Privatna potrošnja i investicije ojačale BDP, inflacija iznosila 2,9 odsto, nezaposlenost pala na 7,2 odsto

Bruto domaći proizvod Srbije porastao je 3,8 odsto u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Ključni pokretač rasta bio je sektor usluga, izuzev trgovine. Privatna potrošnja povećana je četiri odsto u prvih šest meseci, dok je investiciona aktivnost porasla 3,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

BDP Srbije i kretanje glavnih sektora

Industrijska proizvodnja u istom periodu beleži rast od 0,7 odsto. Prerađivačka industrija bila je nosilac rasta sa povećanjem proizvodnje od 1,8 odsto, dok je rudarstvo zabeležilo pad od 0,6 odsto. S druge strane, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom smanjen je za 4,2 odsto. U okviru prerađivačke industrije, pozitivne rezultate ostvarilo je 12 od 24 oblasti, a najveći rast zabeležila je proizvodnja motornih vozila i prikolica, koja je porasla 47,1 odsto. Istovremeno, pad je registrovan u oblasti prehrambene industrije i proizvodnji metala.

Inflacija, tržište rada i građevinarstvo

Inflacija je u prvom polugodištu iznosila 2,9 odsto. Najveći uticaj na rast potrošačkih cena imala je električna energija, sa rastom cena od 17 odsto, kao i goriva, koja su poskupela 10,3 odsto. Broj zaposlenih u drugom kvartalu iznosio je 2.840.100, dok je broj nezaposlenih smanjen na 220.200. Stopa nezaposlenosti je pala na 7,2 odsto, što je za 1,7 procentnih poena manje nego u prethodnom kvartalu. Građevinska aktivnost posebno je ojačala, pa je vrednost izvedenih radova u drugom kvartalu povećana 20,6 odsto u tekućim cenama, odnosno devet odsto u stalnim cenama. Tokom istog perioda izdato je 7.418 građevinskih dozvola, od čega se većina odnosi na zgrade.

Spoljnotrgovinska razmena i doprinos sektora

Izvoz robe iz Srbije u prvih šest meseci porastao je 8,3 odsto, s tim da je izvoz iz prerađivačke industrije povećan devet odsto i učestvuje sa 88 odsto u ukupnom izvozu. Rudarstvo je ostvarilo rast izvoza od 34,7 odsto. Ukupna vrednost uvoza porasla je 3,7 odsto. Poljoprivreda je u izvozu učestvovala sa 2,7 odsto, ali je izvoz poljoprivrednih proizvoda smanjen 14,2 odsto, što je smanjilo ukupno učešće ovog sektora. Kao rezultat, udeo poljoprivrede u izvozu u periodu januar-jun 2026. iznosi 2,7 odsto, naspram 3,5 odsto u istom periodu prethodne godine. Sve ove promene ukazuju na nastavak trenda rasta ekonomije Srbije, uz izraženu ulogu sektora građevinarstva i prerađivačke industrije. Privatna potrošnja i investicije ostaju ključni faktori rasta BDP Srbije.

Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije firmi poput Iritela, Utva silosa i Imtel komunikacija, uz ukupno više od 36.000 akcija iz portfelja Akcionarskog fonda

Akcionarski fond saopštio je da će u trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi uključiti ukupno 36.548 akcija deset akcionarskih društava iz svog portfelja. Ova odluka obuhvata prodaju akcija preduzeća kao što su Iritel AD Beograd, Utva silosi AD Kovin, Imtel Komunikacije AD Beograd i drugih, potvrdilo je Ministarstvo privrede. Odluka o prodaji akcija, kako navode, sprovodi se u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Pravilima Beogradske berze.

