Osiguravajuća kuća investirala u tri generacije Škole osiguranja i međunarodne programe razmene, jačajući kadrove u industriji

DDOR osiguranje obeležilo je tri decenije ulaganja u razvoj mladih stručnjaka, kroz edukativne programe koji su uključili ukupno 136 polaznika. Prva Škola osiguranja pokrenuta je 1996. godine, čime je kompanija započela sistemski pristup obrazovanju i usavršavanju zaposlenih u sektoru osiguranja. Jubilej je obeležen 11. septembra u poslovno-edukativnom centru na Paliću, gde su se okupili bivši polaznici, predavači i zaposleni koji su učestvovali u ovom programu.

Kadrovsku bazu jačalo 136 polaznika kroz tri generacije

Kroz tri generacije Škole osiguranja, sprovedene 1996, 1999. i 2002. godine, prošlo je ukupno 136 mladih stručnjaka. Mnogi su nastavili karijeru u DDOR-u, dok su neki postali rukovodioci i eksperti u industriji osiguranja u Srbiji. Među uspešnim polaznicima je i Vladimir Malešević, sada predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, koji je bio deo druge generacije ovog programa. On je istakao da je kontinuitet ulaganja u znanje ključ za održivi razvoj kompanije: „Kada sam bio polaznik Škole osiguranja, nisam mogao da znam kuda će me taj profesionalni put odvesti. Trideset godina kasnije, posebno mi je drago što istu ideju nastavljamo kroz nove generacije i nove razvojne programe. Formati se menjaju, ali ono najvažnije ostaje isto – znanje ima najveću vrednost kada se deli“, izjavio je Malešević.

Programi prilagođeni savremenim poslovnim trendovima

Osim Škole osiguranja, DDOR je razvio i druge programe, kao što je DDORaSADnik. Ovaj projekat mladim zaposlenima omogućava rad na konkretnim poslovnim izazovima i razvoj novih inicijativa primenljivih u praksi. Danas, kompanija sprovodi i program „Uno, due – te! – DDOR program razmene“, koji je deo aktivnosti u okviru Unipol Grupe. Učesnici ovog programa najpre prolaze pripremu u Srbiji, a zatim deset meseci borave u Italiji, gde stiču međunarodna iskustva i znanja kroz rad u različitim organizacionim celinama. Na taj način, DDOR povezuje razvoj kadrova sa međunarodnom ekspertizom i potrebama modernog tržišta osiguranja. Zajednički cilj svih ovih programa je prenos znanja i iskustva sa jedne generacije na drugu, što doprinosi održivosti i konkurentnosti kompanije.

Dugoročni uticaj na industriju i društvo

Kroz kontinuirana ulaganja u razvoj zaposlenih, DDOR osiguranje je postavio temelje za stvaranje snažne kadrovske baze u sektoru osiguranja. Kao rezultat, kompanija doprinosi jačanju profesionalnih standarda i stvaranju lidera u industriji. Na ovaj način, DDOR ne samo da unapređuje sopstveni tim, već ima i širi uticaj na tržište osiguranja u Srbiji. Tradicija ulaganja u znanje i razvoj ostaje centralna vrednost poslovne politike ove kompanije.

Više od 250.000 poena iz aplikacije Via normale omogućilo dodatne sadržaje za rekreaciju na Iriškom vencu

A1 Srbija je 20. septembra predstavila proširenu A1 piknik zonu na Fruškoj gori, zahvaljujući kojoj je zona za odmor i rekreaciju sada bogatija sadržajima za sve generacije. Proširenje je rezultat inicijative korisnika aplikacije Via normale, koji su zajedničkim prikupljanjem više od 250.000 poena doprineli razvoju infrastrukture na Iriškom vencu. Ova aplikacija, lansirana u aprilu 2025. godine, trenutno okuplja više od 13.000 korisnika i nudi više od 70 pešačkih i biciklističkih ruta širom Srbije.

Proširenje A1 piknik zone donosi nove sadržaje

Tokom događaja na Iriškom vencu, posetioci su imali priliku da učestvuju u radionicama orijentiringa, takmičenju u zameni guma na biciklima i Via normale tomboli. Takođe, organizovane su zajedničke vožnje biciklom od Beograda i Novog Sada do Fruške gore. Nova faza razvoja obuhvatila je postavljanje sprava za vežbanje na otvorenom, namenjenih pre svega starijim posetiocima, dok je postojeće dečje igralište od recikliranih materijala zadržano. Kao rezultat, zona sada omogućava kvalitetan odmor i rekreaciju za širu ciljnu grupu, od dece do seniora.

