Nova usluga RGZ-a donosi građanima Srbije jednostavan i besplatan pristup ključnim podacima o vlasništvu i pravima na nepokretnostima.

Republički geodetski zavod je pokrenuo novu uslugu pod nazivom „Lična karta Vaše nepokretnosti“, koja omogućava građanima Srbije besplatno preuzimanje najvažnijih informacija o njihovoj imovini. Usluga je dostupna na svim šalterima Službe za katastar nepokretnosti, a lična karta nepokretnosti može se dobiti bez prethodnog zakazivanja i bez bilo kakve naknade. Ova inovacija, kako ističu u RGZ-u, ima za cilj da pojednostavi pristup podacima i omogući bolju informisanost građana o imovinskim pravima.

Prednosti lične karte nepokretnosti za građane

Nova lična karta nepokretnosti sadrži podatke o parceli, objektu ili posebnom delu objekta, kao i upisana prava, terete i napomene koje postoje na toj imovini. Na taj način, građani dobijaju jasan pregled svoje imovine i svih prava koja su na njoj upisana. Osim toga, ova usluga doprinosi transparentnosti tržišta nepokretnosti i olakšava dalju administraciju ili pravne procese vezane za promet, nasledstvo ili zalaganje nepokretnosti.

Ekonomija pristupa informacijama i značaj za tržište

Zahvaljujući besplatnoj ličnoj karti nepokretnosti, građani Srbije sada mogu na jednostavan način proveriti status svojih nekretnina u zvaničnim evidencijama. To je posebno važno u kontekstu zaštite imovinskih prava i smanjenja rizika od pravnih nesporazuma. Pre svega, ovaj korak RGZ-a može doprineti bržem prometu nepokretnosti, smanjenju birokratije i većem poverenju između učesnika na tržištu. S druge strane, dostupnost ažurnih podataka može pomoći investitorima, bankama i drugim zainteresovanim stranama da lakše procene pravnu sigurnost imovine.

Lična karta nepokretnosti i digitalizacija javnih servisa

Uvođenje ove usluge deo je šire strategije digitalizacije i modernizacije javnih službi u Srbiji. Kako navode iz Republičkog geodetskog zavoda, „pravo na imovinu počinje pravom da znate“. Zbog toga je besplatna i dostupna lična karta nepokretnosti važan korak ka jačanju pravne sigurnosti i transparentnosti u sektoru nepokretnosti. Štaviše, ovaj servis doprinosi smanjenju troškova za građane i rasterećenju šalterske administracije. U međuvremenu, RGZ nastavlja sa unapređenjem digitalnih servisa, što je u skladu sa savremenim trendovima i potrebama tržišta.

Zaključak: Značaj besplatne lične karte nepokretnosti

Lična karta nepokretnosti, kao nova besplatna usluga RGZ-a, predstavlja značajan iskorak u pravcu većeg poverenja i transparetnosti na tržištu nekretnina. Kao rezultat, građani dobijaju bolju zaštitu svojih imovinskih prava, dok država i institucije unapređuju efikasnost javnih servisa. Očekuje se da će ovaj model unaprediti i druge sektore kroz primenu digitalnih rešenja i dalje olakšanje pristupa informacijama.

Novi ciklus programa omogućava malim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji da uvedu bezgotovinska plaćanja uz podršku od 2,3 miliona evra

POS terminali za male biznise u Srbiji postaju pristupačniji zahvaljujući novom ciklusu subvencija. Program omogućava još 11.000 malih preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava da uvedu kartična i IPS plaćanja pod povoljnim uslovima. Subvencije u vrednosti od 2,3 miliona evra omogućavaju nabavku i korišćenje POS terminala bez troškova instalacije i održavanja, kao i sniženu trgovačku naknadu.

Rezultati prethodnog ciklusa i detalji nove podrške

Prethodni ciklus subvencija obezbedio je 10.000 POS terminala, što je rezultiralo sa 11,7 miliona transakcija ukupne vrednosti 146 miliona evra. Prosečan iznos pojedinačnog plaćanja iznosio je nešto više od 12 evra. Prema podacima NALED-a, čak 94 odsto korisnika bilo je zadovoljno programom, dok je 84 odsto nastavilo da koristi POS terminal i nakon isteka subvencije. Program “POS terminali za male biznise” sada omogućava prijavu svim malim biznisima, preduzetnicima, javnim institucijama, poljoprivrednim gazdinstvima i izdavaocima smeštaja u turizmu, pod uslovom da najmanje godinu dana nisu prihvatali kartična plaćanja. Prijave su dostupne putem sajta boljinacin.rs ili direktno u bankama koje su deo programa.

