Teretna vozila čekaju oko 60 minuta na izlazu iz Srbije na prelazu Šid, dok radovi utiču na saobraćaj na više deonica.

Vozači koji danas planiraju prelazak preko graničnog prelaza Šid suočavaju se sa zadržavanjima, jer teretna motorna vozila trenutno čekaju oko 60 minuta na izlazu iz Srbije, prema informacijama Uprave granične policije od 8 časova. Na ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja, a saobraćaj na naplatnim stanicama na autoputevima odvija se bez čekanja.

Osim toga, tokom dana vozače očekuju radovi i izmene režima saobraćaja na nekoliko važnih putnih pravaca. Ove izmene zahtevaju dodatno strpljenje i pažljivo planiranje puta, kako bi se izbegli nepotrebni zastoji.

Radovi utiču na protok saobraćaja na važnim deonicama

Na deonici autoputa između petlji Takovo i Preljina, u tunelu Brđani, danas je zbog pranja tunela zatvorena vozačka traka u smeru ka Beogradu. Vozila se preusmeravaju na preticajnu traku. Takođe, u subotu, 19. septembra, biće zatvorena preticajna traka, dok će saobraćaj teći voznom trakom. Ovakve izmene režima saobraćaja često dovode do usporavanja protoka vozila, što vozači treba da imaju u vidu pri planiranju putovanja.

Na putu Požega-Ivanjica, u mestu Radojevo na deonici Arilje-Prilike, u subotu će od 8 do 19 časova saobraćaj biti potpuno obustavljen zbog asfaltiranja. Kao alternativni pravac preporučuje se ruta Arilje-Guča-Kotraža-Ivanjica-Prilike u oba smera. Ova promena važi samo za subotu i odnosi se na sve kategorije vozila.

Promene režima kod petlji i vanredni transporti

Kod petlje Surčin jug, danas od 17 do 21 čas, u smeru Beograd-Čačak, biće zatvorene krajnja desna i srednja saobraćajna traka zbog postavljanja signalizacije. Saobraćaj će se odvijati samo preticajnom trakom, pa se očekuje usporavanje prolaska vozila.

Na putu Bor-Crni Vrh na snazi je izmenjen režim saobraćaja zbog vanrednog transporta elise vetrogeneratora. Vozila se propuštaju naizmenično, uz asistenciju saobraćajne policije. Zbog toga vozači na ovoj deonici treba da računaju na moguće kraće zastoje.

U blizini petlje Beograd, u smeru ka Sremskoj Mitrovici, danas od 17 do 21 čas biće zatvorene zaustavna i vozna traka, a saobraćaj će biti preusmeren na preticajnu traku. Ove mere su privremene, ali mogu uticati na dinamiku saobraćaja, posebno u popodnevnim satima.

Sve promene i radovi na putu objavljeni su prema zvaničnim informacijama, pa se preporučuje da vozači prate aktuelna saopštenja i prilagode putne planove u skladu sa najnovijim izmenama.

Lekari beleže povećan broj mališana sa stomačnim virusom, a oporavak može potrajati i do sedam dana.

Aktuelni stomačni virus širi se među decom u Srbiji brže nego što je uobičajeno za ovo doba godine. Prema poslednjim podacima, simptomi se najčešće javljaju kod mališana školskog uzrasta, dok su ordinacije širom zemlje prepune pacijenata sa sličnim tegobama. Pedijatar Dejan Jonev napominje da je stomačni virus trenutno dominantan, dok su respiratorne infekcije u drugom planu.

Virus se prenosi u kolektivima poput škola i vrtića, što dodatno otežava kontrolu širenja. Naš sagovornik ističe da su simptomi veoma iscrpljujući, a oporavak može potrajati i do nedelju dana. Roditelji su zabrinuti, a lekari apeluju na dodatnu pažnju prilikom pojave prvih tegoba kod dece.

Stomačni virus u Srbiji: simptomi i trajanje bolesti

Najčešći simptomi koje stomačni virus izaziva uključuju oštre bolove u stomaku, mučninu, izrazitu malaksalost i glavobolju. Pored toga, kod nekih pacijenata se javljaju uporno povraćanje i dijareja. Prema rečima pedijatra Dejana Joneva, najteže tegobe obično traju prva tri dana, dok je za potpuni oporavak potrebno oko nedelju dana.

