Dario Vitale postaje prvi kreativni direktor Emporio Armani izvan porodice, uz rast Miu Miu prodaje od 93 odsto u 2024.

Emporio Armani je imenovao Daria Vitalea za novog kreativnog direktora, što predstavlja prvi put da tu poziciju zauzima dizajner van porodice Armani. Ključni podatak je da je prodaja Miu Miu, gde je Vitale radio 14 godina, porasla 93 odsto tokom 2024. godine. Prva kolekcija pod njegovim vođstvom biće predstavljena za sezonu jesen/zima 2027, a imenovanje je deo šire transformacije modne kuće nakon smrti osnivača Đorđa Armanija 2025. godine.

Rast prodaje u Miu Miu i uticaj na strategiju Emporio Armani

Tokom 2024. godine, Prada grupa je zabeležila rast maloprodajne prodaje Miu Miu od 93 odsto u odnosu na 2023. To je bio rekord za brend. U 2025. godini, rast je iznosio 35 odsto, ali na visokoj bazi prethodne godine. Dario Vitale je u Miu Miu napredovao do pozicije direktora dizajna konfekcije. Njegov rad se poklopio sa jačanjem imidža brenda među mlađom publikom i značajnim rastom prodaje. Kao rezultat, iskustvo iz Miu Miu sada može biti važno za Emporio Armani, koji je od osnivanja 1981. zamišljen kao urbanija i eksperimentalnija linija u okviru Armani portfolija.

Promena strategije i dvostruka funkcija Vitalea

Nakon smrti Đorđa Armanija u septembru 2025, kreativno vođenje preuzeli su dugogodišnji saradnici Silvana Armani i Leo Dell’Orco. Ovo imenovanje predstavlja značajan zaokret, jer je po prvi put eksterni dizajner dobio poverenje za vođenje dizajna. Pored Emporio Armani, Vitale preuzima i funkciju kreativnog direktora aksesoara linije Giorgio Armani. To uključuje dizajn torbi, obuće i drugih modnih dodataka.

Izjave i podrška za novo vođstvo

„Čast mi je preuzeti ovu dvostruku ulogu za Emporio Armani i Giorgio Armani Accessories. Armani ima snažno nasleđe i prepoznatljiv dizajnerski potpis, baštinu koja traje decenijama i koja je oblikovala istoriju mode“, izjavio je Dario Vitale nakon imenovanja. Silvana Armani i Leo Dell’Orco su dodali: „Emporio Armani je nastao kao prostor slobode, eksperimentisanja i energije. Uvereni smo da će Dario, kao već dokazani talenat na međunarodnoj sceni, s poštovanjem i autentično interpretirati taj duh.“

Tržišni značaj i budući pravac Emporio Armani

Rast Miu Miu brenda u prethodne dve godine, pod vođstvom Vitalea, pokazuje kako promena kreativnog pravca može uticati na ekonomske rezultate modne kuće. U aprilu 2025. godine, Vitale je kratko bio na čelu Versacea, ali je napustio kompaniju nakon što je Prada grupa završila preuzimanje Versacea od Capri Holdings. Emporio Armani sada ulazi u novu fazu razvoja, a prva prilika za procenu uticaja nove strategije biće kolekcija jesen/zima 2027, čije predstavljanje se očekuje početkom naredne godine. Kompanija ističe da imenovanje Vitalea predstavlja deo šireg procesa prilagođavanja kreativne organizacije, uz očuvanje vrednosti i dizajnerskog nasleđa koje je postavio njen osnivač.

Kongresno saslušanje otvorilo pitanja o projektu gasovoda, sankcijama Dodiku i poslovima Kušnera u Srbiji i Albaniji

Politika SAD prema Balkanu našla se pod lupom američkih kongresmena tokom saslušanja pred Odborom Predstavničkog doma za spoljne poslove. Ključne teme bile su gasovod Južna interkonekcija u Bosni i Hercegovini, ukidanje sankcija Miloradu Dodiku i poslovi Džareda Kušnera u Srbiji i Albaniji. Saslušanje je izazvalo pažnju zbog navoda o potencijalnom uticaju ličnih i političkih veza na ključne odluke Vašingtona u regionu.

Gasovod Južna interkonekcija i američka kompanija bez iskustva

Pitanje gasovoda Južna interkonekcija, koji bi povezao gasnu mrežu Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom i smanjio energetsku zavisnost od Rusije, bilo je u centru pažnje. Bil Kiting, demokratski predstavnik, izneo je tvrdnje da je Trampova administracija favorizovala američku kompaniju AFS Infrastructure & Energy, koju su osnovali advokat Džesi Binol i Džozef Flin, brat bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina. Prema njegovim rečima, američka ambasada u Sarajevu sugerisala je mogućnost da američka kompanija upravlja gasovodom, a samo četiri dana kasnije osnovan je AFS. Pet meseci potom, zakonodavstvo u BiH promenjeno je tako da je AFS postao jedina kompanija koja ispunjava uslove za učešće u projektu. Kao rezultat, deo kongresmena izrazio je zabrinutost zbog transparentnosti i konkurentnosti izbora izvođača radova.

