Zemljotres jačine 3,3 Rihtera pogodio je područje između Rijeke i Crikvenice, bez povređenih i materijalne štete.

Zemljotres u Hrvatskoj registrovan je 17.09.2026. u 10:47 časova, kada se tlo zatreslo na području između Rijeke i Crikvenice. Prema dostupnim informacijama, potres je imao jačinu od 3,3 stepena Rihterove skale, a epicentar je lociran na geografskim koordinatama širine 45.15 i dužine 14.94.

Hipocentar zemljotresa nalazio se na dubini od približno 7,8 kilometara ispod površine zemlje, što je potvrdio Evropsko-mediteranski seizmološki centar. Kako su naveli svedoci, udar je bio snažan, ali je trajao vrlo kratko. Ipak, za sada nisu registrovani izveštaji o materijalnoj šteti ili povređenima na pogođenom području.

Zemljotres između Rijeke i Crikvenice: detalji o jačini i dubini

Područje između Rijeke i Crikvenice, gde je bio epicentar, poznato je po seizmičkoj aktivnosti, ali ovakvi potresi srednje jačine retko izazivaju ozbiljnije posledice. Ovaj zemljotres u Hrvatskoj bio je dovoljno snažan da ga stanovnici osete, ali, prema do sada poznatim podacima, nije izazvao paniku niti poremećaje u svakodnevnom životu. Nadležne službe prate situaciju i spremne su da reaguju ukoliko dođe do naknadnih potresa.

Pored toga, Evropsko-mediteranski seizmološki centar redovno prati seizmičku aktivnost u regionu i ažurira podatke o svim zabeleženim potresima. Ovoga puta, hipocentar na dubini od 7,8 kilometara ukazuje na to da je energija oslobođena ispod površine bila ograničena, što je doprinelo manjku ozbiljnijih posledica.

Reakcije i preporuke nadležnih službi nakon potresa

Nadležne službe u Hrvatskoj odmah su obavestile javnost o zemljotresu i pozvale građane da ostanu mirni. Takođe, apelovale su na stanovništvo da prijave eventualne štete ili povrede, ali do ovog trenutka takvih prijava nema. Kao rezultat toga, život u pogođenom regionu odvija se normalno i nema potrebe za posebnim merama opreza.

Ipak, stručnjaci preporučuju da se stanovnici uvek informišu o postupcima u slučaju novih potresa. Pre svega, važno je znati kako se ponašati tokom potresa kratkog trajanja, kao što je bio ovaj, i gde potražiti bezbedno sklonište ukoliko se tlo ponovo zatrese.

U međuvremenu, građani mogu pratiti zvanične informacije nadležnih službi i seizmoloških centara. Na taj način, svi ostaju informisani o eventualnim novim događajima i preporukama za bezbednost.

Šest policajaca odgovara pred sudom zbog upotrebe sile tokom intervencije u centru Ljubljane, a jedan je optužen za izazivanje smrti iz nehata.

Snimak policijske kamere zabeležio je trenutak kada je tokom policijske intervencije došlo do napad u Ljubljani, u kojem je 37-godišnji Armin Đutović izgubio svest. Tri dana kasnije, Đutović je preminuo u bolnici. Prema navodima, incident se dogodio 8. decembra 2024. godine u centru Ljubljane, kada je policija intervenisala zbog remećenja javnog reda i napada na turista.

Tadašnji snimak prikazuje kako su policajci oborili Đutovića na zemlju, a zatim ga više od minut držali za vrat. Na snimku se jasno čuju reči: “Molim vas, ne mogu da dišem” i “Umreću, molim vas, ne mogu da dišem”. U narednim minutima, muškarac je ostao da leži nepomično, dok su policajci nastavili da ga drže pritisnutog kolenima bez pružanja prve pomoći.

Tok istrage: policajci pred sudom zbog napad u Ljubljani

Dve godine nakon ovog događaja, šest policajaca se nalazi pred sudom u Sloveniji. Jedan od njih optužen je za izazivanje smrti iz nehata, dok se petorici na teret stavlja neukazivanje prve pomoći. Prema informacijama iz istrage, jedan policajac je tražio da se snimak sa kamere izuzme iz dokaza, ali je taj materijal postao ključan za razjašnjavanje slučaja.

Brat preminulog, Adel Đutović, izjavio je da je Armin bio u stanju psihoze i pod uticajem supstanci. On smatra da su policajci upotrebili nesrazmernu i nestručnu silu. “Već se iz njegovog lica, njegove mimike, njegovih reči može zaključiti da je reč o osobi koja je u tom trenutku u nevolji, koja ne zna šta radi,” rekao je brat.