Virus se lako prenosi sa deteta na dete, ali i na odrasle osobe koje su u neposrednom kontaktu. Zbog toga je važno obratiti pažnju na higijenu i pravovremeno reagovati na pojavu simptoma. Roditelji su posebno upozoreni da prate stanje mališana i obrate se lekaru ako se simptomi pogoršaju ili potraju duže od nekoliko dana.

Ko je najugroženiji i kako se širi infekcija

Najviše su pogođena deca školskog uzrasta, a prema rečima stručnjaka, upravo se u kolektivima virus najbrže širi. Ordinacije u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica, beleže povećan broj pacijenata sa simptomima stomačnog virusa. Takođe, odrasli koji su u kontaktu sa zaraženom decom nisu pošteđeni infekcije.

Dr Dejan Jonev objašnjava da je ovakva epidemiološka slika tipična za period povratka dece u kolektive. Zbog toga stručnjaci savetuju oprez i praćenje zdravstvenog stanja dece. U nekim slučajevima, simptomi se mogu javiti iznenada, a tegobe su često iscrpljujuće.

Simptomi stomačnog virusa u Srbiji zahtevaju pažnju jer mogu duže potrajati, a najvažnije je obezbediti pravovremenu reakciju i, po potrebi, konsultaciju sa lekarom. Na taj način se može smanjiti rizik od komplikacija i ubrzati oporavak mališana.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetog proroka Zaharije i pravedne Jelisavete, roditelja Svetog Jovana Krstitelja.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik roditelja Svetog Jovana Krstitelja, poznat kao praznik Svetog proroka Zaharije i pravedne Jelisavete. Ovaj dan posebno se obeležava kroz molitvu i sećanje na iskušenja koja su, prema predanju, prošli roditelji Preteče.

Prema predanju, kada je car Irod naredio ubijanje dece u Vitlejemu, pravedna Jelisaveta je sa svojom bebom, malim Jovanom, bežala od vojnika koji su sprovodili ovu naredbu. U tom trenutku, Jelisaveta je povikala: “Goro Božja, primi majku s detetom!” Tada se stena otvorila i sakrila majku sa detetom, spasivši ih od progona. Na tom mestu, kako se veruje, izrasla je palma i potekla voda, simbolizujući božansku zaštitu i milost.

Predanje o Svetom proroku Zahariji i pravednoj Jelisaveti

Sam praznik roditelja Svetog Jovana Krstitelja podseća na važnost vere u teškim trenucima. Sveti prorok Zaharija, otac Jovana, bio je sveštenik u jerusalimskom hramu. Prema predanju, anđeo Gavrilo mu je najavio da će mu žena Jelisaveta roditi sina. Kada je Zaharija posumnjao u ovu vest, ostao je nem dok se dete nije rodilo i dok nije napisao na daščici: “Jovan mu je ime”.

Kasnije, kada je Irod saznao da je Jelisaveta pobegla s detetom, naredio je da Zaharija bude pogubljen pred oltarom. Jelisaveta i Jovan su ostali zaštićeni u pustinji, a Jovan je, prema predanju, bio čuvan Božjim Promislom dok je rastao.

Molitva roditelja Svetog Jovana Krstitelja

Veruje se da molitva upućena danas donosi zaštitu porodici. Molitva glasi: “Obučen u svešteničke odežde, premudri, po zakonu Božijem žrtve paljenice si blagougodno prinosio, proroče Zaharije, i bio si svećnjak i svedok tajni. Znamenja blagodati u tebi si nosio, svemudri, i mačem si bio ubijen u hramu Božijem, Hristov proroče, sa Pretečom moli da se spasu duše naše.”

Pored toga, ovaj praznik podseća na značaj očuvanja porodične zajednice i vere. Mnogi vernici danas odlaze u crkve, pale sveće i izgovaraju molitvu, nadajući se zaštiti i blagoslovu za svoje najmilije. Na taj način, tradicija i predanje roditelja Svetog Jovana Krstitelja nastavljaju da inspirišu generacije, naglašavajući snagu vere i zajedništva čak i u najtežim vremenima.