Ukidanje sankcija Dodiku i istraga lobističkih veza

Druga tema bila je odluka Trampove administracije da ukine sankcije Miloradu Dodiku, koje su prvobitno uvedene zbog poteza za koje je Vašington tvrdio da ugrožavaju ustavni poredak Bosne i Hercegovine. Kiting je naveo da su od ukidanja sankcija profitirali lobisti povezani sa administracijom, a neki od njih su prethodno imali kriminalne dosijee i kasnije su pomilovani. U međuvremenu, zvaničnici administracije odbili su direktno da odgovore na pitanje o ličnim vezama sa tim lobistima. Umesto toga, branili su odluku argumentima spoljne politike, ističući da je američka diplomatija dovela do odstupanja Dodika sa funkcije predsednika Republike Srpske i povlačenja zakona kojima je osporavan ustavni poredak. Uprkos ukidanju sankcija, Vašington ga i dalje smatra destabilizujućim faktorom u regionu.

Projekti Džareda Kušnera u Srbiji i Albaniji pod istragom

Demokratska predstavnica Dina Titus optužila je administraciju za sprovodjenje “koruptivnih politika na Balkanu”, navodeći projekte Džareda Kušnera u Srbiji i Albaniji. Posebno je izdvojen projekat Generalštab u Beogradu, gde je Kušner, zet bivšeg predsednika, trebalo da gradi luksuzni hotelsko-stambeni kompleks. S druge strane, u Albaniji je planirana izgradnja luksuznog rizorta, što je naišlo na otpor lokalnog stanovništva. Kada su postavljena pitanja o tim poslovima, predsedavajući je prekinuo raspravu pre nego što su dati sadržajni odgovori.

Implikacije za odnose SAD i Balkana

Saslušanje u Kongresu ukazuje na povećanu pažnju koju politika SAD prema Balkanu dobija u američkim političkim krugovima. Ova pitanja mogu uticati na buduće odluke o investicijama i bezbednosnoj saradnji u regionu. Konačno, rasprava u Vašingtonu naglašava potrebu za transparentnošću i poštovanjem tržišnih principa pri izboru partnera za velike infrastrukturne projekte.

Najviše nagrađenih kompanija dolazi iz Srbije i Hrvatske, a priznanje se dodeljuje u tri kategorije preduzeća

Regionalni Zlatni bilans okuplja 999 najuspešnijih kompanija regiona iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije. Svečana dodela priznanja biće održana 22. oktobra 2026. godine u hotelu Metropol u Beogradu. Projekat realizuje bonitetna kuća CompanyWall uz podršku vodećih regionalnih ekonomskih portala.

Priznanje je namenjeno najuspešnijim malim, srednjim i velikim preduzećima koja su ostvarila stabilno poslovanje, pozitivne rezultate i pokazala visok nivo finansijske discipline. Kompanije koje ulaze u izbor morale su uredno predati finansijske izveštaje za posmatranu godinu. Takođe, uslov je da nemaju blokirane račune na dan formiranja rang-liste i da posluju u skladu sa važećim propisima. Konačna rang-lista formira se primenom jedinstvene matematičke metodologije koja analizira prihode, dobit, profitabilnost, likvidnost i bonitetne pokazatelje.

Regionalni Zlatni bilans: raspodela kompanija i sektorska struktura

Od ukupno 999 kompanija na listi, iz Srbije dolazi 372 velikih preduzeća, iz Hrvatske 285, Bosne i Hercegovine 139, dok Slovenija i Severna Makedonija imaju po 84 predstavnika. Crna Gora ima 35 velikih kompanija na rang-listi. Kada je reč o srednjim preduzećima, Hrvatska prednjači sa 461, Srbija ima 340, a Slovenija 128 kompanija. U kategoriji malih preduzeća, Hrvatska je najzastupljenija sa 414, dok Slovenija ima 362, a Srbija 145 kompanija.

U svim kategorijama, najviše nagrađenih dolazi iz sektora nespecijalizovane trgovine na veliko. Gradnja, energetika, trgovina farmaceutskim proizvodima i konsultantske usluge takođe su značajno zastupljene. Ova struktura pokazuje ključne pravce razvoja privrede u regionu i ukazuje na sektore sa najvećim potencijalom za rast i inovacije. Kao rezultat, priznanje dodatno osvetljava regionalne ekonomske tokove i konkurentnost.

Standardi izbora i značaj priznanja

Kompanije su birane prema strogim kriterijumima, što uključuje i nepostojanje blokiranih računa te kontinuitet u poslovanju. Rangiranje se vrši odvojeno po veličini preduzeća, kako bi poređenje bilo objektivno i uporedivo. Priznanje Regionalni Zlatni bilans postalo je prepoznatljiv poslovni alat. Nagrađene kompanije ga koriste u komunikaciji sa partnerima, bankama i investitorima, ali i za jačanje imidža kod zaposlenih i javnosti.

Zbog toga, priznanje potvrđuje tržišnu stabilnost i ugled dobitnika, a javnosti nudi uvid u kompanije koje spajaju rast, profitabilnost i odgovorno upravljanje. Na svečanosti će, osim predstavnika kompanija, govoriti i članovi poslovnih udruženja i organizacija kao što su Privredna komora Srbije, NALED i Hrvatska privredna komora. Projekat podržava više od deset relevantnih institucija i partnera iz regiona.

Kompletna rang-lista, metodologija i sve informacije o projektu dostupni su na sajtu golden-balance-sheet.com/rs. Ovakve inicijative dodatno podstiču transparentnost i unapređenje poslovne kulture u regionu, što doprinosi ukupnoj ekonomskoj stabilnosti.