Zvanični nalazi i posledice za policiju

Deset meseci kasnije, zvanična komisija za kontrolu rada policije utvrdila je da su policajci upotrebili nezakonitu i nesrazmernu silu, uključujući zahvat davljenja, kao i da su propustili da odmah pruže prvu pomoć. Zbog toga je protiv njih pokrenut krivični postupak. Trojica osumnjičenih su već izjavili da nisu krivi, dok će narednog petka pred sudom svedočiti policajac optužen za izazivanje smrti iz nehata.

Prema navodima iz Generalne policijske uprave, svi policajci za sada ostaju u službi. S druge strane, brat preminulog ističe razliku između postupanja prema građanima i kada je reč o odgovornosti sistema. “Kada građanin počini krivično delo, posledica je odmah pritvor, zatvor, kažnjavanje, javna objava, ime i prezime. Kada sistem počini krivično delo, onda: nije kriv dok se ne dokaže da je kriv”, naglašava Adel Đutović.

Komentari stručnjaka o policijskoj intervenciji

Miroslav Žaberl, bivši direktor Direktorata za policiju, ocenio je da je u ovom slučaju verovatno došlo do stručne greške. “Policajci su garant naše bezbednosti, bez obzira na to ko je ugrozio našu bezbednost – druge osobe ili sami policajci. Pružanje prve pomoći je obaveza nakon svake intervencije”, izjavio je Žaberl.

Na kraju, istraga o napad u Ljubljani ostaje u fokusu javnosti zbog načina na koji su policajci postupali i posledica koje su proistekle iz ovog slučaja. Očekuje se da sudski proces dalje rasvetli sve okolnosti smrti Armina Đutovića.

Građani i roditelji poginulih u požaru u diskoteci ‘Puls’ u Kočanima prošetali su ulicama i zapalili sveće godinu i po dana nakon tragedije.

Marš sećanja na žrtve požara u diskoteci u Kočanima održan je godinu i po dana nakon tragičnog događaja u kojem je 16. marta 2025. godine stradalo 63 osobe, a oko 200 je povređeno. Roditelji poginulih, uz podršku građana, prošli su ulicama Kočana sa transparentima u obliku srca na kojima su bila ispisana imena svih nastradalih. Na kružnom toku na Bulevaru “Stevo Teodosievski” upalili su sveće u znak sećanja na svoje bližnje.

Građani su marširali u znak podrške zahtevima za temeljnu istragu svih okolnosti koje su dovele do požara. Poseban akcenat stavili su na potrebu da se ispita rad diskoteke, uključujući dobijanje licence, sprovođenje kontrola, upotrebu pirotehnike i poštovanje kapaciteta objekta. Smatraju da nijedan propust ne sme ostati prećutan.

Detalji marša sećanja na žrtve požara u diskoteci u Kočanima

Tokom marša sećanja na žrtve požara u diskoteci u Kočanima, roditelji i okupljeni građani nosili su transparente u obliku srca sa imenima svih 63 poginulih. Ovi simboli su dodatno naglasili težinu tragedije koja je pogodila zajednicu. Transparenti su predstavljali lična sećanja, dok su upaljene sveće na Bulevaru “Stevo Teodosievski” simbolizovale nadu da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi.

Prema navodima prisutnih, okupljanje je proteklo mirno i dostojanstveno. Roditelji poginulih izrazili su zahvalnost svima koji su došli da im pruže podršku u borbi za istinu i pravdu. Građani su se složili da je važno da se istraga o uzrocima požara nastavi i da odgovorni, ukoliko ih ima, budu izvedeni pred lice pravde.

Zahtevi za potpunu istragu i bezbednost

Jedan od glavnih zahteva roditelja i građana jeste potpuna istraga o radu diskoteke “Puls” u Kočanima pre i tokom kobne noći. Oni traže da se jasno utvrdi da li su ispoštovane sve bezbednosne procedure i da li je objekat imao potrebne dozvole. Ističu da je upotreba pirotehnike, koja je izazvala požar paljenjem lako zapaljivog tavana, morala biti pod posebnom kontrolom nadležnih.

Osim toga, roditelji stradalih zahtevaju da svi propusti budu javno objavljeni, kako bi se sprečilo da se slična tragedija ponovi u budućnosti. Prema njihovim rečima, samo transparentnost i odgovornost institucija mogu doprineti većoj sigurnosti mladih u noćnim objektima.

Sećanje i poruka zajednice u Kočanima

Zajednica u Kočanima još uvek oseća posledice požara u diskoteci, a marš sećanja na žrtve požara u diskoteci u Kočanima pokazuje snagu solidarnosti i odlučnost da se tragična poglavlja ne zaborave. Građani su poručili da će nastaviti da se bore za istinu, ali i za bolju budućnost u kojoj će bezbednost biti na prvom mestu. Na taj način, svake godine, sećanje na stradale ostaje živo uz nadu da će gubitak doneti promene u sistemu i veću odgovornost svih aktera.