje sveobuhvatnog dogovora.

Prema predlogu, budući pregovori o iranskom nuklearnom programu bili bi vezani za postepeno ukidanje američkih sankcija, a Vašington bi trebalo da prizna pravo Irana na obogaćivanje uranijuma za mirnodopske svrhe, čak i ako bi Teheran privremeno obustavio te aktivnosti.

Diplomatski izvori navode da su predloženi uslovi dostavljeni Sjedinjenim Državama, ali da za sada nema nagoveštaja da će američka strana pristati na njih.