Subvencionisane naknade i fleksibilnost za korisnike

Ključna prednost novog ciklusa jeste to što trgovci nemaju troškove instalacije i korišćenja POS terminala, niti bilo kakve fiksne troškove. Subvencionisana trgovačka naknada za plaćanja Visa i Mastercard karticama iznosi najviše 0,5 odsto tokom 12 meseci, odnosno do dostizanja limita godišnjeg prometa. Trgovci mogu da prekinu korišćenje subvencije i vrate terminal bez dodatnih troškova u bilo kom trenutku, ili da nastave korišćenje po unapred dogovorenim uslovima nakon isteka subvencije. Prema istraživanju među korisnicima, 71 odsto malih biznisa odlučilo je da uvede kartična plaćanja kako ne bi izgubili kupce. Osim toga, 85 odsto je zabeležilo pozitivan uticaj na poslovanje, dok 90 odsto potvrđuje povećano zadovoljstvo kupaca.

Širi značaj i ciljevi programa za POS terminale za male biznise

Program “POS terminali za male biznise” deo je Inicijative za bezgotovinsko plaćanje “Bolji način”, koju sprovode GiZ, Visa i Mastercard uz podršku nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, NALED-a i Ministarstva finansija Srbije. Fokus je na unapređenju finansijske inkluzije i suzbijanju sive ekonomije. Posebna pažnja usmerena je na smanjenje prepreka za poslovanje mikro i malih preduzeća, jačanje finansijske pismenosti i promovisanje odgovornog finansijskog ponašanja. Program podržava veliki broj banaka i dobavljača POS rešenja, a prijavljivanje je jednostavno i dostupno svim zainteresovanim malim biznisima putem zvaničnog sajta ili banaka učesnica. S obzirom na ograničen broj subvencija, preporuka je da se prijave podnose što ranije.

Centralna banka Rusije beleži baznu inflaciju od 5 do 6 odsto, uz slabljenje rublje i posredne efekte tržišta goriva

Centralna banka Ruske Federacije saopštila je da je inflacija u Rusiji dostigla 6,33 odsto na godišnjem nivou u avgustu. Bazna inflacija kretala se između 5 i 6 odsto, što je rezultat izraženih posrednih efekata situacije na tržištu goriva. Takođe, prema podacima regulatora, potrošačke cene u Rusiji pale su tokom avgusta za 0,08 odsto.

Razlozi rasta inflacije u Rusiji

Pre svega, inflacija u Rusiji, koju je Centralna banka Ruske Federacije objavila, posledica je sekundarnih i indirektnih efekata rasta cena goriva. Više cene goriva povećale su troškove prevoza i proizvodnje, što je dovelo do širenja inflatornog pritiska kroz sve sektore privrede. Osim toga, kao rezultat rasta troškova poslovanja, kompanije su se suočile sa zahtevima za većim zaradama, što dalje utiče na rast cena. S druge strane, uticaj deviznog kursa bio je dodatno pojačan, jer je ruska rublja tokom prethodna tri meseca znatno oslabila prema vodećim svetskim valutama, nakon perioda jačanja u aprilu i maju.

Posredni efekti tržišta goriva i kretanje rublje

Sekundarni efekti situacije na tržištu goriva znače da skuplje gorivo povećava troškove u logistici i proizvodnji, dok indirektni efekat izaziva lančane posledice kroz celu ekonomiju. Zbog toga, inflacija u Rusiji nije ograničena samo na energente, već utiče i na cene drugih proizvoda i usluga. Takva dinamika može dovesti do daljih korekcija plata i troškova, što potencijalno dodatno podiže inflatorni pritisak. Centralna banka Ruske Federacije ističe da je slabljenje rublje dodatno uticalo na rast cena uvozne robe i usluga. U prethodnom kvartalu, ruska valuta je oslabila prema glavnim svetskim valutama, što je povećalo uvozne cene i dodatno poguralo inflaciju naviše.

Makroekonomski značaj i širi kontekst

U međuvremenu, ubrzanje godišnje inflacije za 0,35 procentnih poena, na 6,33 odsto, ukazuje na to da se inflatorni pritisci ne smanjuju uprkos kratkoročnom padu potrošačkih cena tokom avgusta. Takav trend zahteva pažljivu reakciju monetarnih vlasti, posebno u uslovima promenjivog deviznog kursa i oscilacija na tržištu energenata. Na kraju, inflacija u Rusiji ostaje iznad ciljanog nivoa centralne banke, što može uticati na dalju monetarnu politiku i finansijske tokove u zemlji. Kao rezultat, privredni subjekti i građani suočavaju se sa izazovima očuvanja realne kupovne moći usled povećanih troškova života.