Ponuda uključuje 10.410 akcija Iritela iz Beograda, 6.828 akcija Utva silosi iz Kovina i 570 akcija Imtel Komunikacija iz Beograda. Takođe, u prodaju ulaze 3.818 akcija Stoteksa AD Novi Sad, 1.056 akcija Ukrasa AD Novi Pazar i 1.982 akcije Podunavlja AD Bačka Palanka. Akcionarski fond prodaje i 885 akcija Trgocentra ASD Leskovac, 4.574 akcije Univerzala AD Kanjiža, 3.790 akcija GP Stig AD Požarevac i 3.205 akcija Metaloplastike AD Čajetina.

Finansijski rezultati i značaj kompanija u portfelju

Među navedenim preduzećima, Iritel AD Beograd se izdvaja kao finansijski najjača kompanija prema dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre. U 2025. godini Iritel je ostvario poslovne prihode od 1,2 milijarde dinara, dok je neto dobit iznosila 38,5 miliona dinara. Poslovni dobitak je bio 33 miliona, a kompanija je zapošljavala 141 radnika. Prihodi su pali oko 9,3 odsto na godišnjem nivou, dok je neto dobit smanjena za 36,3 odsto u odnosu na 2024. godinu. Kao rezultat, ova kretanja ukazuju na izazove u poslovnom okruženju i pad profitabilnosti.

S druge strane, Utva silosi AD Kovin se ističe po ukupnoj aktivi, koja je 2025. godine iznosila oko 6 milijardi dinara. To ukazuje na značajnu imovinu u silosima, zemljištu i skladišnim kapacitetima. Ova kompanija ima važnu ulogu u logističkoj i skladišnoj infrastrukturi Srbije.

Uslovi prodaje i tržišni kontekst

Trgovanje akcijama Akcionarskog fonda odvijaće se na Beogradskoj berzi, prema svim važećim pravilima tržišta kapitala. Ova transakcija može imati uticaj na likvidnost i vrednost akcija navedenih preduzeća. Pored toga, uključivanje većih paketa akcija povećava interesovanje investitora, što može doprineti većoj transparentnosti i dinamici trgovanja na domaćem tržištu.

Imtel Komunikacije AD Beograd predstavlja tehnološku firmu sa nišom u svom sektoru. U 2025. godini kompanija je ostvarila 56 miliona dinara poslovnih prihoda, uz 53 miliona rashoda, dok je neto dobit iznosila jedan milion dinara. Imtel je zapošljavao 13 radnika. Ovi rezultati pokazuju stabilno, ali skromno poslovanje u poređenju sa većim akterima iz portfelja.

Implikacije za tržište i akcionare

Prodaja akcija iz portfelja Akcionarskog fonda može uticati na vlasničku strukturu navedenih kompanija, kao i na potencijalnu promenu upravljačke kontrole u pojedinim društvima. S obzirom na propisane procedure i transparentnost, ovaj proces omogućava svim zainteresovanim investitorima da ravnopravno učestvuju u kupovini akcija na berzi.

Na kraju, ovakvi potezi Akcionarskog fonda predstavljaju deo šire strategije upravljanja državnim portfeljem i optimizacije vlasničke strukture u domaćim privrednim društvima. U međuvremenu, tržište kapitala u Srbiji nastavlja da jača svoju ulogu kao platforma za investicije i razvoj poslovnog sektora.

Cene usluga čuvanja dece porasle 26,5% u dve godine, mesečno angažovanje premašuje 100.000 dinara

Tržište dadilja u Srbiji beleži značajan rast potražnje i profesionalizacije usluga kućnog čuvanja dece. Prema podacima iz 2026. godine, satnica za čuvanje dece kreće se od 700 do 1.500 dinara, dok prosečna satnica u Beogradu iznosi 774 dinara. U Novom Sadu je prosečna satnica oko 640, a u Nišu 611 dinara. Dugoročni, odnosno full-time angažmani, uobičajeno počinju od 800 do 1.000 evra mesečno, a za specijalizovane profile ili međunarodne porodice iznosi mogu biti i viši.

