Obaveštajni izveštaj zasnovan na veštačkoj inteligenciji pogrešno je identifikovao materijal na kineskom brodu, što je moglo izazvati ozbiljnu krizu.

Američka vojska zamalo je sprovela presretanje kineskog broda na Bliskom istoku, nakon što je obaveštajni izveštaj, napravljen uz pomoć veštačke inteligencije, naveo da brod prevozi komponente za nuklearno naoružanje. Ovaj incident sa veštačkom inteligencijom, koji se dogodio ovog proleća tokom rata sa Iranom, mogao je da dovede do ozbiljnog oružanog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, navode izvori upoznati sa situacijom.

Prema informacijama, izveštaj je cirkulisao unutar američke vojske i pokrenuo plan za presretanje broda. Kako navode četiri nezavisna izvora, vojska je već pripremala operaciju, dok su prema rečima dva izvora naoružani pripadnici bili spremni da se ukrcaju na kineski brod. U tom trenutku, vojni avioni su već bili u vazduhu, što pokazuje koliko je situacija bila ozbiljna i koliko je odluka bila blizu realizacije.

Veštačka inteligencija i njene posledice u vojsci

Obaveštajni izveštaj, koji je izazvao uzbunu, sastavio je analitičar Komande za specijalne operacije uz pomoć veštačke inteligencije. Prema dostupnim informacijama, čatbot korišćen u analizi netačno je identifikovao materijal koji je brod prevozio. Ipak, nije poznato šta je tačno predmet pogrešne identifikacije. Prema jednom izvoru, izveštaj je bio „potpuno lažan“, ali je „skoro započeo rat“.

Ovaj incident sa veštačkom inteligencijom pokazuje koliko je upotreba novih tehnologija u vojnom kontekstu osetljiva i kakve posledice može imati. Svaka američka operacija protiv kineskog broda mogla je da dovede do oružanog sukoba sa dugoročnim posledicama, s obzirom na napetosti između dve svetske sile.

Šta dalje: pouke iz incidenta veštačke inteligencije

Neposredno pre izvedene operacije, američki zvaničnici su detaljnije proverili izveštaj i otkrili grešku u analizi koju je načinila veštačka inteligencija. Ova pravovremena provera sprečila je ozbiljnu eskalaciju i omogućila da se incident reši bez posledica po međunarodnu bezbednost.

Ovakva situacija još jednom ukazuje na nužnost dodatnih provera i ljudske kontrole prilikom korišćenja veštačke inteligencije u vojnim i bezbednosnim procesima. Takođe, incident podseća na važnost odgovornog korišćenja tehnologije, naročito kada su međunarodni odnosi i mir na kocki.

Na kraju, slučaj sa veštačkom inteligencijom u američkoj vojsci ostaje upozorenje koliko je važno usklađivati nove tehnološke alate sa tradicionalnim metodama provere, kako bi se izbegli potencijalno katastrofalni nesporazumi.

Sporazum sa Danskom omogućava SAD da pojačaju svoje vojne i bezbednosne kapacitete na Grenlandu.

Detalji novog sporazuma

Predsednik SAD, Donald Tramp, objavio je da je postignut sporazum koji Sjedinjenim Američkim Državama daje ‘trajnu kontrolu nad bezbednošću i svim drugim potrebama’ na Grenlandu. Ovaj potez dolazi nakon što je Tramp intenzivirao napore da pojača uticaj SAD na ovom ostrvu pod danskom kontrolom. Danske i grenlandske vlade potvrdile su postizanje sporazuma, koji, međutim, ne predstavlja potpuno preuzimanje teritorije od strane SAD, ideju koju je Tramp ranije podržavao.

Američke vojne baze i prava preleta

Zvaničnik State Departmenta rekao je za CBS News da sporazum SAD-u garantuje trajni pristup ostrvu i prava preleta, što bi moglo dovesti do povećanja broja američkih vojnih baza. Takođe, sporazum onemogućava članovima koji nisu u NATO-u da uspostavljaju vojne baze i ograničava neprijateljske investicije u Grenlandu.

