Instrument za koordinaciju politika, odobren Srbiji decembra 2024, fokusiran je na reforme i savetodavnu podršku bez finansijskih sredstava

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda započela je četvrtu reviziju PCI aranžmana tokom posete Srbiji. Sastanak sa Sinišom Malim, ministrom finansija u tehničkom mandatu, održan je u Ministarstvu finansija. Ova poseta predstavlja deo redovnog procesa ocenjivanja napretka Srbije u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji je Srbiji odobren u decembru 2024. godine.

Instrument za koordinaciju politika i značaj za Srbiju

PCI aranžman koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Srbiji ima savetodavnu prirodu i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Ovaj instrument MMF odobrava državama koje sprovode snažne i kredibilne ekonomske politike i pokazuju posvećenost reformama. Zbog toga je četvrta revizija PCI aranžmana važan signal za međunarodne partnere i investitore, jer potvrđuje kontinuitet ekonomske politike Srbije.

Revizija aranžmana i očekivanja investitora

Reviziju PCI aranžmana predvodi Anet Kjobe, šefica misije MMF za Srbiju. U toku posete delegacija MMF analizira napredak Srbije u sprovođenju dogovorenih reformi i fiskalne discipline. S druge strane, domaće vlasti ističu da aranžman doprinosi unapređenju kredibiliteta ekonomske politike i očuvanju makroekonomske stabilnosti. Kao rezultat, aranžman sa MMF može pozitivno uticati na poverenje investitora i olakšati pristup međunarodnim tržištima kapitala.

Makroekonomski kontekst i značaj aranžmana PCI

Instrument za koordinaciju politika, poznat kao PCI, ne obezbeđuje direktna finansijska sredstva, ali ima veliki značaj za zemlje u razvoju koje žele da unaprede institucionalni okvir i sprovedu strukturne reforme. Takođe, kroz redovne revizije MMF ocenjuje napredak u reformama, što doprinosi održanju fiskalne discipline. Osim toga, PCI aranžman podstiče transparentnost i jača kapacitet domaćih institucija. Pre svega, ovakvi aranžmani često služe kao osnova za kasnije finansijske aranžmane ili kao signal poverenja međunarodnoj zajednici.

Izjave učesnika i naredni koraci

Tokom sastanka, Siniša Mali je istakao posvećenost Srbije sprovođenju reformi i nastavku saradnje sa MMF. On je naglasio da aranžman ima savetodavni karakter i da je potvrda kredibiliteta srpske ekonomske politike. Anet Kjobe je ocenila da Srbija nastavlja sa sprovođenjem reformi u skladu sa preporukama MMF. Konačno, naredna faza podrazumeva završetak analize i objavu zvanične ocene MMF, što će dodatno potvrditi trenutni status srpske ekonomske politike.

Centralna banka Rusije beleži baznu inflaciju od 5 do 6 odsto, uz slabljenje rublje i posredne efekte tržišta goriva

Centralna banka Ruske Federacije saopštila je da je inflacija u Rusiji dostigla 6,33 odsto na godišnjem nivou u avgustu. Bazna inflacija kretala se između 5 i 6 odsto, što je rezultat izraženih posrednih efekata situacije na tržištu goriva. Takođe, prema podacima regulatora, potrošačke cene u Rusiji pale su tokom avgusta za 0,08 odsto.

Razlozi rasta inflacije u Rusiji

Pre svega, inflacija u Rusiji, koju je Centralna banka Ruske Federacije objavila, posledica je sekundarnih i indirektnih efekata rasta cena goriva. Više cene goriva povećale su troškove prevoza i proizvodnje, što je dovelo do širenja inflatornog pritiska kroz sve sektore privrede. Osim toga, kao rezultat rasta troškova poslovanja, kompanije su se suočile sa zahtevima za većim zaradama, što dalje utiče na rast cena. S druge strane, uticaj deviznog kursa bio je dodatno pojačan, jer je ruska rublja tokom prethodna tri meseca znatno oslabila prema vodećim svetskim valutama, nakon perioda jačanja u aprilu i maju.

Posredni efekti tržišta goriva i kretanje rublje

Sekundarni efekti situacije na tržištu goriva znače da skuplje gorivo povećava troškove u logistici i proizvodnji, dok indirektni efekat izaziva lančane posledice kroz celu ekonomiju. Zbog toga, inflacija u Rusiji nije ograničena samo na energente, već utiče i na cene drugih proizvoda i usluga. Takva dinamika može dovesti do daljih korekcija plata i troškova, što potencijalno dodatno podiže inflatorni pritisak. Centralna banka Ruske Federacije ističe da je slabljenje rublje dodatno uticalo na rast cena uvozne robe i usluga. U prethodnom kvartalu, ruska valuta je oslabila prema glavnim svetskim valutama, što je povećalo uvozne cene i dodatno poguralo inflaciju naviše.