Roditelji najčešće traže proverene kandidate sa iskustvom, referencama, poznavanjem prve pomoći i razvojnim znanjima. Osim toga, sve češće se očekuje fleksibilnost za rad uveče, vikendima i tokom putovanja. “Primećujemo rast potražnje, ali još više promenu u tome šta roditelji očekuju. Traže se provereni kandidati sa iskustvom sa bebama i malom decom, dobrim referencama, komunikacionim veštinama i stabilnošću”, izjavila je Marija Stojiljković iz agencije Royal Nanny.

Povećanje cena usluga i razvoj premijum segmenta

Cene usluga čuvanja dece u poslednje dve godine značajno su porasle. Prema zvaničnom cenovniku Bebi servisa u Beogradu, mesečno osmočasovno čuvanje jednog deteta koštalo je 58.857 dinara u avgustu 2024. godine, zatim 67.685 dinara u februaru 2025, dok najnovija cena iznosi 74.455 dinara. To predstavlja rast od približno 26,5% za nešto više od dve godine. Četiri sata dnevno sada koštaju 52.655 dinara mesečno, pet sati 60.061, a šest sati 69.672 dinara. Za dvoje dece i osam sati dnevno cena je 89.346 dinara mesečno.

Kod privatnih agencija, cene se kreću i znatno više, u zavisnosti od broja i uzrasta dece, iskustva, znanja stranih jezika i dodatnih obaveza. “Za puno radno vreme za jedno dete, teško je pronaći dadilju za manje od 100.000 dinara mesečno, dok je za dvoje dece taj iznos često iznad 120.000 dinara. Okvirna mesečna zarada najčešće se kreće između 116.000 i 170.000 dinara”, navodi Stojiljković.

Deficit kadrova i nove kompetencije

Ponuda profesionalnih dadilja ne prati potražnju. Agencije ističu da je sve teže pronaći kandidate sa iskustvom u radu sa novorođenčadima, prevremeno rođenim bebama, blizancima ili decom kojoj je potrebna dodatna razvojna podrška. “Najteže je pronaći dadilje sa iskustvom u radu sa novorođenčadima, prevremeno rođenim bebama, blizancima i decom kojoj je potrebna dodatna razvojna podrška. Deficitarni su i profili za noćni rad, rota angažmane, česta putovanja i rad na stranom jeziku”, izjavila je Jelena Ćirić, direktorka Škole za dadilje.

Osim toga, na tržištu je razvijen i premijum segment. Servisi poput Kolibri Babysitting u Beogradu, koji posluju kao “boutique private childcare”, fokusirani su na dugoročne i međunarodne angažmane i dodatne stručne obuke. Posao dadilje ostaje pretežno ženska profesija, dok se muškarci ređe pojavljuju, uglavnom kao edukatori ili sportski pratioci.

Cene i uslovi za roditelje i dadilje

Cene usluga povremenog čuvanja dece u 2026. godini kreću se od 700 do 1.500 dinara po satu, u zavisnosti od potreba i profila. Prema platformi Babysits, prosečna satnica koju dadilje u Srbiji traže iznosi 720 dinara. Na cenu po satu utiču iskustvo, rad sa novorođenčadima, znanje jezika, rad vikendom i uveče, kao i dodatne obaveze. “Usluge dadilja više nisu luksuz, već potreba”, izjavila je Marina Aćimović iz Bebi servisa Grada Beograda. Dodala je da je to posebno važno za roditelje koji rade u smenama, imaju noćna dežurstva ili poslove van standardnog radnog vremena.

Kao rezultat, deficit profesionalnih dadilja i rast potražnje doveli su do povećanja cena i profesionalizacije sektora. Očekivanja roditelja danas uključuju znanja o ranom razvoju, ishrani, higijeni, bezbednom spavanju i jasnoj komunikaciji. Uporedo sa tim, agencije ističu da je za dugoročno poverenje presudna stručnost, reference i proverenost kandidata.