Američki predsednik Donald Tramp najavio je zabranu za CNN, MS NOW i Politiko zbog, kako navodi, lažnog izveštavanja o njegovoj administraciji.

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, objavio je da zabranjuje pristup Beloj kući televizijama CNN, MS NOW i portalu Politiko. Ova odluka, prema njegovim rečima, odnosi se na ono što je nazvao “netačnim i obmanjujućim izveštavanjem” o njegovoj administraciji. Zabrana stupila je na snagu odmah, a Tramp je svoju odluku saopštio putem društvene mreže Truth Social.

Prema najavi predsednika, odluka o zabrani pristupa nije konačna. On je sugerisao da bi i drugim medijima mogla biti uskraćena akreditacija u slučaju nastavka, kako tvrdi, “širenja lažnih vesti”. Bela kuća je i ranije bila centar pažnje zbog odnosa sa medijima, ali ovakva direktna zabrana izaziva dodatnu pažnju javnosti i stručnjaka za slobodu medija.

Razlozi za zabranu pristupa Beloj kući

Tramp je u svojoj objavi naveo konkretne razloge zašto je odlučio da ograniči pristup pomenutim medijima. Za CNN je upotrebio izraz “Fake News CNN”, dok je za MS NOW naveo da su promenili ime iz “MSNBC” zbog, kako tvrdi, nedostatka gledanosti i kredibiliteta. Za Politiko je izneo tvrdnju da su primili “nezakonitu pretplatu vrednu 8 miliona dolara direktno od Vlade SAD” pod upravom predsednika Džoa Bajdena, što je opisao kao rekord i potencijalni primer korupcije.

Tramp je dodao: “Medijske kuće ne bi smele da neprestano pišu ili izveštavaju o izmišljotinama i lažima kada prate rad predsednika SAD, Trampove administracije ili Sjedinjenih Američkih Država.” Ovim rečima naglasio je svoje viđenje uloge medija i očekivanja od izveštavanja o državnim institucijama.

Šta dalje nakon najave Donalda Trampa?

Iako je zabrana pristupa Beloj kući za određene medije već stupila na snagu, Tramp nije precizirao na koji način će ta zabrana biti sprovodena u praksi. Prema izveštajima, u njegovoj objavi nije detaljno opisano kako će odluka biti operacionalizovana, niti kakve će posledice imati po rad novinara ovih redakcija.

Osim toga, Tramp je najavio da će i drugi mediji, koji prema njegovim rečima šire lažne vesti, takođe biti predmet sličnih mera. Ova odluka izazvala je brojne reakcije među medijskim radnicima i organizacijama koje se bave zaštitom slobode medija, što dodatno komplikuje odnos između predsedničke administracije i novinskih kuća.

Odluka i njene posledice za američke medije

Zabrana pristupa Beloj kući za CNN, MS NOW i Politiko predstavlja novo poglavlje u odnosima između Donald Tramp i američkih medija. Brojne organizacije i analitičari prate razvoj situacije i ističu da bi ovakvi postupci mogli imati šire posledice po slobodu medija u Sjedinjenim Američkim Državama.

Međutim, za sada ostaje neizvesno kako će se ova odluka sprovoditi na terenu i da li će se spisak medija kojima je zabranjen pristup proširivati. Sve oči su uprte u naredne poteze Donald Tramp i zvaničnu reakciju Bele kuće, dok se debata o granicama slobode medija i odgovornosti za tačno izveštavanje nastavlja.

Sporazum produžava partnerstvo do 2030. godine i povećava ukupan broj misija sa posadom na 17, uz vrednost od 5,92 milijarde dolara.

Američka svemirska agencija NASA objavila je da je dodelila kompaniji Spejseks dodatnih 946 miliona dolara za nove misije sa astronautima do Međunarodne svemirske stanice. Ovaj korak znači da saradnja dve organizacije traje do 2030. godine, a ukupan broj letova sa posadom sada iznosi 17, što je značajno povećanje u odnosu na prethodne ugovore. Prema saopštenju, ukupna vrednost sporazuma sada dostiže 5,92 milijarde dolara.