Makroekonomski značaj i širi kontekst

U međuvremenu, ubrzanje godišnje inflacije za 0,35 procentnih poena, na 6,33 odsto, ukazuje na to da se inflatorni pritisci ne smanjuju uprkos kratkoročnom padu potrošačkih cena tokom avgusta. Takav trend zahteva pažljivu reakciju monetarnih vlasti, posebno u uslovima promenjivog deviznog kursa i oscilacija na tržištu energenata. Na kraju, inflacija u Rusiji ostaje iznad ciljanog nivoa centralne banke, što može uticati na dalju monetarnu politiku i finansijske tokove u zemlji. Kao rezultat, privredni subjekti i građani suočavaju se sa izazovima očuvanja realne kupovne moći usled povećanih troškova života.

Ukupna vrednost prometa nekretnina u Srbiji porasla 33 odsto od 2021. do 2025. godine, dok je investiciono zlato zabeležilo snažniji rast tržišne vrednosti

Tržište nekretnina u Srbiji dostiglo je ukupnu vrednost od 8,1 milijardu evra u 2025. godini, što predstavlja rast od gotovo 33 odsto u odnosu na 2021. godinu. Istovremeno, investiciono zlato ostvarilo je snažniji rast tržišne vrednosti, navodi kompanija Tavex zlato&srebro. Period od 2021. do 2025. godine karakterisali su visoka inflacija, rast kamatnih stopa i izražena neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima. Ovi faktori su uticali na ponašanje investitora u Srbiji, koji su birali između investicionog zlata i nekretnina kao dva najčešća oblika ulaganja.

Vrednost prometa nekretnina porasla je sa 6,1 milijardu evra u 2021. na 8,1 milijardu u 2025. godini. Međutim, broj kupoprodaja smanjen je sa 138.180 na 129.185, odnosno za oko 6,5 procenata. To ukazuje na to da tržište nije postalo šire, već skuplje. Najveći deo tržišta čine stanovi, sa prometom od oko 4,8 milijardi evra u 2025. godini. Broj prodatih stanova ostao je gotovo nepromenjen, ali je za isti obim prometa bilo potrebno milijardu i po evra više kapitala nego četiri godine ranije.

Investiciono zlato nadmašilo rast cena stanova

Analiza podataka Republičkog geodetskog zavoda, Republičkog zavoda za statistiku i Evropske centralne banke pokazuje da je investiciono zlato u tom periodu imalo znatno snažniji rast tržišne vrednosti od stanova. Zlato, za razliku od nekretnina, nudi veću likvidnost, mogućnost postepenog ulaganja i nije vezano za lokalno tržište. “Nekretnine imaju svoju vrednost, posebno kada donose prihod od zakupa i kada se posmatraju kao dugoročna imovina. Međutim, podaci za period od 2021. do 2025. godine pokazuju da je investiciono zlato ostvarilo znatno snažniji rast tržišne vrednosti, uz veću likvidnost i mogućnost postepenog ulaganja i prodaje”, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro. Kao rezultat, sve više investitora ne posmatra zlato kao alternativu nekretninama, već kao deo diverzifikovanog portfolija.

Najnoviji podaci za 2026. godinu pokazuju nastavak istog trenda. U prvom polugodištu ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji dostigla je 4,2 milijarde evra, što je rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, broj kupoprodajnih ugovora povećan je za svega 0,2 odsto, dok je vrednost prometa stanova porasla za 11,4 odsto. Broj zaključenih ugovora smanjen je za 1,9 odsto, a stanovi su činili 61 odsto ukupne vrednosti tržišta.

Kreditni kupci i tržišna dinamika

Prosečna cena prometovanog stana u prvom polugodištu 2026. godine iznosila je 100.157 evra prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda. Prosečna cena postojećeg stana u 2025. godini dostigla je 83.780 evra, dok je stan u novogradnji koštao 96.433 evra. Samo u odnosu na prethodnu godinu, prosečna cena kvadrata postojećih stanova porasla je za gotovo 11 procenata, a kod novogradnje za skoro šest procenata.

Kreditno plaćanje evidentirano je kod 33 odsto kupoprodaja stanova u prvom polugodištu 2026. godine, što je rast od tri procentna poena u odnosu na isti period prethodne godine. Na nivou celog tržišta nepokretnosti, krediti su učestvovali u 14 odsto ugovora. Tokom 2023. godine, udeo kreditno finansiranih kupovina stanova pao je na 17 odsto, ali se 2025. godine povećao na 31 odsto. Ovi podaci naglašavaju koliko je tržište nekretnina povezano sa kamatnim stopama i kupovnom moći stanovništva.

Tržište nekretnina i investiciono zlato pokazali su različite obrasce rasta između 2021. i 2025. godine. Dok se vrednost nekretnina povećavala zahvaljujući rastu cena, zlato je investitorima ponudilo veći prinos, likvidnost i fleksibilnost. To potvrđuje važnost diverzifikacije portfolija u uslovima ekonomske neizvesnosti.