Nemačka kompanija širi kapacitete u Srbiji uz podršku EIB-a i Vlade, planirano 550 novih radnih mesta do 2033.

PWO Grupa, nemačka industrijska kompanija, obezbedila je zajam od 15 miliona evra za nabavku novih mašina u svojoj fabrici auto-delova u Čačku. Kredit je odobrila Evropska investiciona banka (EIB), navodi se u zvaničnom saopštenju. Pored toga, finansiranje uključuje i 12 miliona evra iz sopstvenih sredstava kompanije, kao i četiri miliona evra podrške Vlade Srbije.

Ova investicija deo je šireg plana razvoja, a očekuje se otvaranje 550 novih radnih mesta do 2033. godine. PWO Grupa prošle godine otvorila je fabriku u Čačku, koja je u kratkom roku postala ključna za proizvodnju naprednih lakih komponenti za automobilsku industriju, uključujući delove za elektrifikovana vozila.

Detalji investicije i ekonomski značaj za Srbiju

Pogon u Čačku prostire se na 16.500 kvadratnih metara i koristi napredne tehnologije za hladno oblikovanje metalnih komponenata. Upravo zbog toga, nova sredstva će omogućiti bržu modernizaciju i proširenje proizvodnih kapaciteta. Kao rezultat, Srbija se snažnije integriše u evropske lance vrednosti automobilskog sektora.

Osim toga, kombinacija finansiranja iz tri izvora – EIB, sopstvena sredstva kompanije i državna podrška – pokazuje poverenje međunarodnih i domaćih partnera u dugoročni potencijal ovog projekta. Ovo je prvo finansiranje PWO Grupe iz međunarodne finansijske institucije, što dodatno naglašava značaj ulaganja za regionalni razvoj.

Izjave rukovodstva i uticaj na lokalnu privredu

Glavni izvršni direktor PWO Grupe Carlo Lažarini istakao je važnost proizvodnog pogona u Čačku za strategiju kompanije na tržištu istočne Evrope. “Otvaramo nova radna mesta i razvijamo kapacitete u Evropi, a podrška EIB omogućava nam da te kapacitete izgradimo brže i efikasnije. Srbija postaje važan stub naših evropskih operacija”, izjavio je Lažarini.

S druge strane, direktor EIB za poslovanje u zemljama proširenja i susedstva EU Rićard Amor naglasio je da banka doprinosi transferu tehnologije i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji. „Projekat će doprineti i većoj bezbednosti, efikasnosti i elektrifikaciji vozila kroz proizvodnju naprednih lakih komponenti i sistema“, kazao je Amor.

Doprinos auto-industriji i dugoročne perspektive

Primena novih tehnologija i integracija u evropske industrijske lance imaće dugoročan pozitivan efekat na konkurentnost srpskog automobilskog sektora. Na taj način, tržište rada u Čačku i okolini dobiće priliku za zapošljavanje u savremenoj industriji sa visokim stepenom tehnološke inovacije.

Evropska investiciona banka je do sada finansirala privatni sektor Srbije sa više od 3,4 milijarde evra kroz kredite i grantove. Uporedo sa tim, ovakve investicije omogućavaju Srbiji da se pozicionira kao važan partner u evropskoj auto-industriji, posebno u segmentu elektrifikovanih vozila i naprednih komponenti.

Rast neto zarada u Hrvatskoj iznosio je 7,2% nominalno i 3,2% realno, uz snažno povećanje medijalne plate i izražene razlike po sektorima

Državni zavod za statistiku Hrvatske objavio je da je prosečna mesečna neto plata u julu iznosila 1.540 evra. Neto zarade u Hrvatskoj beleže nominalni rast od 7,2 odsto i realni rast od 3,2 odsto u poređenju sa julom 2025. godine. Ključni ekonomski pokazatelj, prosečna plata u Hrvatskoj, potvrđuje da su radnici u avio-prevozu ostvarili najvišu prosečnu zaradu od 2.398 evra.

Prihodi po sektorima i poređenje sa prethodnom godinom

Najviša prosečna neto plata u julu zabeležena je u sektoru avio-prevoza, sa iznosom od 2.398 evra. S druge strane, najmanje su zarađivali zaposleni u proizvodnji odeće, gde je prosečna neto zarada bila 1.005 evra. Pored toga, medijalna neto plata u julu iznosila je 1.346 evra. Medijalna plata pokazuje koliko zaposlenih zarađuje manje, a koliko više od ovog iznosa, pa je njen rast od 7,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu značajan signal šireg ekonomskog trenda. U poređenju sa srpskim tržištem rada, prosečna plata u Srbiji za jun iznosila je 120.401 dinar (1.026 evra), dok je medijalna plata bila 94.281 dinar (803 evra). Nominalni rast zarada u Srbiji bio je 12,4 odsto, a realni 9,4 odsto, što ukazuje na različite dinamike unutar regiona.