Novi ugovor o astronautskim letovima između NASA i Spejseks uključuje pripremu astronauta i svemirskih letelica na Zemlji, lansiranje, upravljanje misijama, povratak posada i pronalazak kapsule nakon sletanja. Na taj način, agencija nastavlja da ulaže u privatni sektor kako bi omogućila pouzdan i siguran pristup Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Detalji sporazuma NASA i Spejseksa

Novim aranžmanom NASA i Spejseks podižu ukupni broj letova sa posadom na 17, što dodatno osigurava kontinuitet ljudske prisutnosti na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Prethodni ugovori već su omogućili više uspešnih misija, a sada je planirano još tri dodatna leta. Ova odluka, pored finansijskog aspekta, ima cilj da obezbedi bezbedan transport astronauta, kao i podršku istraživačkim aktivnostima na stanici.

Kapsule kompanije Spejseks, osim što služe za prevoz astronauta, koriste se i kao spasilačke letelice dok su priključene za ISS. Ugovorom je predviđeno da kapsula Kru Dragon može da preveze do četiri astronauta, zajedno sa neophodnim zalihama i opremom. Raketa Falkon 9 omogućava lansiranje kapsule i siguran povratak posade na Zemlju.

Partnerstvo privatnog i javnog sektora u svemirskim misijama

Još 2014. godine, NASA je izabrala Spejseks i Boeing za razvoj svemirskih letelica koje bi prevozile astronaute do Međunarodne svemirske stanice. Ovaj projekat je nastao nakon povlačenja spejs-šatla, kako bi Sjedinjene Američke Države zadržale nezavisnost u pristupu niskoj Zemljinoj orbiti. Zahvaljujući novom ugovoru, Spejseks nastavlja da ima ključnu ulogu u američkom svemirskom programu.

Osim toga, kompanija koristi kapsulu Kru Dragon kao deo sistema za bezbednost astronauta tokom boravka na ISS. To omogućava brzu evakuaciju posade u slučaju vanrednih situacija, što je dodatna prednost saradnje između privatnog i javnog sektora u svemirskoj industriji.

Zaključno, produžetak ugovora između NASA i Spejseks pokazuje poverenje američke svemirske agencije u privatne partnere koji omogućavaju kontinuitet i inovacije u svemirskim istraživanjima. Očekuje se da će nove misije doprineti daljem razvoju tehnologija, ali i većoj bezbednosti astronauta tokom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Osumnjičeni povezan sa 16 ubistava uhvaćen nakon potrage u Paraibi

Brazilski policajci su uhapsili muškarca osumnjičenog za seriju ubistava, koji je bio prerušen u ženu i nosio bebu. Ovaj neobičan slučaj dogodio se u državi Paraiba, na severoistoku Brazila.

Detalji hapšenja

Osumnjičeni, Jorlan Lopes da Silva, star 33 godine, uhapšen je nakon 30-satne policijske potrage kroz šumska područja. Bio je obučen u haljinu i crnu periku kako bi izbegao hapšenje, a u rukama je držao bebu koja nije bila njegova.

Prema policijskim izvorima, Silva je povezan sa najmanje 16 ubistava od maja ove godine. On tvrdi da je odgovoran za više od 80 smrtnih slučajeva, ali policija je za sada potvrdila samo 16. Većina žrtava, kako navodi osumnjičeni, bila je povezana sa kriminalnim svetom.

Ispovest osumnjičenog

U video snimku ispitivanja koji je dobio AFP, Silva tvrdi da nije imao veze sa organizovanim kriminalom i da su njegove žrtve bile direktno povezane sa pretnjama uperenim protiv njega i njegove porodice. On negira da je psihopata, ističući da nikada nije naudio ‘porodičnim ljudima, majkama ili radnicima’.

Policija nastavlja sa istragom kako bi utvrdila sve okolnosti ovog slučaja i potvrdila Silvine tvrdnje o broju žrtava.