Via normale aplikacija podstiče razvoj aktivnog turizma

Aplikacija Via normale, koju je pokrenula A1 Srbija, sadrži detaljne informacije o više od 70 ruta, uključujući podatke o dužini, težini i vremenu potrebnom za prelazak svake rute. Korisnici mogu koristiti mape bez internet konekcije, što olakšava planiranje izleta i boravak u prirodi. Osim toga, dostupne su informacije o potrebnoj opremi, pristupu lokacijama i dodatnim sadržajima u okolini. Ovakav pristup doprinosi razvoju aktivnog turizma i jačanju lokalne zajednice, jer omogućava veću dostupnost prirodnih resursa i podstiče odgovorno korišćenje rekreativnih prostora.

Doprinos zajednice u fokusu razvoja

Proširenje A1 piknik zone na Fruškoj gori pokazuje važnost saradnje između kompanije i korisnika digitalnih servisa. Do sada je zajednica kroz aplikaciju prikupila više od 250.000 poena, što je direktno omogućilo izgradnju i proširenje infrastrukture za odmor u prirodi. Pored toga, kroz edukativne aktivnosti i sportska takmičenja, događaji poput ovog podstiču veće uključivanje građana u zaštitu životne sredine i promociju zdravih stilova života. Kao rezultat, Fruška gora postaje još atraktivnija destinacija za rekreaciju, dok A1 Srbija nastavlja da investira u razvoj digitalnih rešenja koja podstiču održivi razvoj i društvenu odgovornost.

Uprava traži smanjenje troškova, ukidanje 35-časovne radne nedelje i duže radno vreme, dok su troškovi u Mađarskoj čak 70% niži

Mercedes-Benz, nemački proizvođač automobila, suočava se sa pritiscima na tržištu i razmatra mogućnost zatvaranja dva pogona u Nemačkoj. Direktor proizvodnje Mihael Šibe izjavio je da kompanija može biti prinuđena da zatvori jedan pogon za sklapanje vozila i jedan pogon za proizvodnju pogonskih sistema, ukoliko ne dođe do značajnog smanjenja troškova. Ova izjava dolazi nakon što je kompanija ranije upozoravala na potrebu za većom produktivnošću zbog slabijeg poslovanja u Kini i povećanih američkih carina.

Razlozi za pretnju zatvaranjem pogona

Prema rečima Mihaela Šibea, „naš jasan cilj je da zadržimo sve nemačke lokacije“, ali je jasno naglasio da bez smanjenja troškova kompanija neće moći da izbegne zatvaranje pogona. Ključni razlog za ovu odluku su visoki troškovi rada u Nemačkoj, koji prema podacima kompanije, značajno premašuju troškove u fabrikama na istoku Evrope. Na primer, Mercedes-Benz navodi da su troškovi u fabrici u Kečkemetu u Mađarskoj čak 70% niži nego u nemačkim pogonima.

Zahtjevi uprave i reakcija radničkog saveta

Uprava kompanije traži ukidanje postojeće 35-časovne radne nedelje i povećanje na 38 sati nedeljno, bez povećanja zarada. Radnički savet je, međutim, odbacio ovaj zahtev, smatrajući ga neprihvatljivim za zaposlene. Osim toga, uprava je kao meru za smanjenje troškova predložila duže radno vreme uz istu platu, što je izazvalo dodatne tenzije između rukovodstva i zaposlenih.

Tržišni i ekonomski kontekst

Odluka Mercedes-Benz da razmotri zatvaranje pogona dolazi u trenutku kada se nemačka automobilska industrija suočava sa padom izvoza i rastućom konkurencijom iz Kine. U međuvremenu, razlika u troškovima između zapadnih i istočnoevropskih pogona postaje sve izraženija, što stavlja dodatni pritisak na kompanije da optimizuju proizvodnju i smanje operativne izdatke.

Šta zatvaranje može značiti za zaposlene i sektor

Zatvaranje dva nemačka pogona moglo bi imati značajan uticaj na lokalnu ekonomiju i zaposlenost. Osim direktnog udara na radnike, ovaj potez bi mogao uticati na dobavljače i širu auto-industriju u Nemačkoj. Tržišni analitičari upozoravaju da bi nastavak ovakvih trendova mogao dovesti do dalje relokacije proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima rada. Kao rezultat, nemačka auto-industrija suočava se sa izazovom očuvanja konkurentnosti na globalnom tržištu, uz istovremeno očuvanje radnih mesta i socijalnog standarda zaposlenih.