Prema podacima udruženja vozača, rast cena vezan je za poremećaje u snabdevanju izazvane sukobom u regionu Persijskog zaliva

Cene dizela u Sjedinjenim Američkim Državama dostigle su 5,04 dolara po galonu 17. marta 2026. godine, što je najviši nivo od decembra 2022. godine, prenose međunarodni mediji pozivajući se na podatke udruženja vozača. Ovaj rast cena dešava se u trenutku kada sukob na Bliskom istoku utiče na globalna energetska tržišta i snabdevanje naftom.

Prema poslednjim izveštajima, cena dizela porasla je sa 4,78 dolara po galonu iz prethodne nedelje i sa 3,65 dolara pre mesec dana. Stručnjaci za energetiku navode da je uzrok ovog rasta smanjena dostupnost nafte na globalnom tržištu nakon eskalacije sukoba u regionu Persijskog zaliva.

Cene nafte na svetskom tržištu, uključujući Brent, porasle su iznad 100 dolara po barelu. U izveštajima se navodi da su napadi na naftne i gasne objekte u zemljama proizvođačima, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, dodatno uticali na poremećaje u snabdevanju. Jedan od incidenata uključuje napad dronom na skladišni prostor u industrijskoj zoni Fudžajra, koji je izazvao požar i privremeno obustavio rad određenih postrojenja.

Pored toga, sukob je uzrokovao poremećaje u transportu nafte kroz moreuz Hormuz, kojim prolazi oko 20% svetske količine nafte. Kao odgovor na situaciju, predsednik SAD je razmatrao mogućnost vojnog obezbeđenja transporta nafte kroz ovu strateški važnu tačku, a zatražena je i podrška drugih država za ponovno uspostavljanje normalnog protoka brodova.

Eksperti za energiju ocenjuju da će cene goriva biti pod pritiskom dok god ne dođe do stabilizacije snabdevanja i nastavka redovnog transporta kroz moreuz Hormuz. “Dok ne dođe do značajnog nastavka protoka nafte kroz Hormuz, pritisak na rast cena goriva će verovatno ostati prisutan”, izjavio je stručnjak za naftno tržište iz jedne konsultantske kompanije.

Rast cena dizela ima direktan uticaj na transport, poljoprivredu i druge grane privrede u SAD, jer je dizel ključan energent za kamionski prevoz i industrijsku proizvodnju. Prema procenama ekonomskih analitičara, ove promene se mogu odraziti i na maloprodajne cene, troškove prevoza i širu ekonomiju.

Sukob u regionu Persijskog zaliva traje već više meseci i dovodi do čestih poremećaja u snabdevanju energentima na globalnom nivou. Situacija se i dalje prati, a stručnjaci upozoravaju na moguća dalja kolebanja cena u zavisnosti od razvoja događaja na Bliskom istoku.

Nacionalna meteorološka služba potvrdila moguću pojavu meteora, lokalno stanovništvo prijavilo zvučnu eksploziju

Snažan zvučni prasak koji je zabeležen iznad Klivlenda 17.03.2026. godine verovatno je prouzrokovan prolaskom meteora kroz atmosferu, saopštila je Nacionalna meteorološka služba. Prema navodima, instrument poznat kao geostacionarni detektor munja registrovao je brzi bljesak iznad grada, što ukazuje na moguće prisustvo meteora.

Stanovnici Klivlenda prijavili su da su oko navedenog vremena čuli snažnu eksploziju, a pojedini su naveli da im je kuća bila potresena. Lokalni meteorolog izjavio je da je do praska došlo u trenutku kada je meteor probio zvučni zid, mada vreme ulaska objekta u atmosferu nije precizirano.

Geostacionarni detektor munja, koji se inače koristi za kontinuirano praćenje munja u atmosferi, može takođe registrovati meteore zbog sličnosti svetlosnih bljeskova koje izazivaju ove pojave, objavile su zvanične službe za vremenske prilike. Služba je takođe podelila fotografiju na kojoj se vidi zeleni bljesak detektovan iznad Klivlenda.

Dodatne informacije o veličini, brzini ili tačnoj putanji meteora do zaključenja izveštaja nisu bile dostupne. Američko udruženje za meteore do sada nije izdalo zvanično saopštenje povodom ovog događaja.

Prethodnih nedelja, meteori su više puta uočeni na nebu iznad Ohaja. U februaru je zabeležen slučaj kada je meteor primećen kamerom na ulaznim vratima jedne kuće kasno uveče, dok je još jedan svetleći objekat registrovan kamerama na drugim lokacijama širom regiona. Zvanične službe nastavljaju da prate i analiziraju ovakve događaje kako bi pružile više informacija javnosti.

Prijavljeni zvučni prasak izazvao je zabrinutost među pojedinim stanovnicima, ali do sada nisu zabeležene materijalne štete niti povrede. Nacionalna meteorološka služba nastavlja monitoring atmosferskih pojava i apeluje na građane da prijave slične incidente radi daljeg istraživanja.

Prema analizi tržišta, domaćinstva koja kupuju prvu nekretninu do 30. godine ostvaruju značajnu finansijsku prednost u odnosu na kasnije kupce

Prema podacima iz nedavne analize tržišta nekretnina, građani koji prvi put postanu vlasnici stana ili kuće do 30. godine života ostvaruju veći rast neto imovine do svoje 50. godine u poređenju sa onima koji kupuju nekretninu kasnije. Ova analiza zasniva se na istraživanju sprovedenom na osnovu dugoročnih podataka o prihodima i imovini domaćinstava.

U proseku, osobe koje su do 30. godine postale vlasnici nekretnine, do 50. godine poseduju veću neto imovinu u odnosu na one koji su prvi put ušli u vlasništvo u kasnijim decenijama života. Takođe, i domaćinstva koja kupuju nekretninu u periodu između 33. i 37. godine beleže veću neto imovinu do 50. godine nego oni koji tu odluku odlažu do kasnih četrdesetih.

Analitičari tržišta ističu da ranija kupovina nekretnine omogućava vlasnicima duži period za akumulaciju kapitala kroz potencijalni rast vrednosti nekretnine, kao i brže otplaćivanje glavnice kredita, što može rezultirati nižim ukupnim kamatama tokom vremena. Osim lične finansijske koristi, analiza ukazuje i na potencijalni uticaj na naredne generacije: deca odrasla u domaćinstvima vlasnika nekretnina pokazuju veću verovatnoću da i sami postanu vlasnici do 35. godine.

Istraživanje se oslanja na podatke iz dugoročnog panela o prihodima domaćinstava, koji prati ekonomske trendove i promene vlasništva kroz vreme.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da su prepreke za ulazak na tržište nekretnina danas značajne. Prema dostupnim podacima, srednja cena nekretnine značajno premašuje srednji godišnji prihod domaćinstava, čime se povećava finansijski prag za kupovinu. Analiza pokazuje da u većini američkih saveznih država i glavnom gradu, čak dve trećine domaćinstava nije u mogućnosti da priušti prosečnu cenu nove nekretnine. U nekim regionima, poput Nju Hempšira, procenat domaćinstava koja ne mogu da priušte novu nekretninu dodatno raste.

Navodi se i da su ekonomske prepreke za mlađe odrasle izraženije nego kod prethodnih generacija, što utiče na odlaganje velikih životnih odluka, uključujući kupovinu prvog doma. Ovi trendovi ukazuju na to da iako ranije sticanje vlasništva može doneti finansijsku korist na duži rok, mnogi mladi se suočavaju sa izazovima prilikom ulaska na tržište nekretnina.