Rast plata i razlike među delatnostima

Povećanje prosečne plate u Hrvatskoj posledica je, između ostalog, rasta zarada u visoko plaćenim sektorima kao što je avio-prevoz. Istovremeno, razlike među pojedinim delatnostima i dalje su izražene. Najniže zarade u proizvodnji odeće podsećaju na izazove koje imaju radnici u tradicionalnim industrijama. Osim toga, rast medijalne plate ukazuje na širenje pozitivnog trenda i na zaposlene sa nižim primanjima, što je važno za ravnomerniji društveni razvoj. Na taj način, podaci iz Hrvatske naglašavaju značaj sektorske politike i potrebu za daljim usklađivanjem zarada po delatnostima.

Analiza i širi ekonomski kontekst

U kontekstu regionalnih kretanja, Hrvatska se ističe kao tržište sa rastom prosečnih i medijalnih plata, ali i sa velikim razlikama po sektorima. S druge strane, Srbija zaostaje po visini prosečne zarade, ali beleži veći nominalni i realni rast plata u kratkom roku. Uporedo sa tim, rast plata u Hrvatskoj ima direktan uticaj na potrošačku moć i standard građana. Kao rezultat, ovi podaci mogu uticati na ekonomske politike i pregovore sindikata sa poslodavcima. Ipak, izazovi ostaju, posebno u sektorima sa tradicionalno nižim platama. Zbog toga će praćenje dinamike zarada i dalje biti ključni indikator ekonomske stabilnosti i konkurentnosti Hrvatske u regionu.

Vrednost uvoza nafte u Evropsku uniju skočila je 55,8 odsto, dok su Sjedinjene Američke Države imale najveći udeo u snabdevanju.

Evropska unija zabeležila je značajan rast uvoza nafte u drugom tromesečju 2026. godine. Prema podacima Evrostata, prosečna mesečna vrednost uvoza nafte porasla je 55,8 odsto u odnosu na 2025. godinu. Istovremeno, količina uvezene nafte povećana je svega 1,2 odsto i dostigla 36,7 miliona tona mesečno. Kao rezultat toga, glavni pokretač ovog skoka bila je povećana prosečna cena sirove nafte na tržištu.

Prihodi američkih izvoznika nafte i promena dobavljača

Podaci pokazuju da su Sjedinjene Američke Države postale vodeći snabdevač nafte za Evropsku uniju. Njihov udeo iznosio je 18,8 odsto u ukupnom uvozu nafte. Iza njih su Norveška sa 14,3 odsto i Kazahstan sa 13,4 odsto. Pored toga, povećanje vrednosti uvoza nafte nije pratilo srazmerno povećanje količina. To ukazuje da je rast cena imao najveći uticaj na ukupne troškove evropskih kupaca.

Promene uvoza gasa i tržišna dinamika

U segmentu tečnog prirodnog gasa (LNG), vrednost uvoza EU porasla je 4,1 odsto u istom periodu. Međutim, količina uvezenog LNG-a smanjena je za 5,6 odsto. SAD su i ovde potvrdile lidersku poziciju sa 63,2 odsto u ukupnom uvozu LNG-a. Rusija je imala udeo od 17,3 odsto, dok je Alžir učestvovao sa 8,1 odsto. Kada je reč o prirodnom gasu u gasovitom stanju, vrednost uvoza povećana je 18,5 odsto, uz rast količina od 3,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Struktura tržišta i uticaj na evropsku energetiku

Najveći isporučilac prirodnog gasa u gasovitom stanju bila je Norveška, sa 51,2 odsto udela. Slede Alžir sa 18,2 odsto i Velika Britanija sa 11,1 odsto. Ovakva struktura snabdevanja odražava promene na evropskom tržištu energenata, gde je diverzifikacija izvora postala prioritet. Zbog toga je rast cena nafte i gasa dodatno opteretio troškove za evropske potrošače i industriju. U međuvremenu, američki proizvođači ostvarili su značajan profit zahvaljujući povećanoj tražnji iz Evrope i višim cenama energenata. Rast uvoza nafte u EU i promena snabdevača naglašavaju koliko su globalne cene energenata i geopolitički odnosi uticali na evropsku energetsku bezbednost i privredu.