Reakcije i budući planovi

Tramp je najavio da će ‘odmah započeti proces razvoja velike vojne prisutnosti na odgovarajućim delovima Grenlanda’. Državni sekretar Marko Rubio opisao je sporazum kao ‘ogroman uspeh’, navodeći da će ‘Grenland zauvek biti deo strateške odbrambene zone Severne Amerike’.

Telo žene pronađeno je u opštini Ekurhuleni, dok su nadležni postavili kontrolne punktove i intenzivirali istragu.

Strah od serijskog ubice raste u gradu od 5 miliona stanovnika nakon što je pronađena deveta žrtva, a policija je zbog napad u Johanesburgu raspisala značajnu nagradu. Sve žrtve pronađene su na području opštine Ekurhuleni, a sedam tela je otkriveno od početka ovog meseca. Policija je postavila kontrolne punktove, dok je najnovija žrtva pronađena sa prerezanim grlom u blizini gradilišta.

Prema policijskim izvorima, još uvek nije potvrđeno da su svi slučajevi povezani niti da je reč o jednom serijskom ubici. Ipak, sličnosti u načinu na koji su žene pronađene izazivaju zabrinutost među stanovnicima. Policija Južne Afrike navela je da upoređuje dokaze, vremenske okvire i profile žrtava, ali istraga je i dalje u toku.

Detalji napad u Johanesburgu i najnovije žrtve

Najnovija, za sada neidentifikovana žrtva, imala je oko 30 godina. Pronađena je kod gradilišta sa prerezanim grlom i ubodnom ranom. Slučaj je dodat u već postojeće istrage smrti žena u Ekurhuleni. Sve žrtve su mlađe žene, u dobi između 20 i 38 godina. Pronađene su gole ili delimično obučene, a na telu su imale modrice.

Prvo telo pronađeno je 17. jula, bilo je golo i vezano plastičnim vezicama. Osumnjičeni, za kojeg se veruje da je bio u vezi sa žrtvom, uhapšen je i nalazi se u pritvoru. Većina žrtava još uvek nije zvanično identifikovana. Kao rezultat, policija je zatvorila deo Kempton Parka, a javnost je pozvana da se uključi u rešavanje slučaja.

Policija nudi nagradu, istraga i dalje traje

Policija je ponudila nagradu od 400.000 randa (oko 25.000 američkih dolara) za informaciju koja bi dovela do hapšenja ubice ili ubica. Demokratski savez, druga po veličini politička partija u Južnoj Africi, ponudio je dodatnih 500.000 randa (oko 30.000 dolara). “Policija upoređuje dokaze, vremenske okvire, lokacije, profile žrtava i okolnosti svakog slučaja pre nego što donese zaključke”, izjavio je Fred Kekana, pokrajinski komesar Gautenga.

Jedan od slučajeva koji je posebno odjeknuo je nestanak Elizabet “Tsontso” Moselakgomo, koja je nestala tokom popodnevnog džoginga. Njeno telo je pronađeno nekoliko dana kasnije iza hotela u Kempton Parku.

Napad u Johanesburgu izaziva zabrinutost zbog rodnog nasilja

Najnoviji nacionalni podaci pokazuju da je u Južnoj Africi između aprila i juna u proseku ubijano gotovo 60 ljudi dnevno. Predsednik Siril Ramafosa proglasio je nasilje nad ženama nacionalnom krizom. Prema podacima Ujedinjenih nacija, stopa ubistava žena u zemlji je pet puta veća od svetskog proseka.

Iako je istraga u toku, zajednica i dalje strepi zbog napad u Johanesburgu, a policija nastavlja da apeluje na građane da prijave sve informacije koje bi mogle pomoći u pronalaženju odgovornih.