Evropska komisija objavila je dokument koji razrađuje operativni okvir i ključne stubove za jačanje suvereniteta Unije.

Zvanični dokument Evropske komisije pod nazivom „State of the Union 2026 — From promise to progress“ detaljno predstavlja novu strategijsku arhitekturu suvereniteta Evropske unije. Ovim dokumentom, Brisel postavlja temelje za budućnost evropske nezavisnosti kroz tri ključna stuba, koji obuhvataju ekonomsku snagu, globalno pozicioniranje i unapređenje unutrašnje odbrane, navodi se u saopštenju.

Strategijska arhitektura suvereniteta: osnovni ciljevi i prioriteti

Pre svega, strategijska arhitektura suvereniteta Evropske unije oslanja se na izgradnju konkurentne i prosperitetne Unije. U prvom stubu, akcenat je na industrijskoj autonomiji, jačanju jedinstvenog tržišta i energetskoj nezavisnosti. Brisel planira ubrzati tranziciju na domaće izvore čiste energije, smanjiti administrativna opterećenja i pokrenuti namensko-tehnološke fondove. Na taj način, Unija želi da spreči deindustrijalizaciju i prekine zavisnost od uvoza fosilnih goriva i kritičnih sirovina. Ovaj ekonomski temelj smatra se ključnim uslovom za izgradnju evropske moći na međunarodnoj sceni.

Drugi stub donosi snažniju poziciju Evropske unije u globalno nestabilnom okruženju. Ova agenda kombinuje ekonomsku bezbednost sa aktivnim spoljnopolitičkim delovanjem, posebno kroz vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, širenje Unije i razvoj novih trgovinskih saveza. Takođe, Unija će raditi na diverzifikaciji lanaca snabdevanja, jačanju partnerstava sa državama od Indopacifika do Latinske Amerike i Kanade. Cilj je stvaranje mreže otpornosti koja štiti evropske interese u svetu sa fragmentisanim pravilima i povećanim konfrontacijama.

Izgradnja odbrambene unije i zaštita evropskih vrednosti

Treći stub strategijske arhitekture suvereniteta prepoznaje potrebu za jačanjem unutrašnje otpornosti i bezbednosti. Planira se formiranje Odbrambene unije, zaštita demokratskih procesa i jačanje mehanizama protiv hibridnih operacija i stranog uplitanja. Ovaj segment uključuje inicijative kao što su planovi odbrane Readiness 2030, suzbijanje FIMI aktivnosti i zaštita digitalne i kritične infrastrukture. Pored toga, fokus je na unapređenju vojne mobilnosti, sajber-odbrane i zaštiti vladavine prava. Ovim pristupom, Brisel želi da stvori celovit sistem zaštite građana i suvereniteta bloka.

Kao rezultat, strategijska arhitektura suvereniteta Evropske unije postavlja jasne smernice za delovanje u budućnosti. Dokument daje okvir za jačanje ekonomije, globalne otpornosti i bezbednosti, što bi trebalo da Uniji omogući efikasnije odgovore na geopolitičke izazove i da dodatno zaštiti interese njenih država članica.

Predsednica Evropske komisije ističe da je proširenje EU moguće, ali poštovanje evropskih vrednosti ostaje obavezno za sve kandidate.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala je godišnji govor o stanju Evropske unije, u kojem je posebno pomenula i Beograd. Tom prilikom je naglasila da proširenje EU ostaje na stolu, ali da poštovanje evropskih vrednosti nije predmet pregovora. U fokusu izlaganja bila je aktuelna bezbednosna i politička situacija u Evropi i šire, kao i strateški izazovi sa kojima se Unija suočava.

Njen govor, održan pod sloganom „momenat nezavisnosti Evrope“, ukazao je na to da se zvanični Brisel priprema za novu etapu evropske politike. Fon der Lajen je istakla da je proširenje EU moguće, ali da potencijalni kandidati, među kojima je i Srbija, moraju bezuslovno prihvatiti i primenjivati evropske vrednosti. “Poštovanje evropskih vrednosti nije predmet pregovora”, poručila je ona.

Proširenje EU i Beograd: evropske vrednosti kao uslov

U svom govoru, predsednica Evropske komisije detaljno je opisala geopolitički ambijent u kojem se EU nalazi. Istakla je nastavak ruske agresije i ekonomske potrese izazvane blokadama u Hormuskom tesnacu, što, prema njenim rečima, zahteva radikalno jačanje vojnih kapaciteta i zaštitu jedinstvenog tržišta. U ovom kontekstu, proširenje EU je označeno kao strateški prioritet, ali pod jasnim uslovom: svi kandidati, uključujući i Beograd, moraju u potpunosti poštovati osnovne evropske vrednosti.

Takođe, fon der Lajen je naglasila da Unija definiše prve globalne standarde za bezbednost veštačke inteligencije i zaštitu maloletnika na mrežama. Prema njenim rečima, ova pravila treba da važe za sve članice i kandidate, bez odstupanja.

Nova evropska doktrina i značaj za region

Predlog za uspostavljanje evropske bezbednosne doktrine deo je šire strategije kojom Evropska komisija želi da odgovori na trenutne izazove. Osim bezbednosti i ekonomije, naglašena je i važnost zaštite kritičnih sirovina. Ove teme su posebno važne za države koje teže članstvu, jer odražavaju očekivanja Brisela prema budućim članicama.

Kao rezultat, proširenje EU ostaje otvorena mogućnost za region, ali uz nepromenljiv zahtev: poštovanje evropskih vrednosti kao temelj svake dalje integracije. Fon der Lajen je poručila da će Evropska unija preuzeti veću strategijsku odgovornost, a zemlje poput Srbije moraju biti spremne da u potpunosti prihvate ova pravila.

Na kraju, predsednica Evropske komisije zaključila je da je evropska nezavisnost prioritet za sve članice i kandidate. Kako je navela, samo dosledno poštovanje evropskih vrednosti može garantovati stabilnost i napredak u budućnosti.

Većina američkih milionera stekla je bogatstvo kroz vlasništvo preduzeća, pokazuju najnoviji podaci.

Neprimetni bogataši dominiraju američkim tržištem

Najbogatija osoba u vašem gradu verovatno nije tehnološki preduzetnik niti menadžer hedž fondova. Veća je verovatnoća da je to zubar koji vodi šest ordinacija ili izvođač HVAC radova čije kamione često viđate, prema ekonomistima Owenu Zidaru i Ericu Zwicku. Ovi ‘neprimetni bogataši’, kako ih autori opisuju u svojoj novoj knjizi ‘The Everywhere Millionaire’, obično se obogate na staromodan način – kroz dugogodišnji rad. U SAD-u postoji oko 5 miliona domaćinstava čija vrednost iznosi najmanje 5 miliona dolara, a njihovo ukupno bogatstvo premašuje trinaest puta bogatstvo Forbesovih 400, pokazuju njihova istraživanja.

Stvaranje bogatstva kroz tradicionalne poslove

Nalazi, zasnovani na dubokom proučavanju podataka Ministarstva finansija i IRS-a koji su usklađeni sa poreskim evidencijama pojedinačnih preduzeća i njihovih vlasnika, pokazuju da put do velikog bogatstva u SAD-u obično ne prolazi kroz redovnu platu. Umesto toga, to su obični preduzetnički poduhvati koji često koriste iste poreske olakšice i strukture – ‘prolazna’ preduzeća poput samostalnih preduzetnika i partnerstava.