Instrument za koordinaciju politika, odobren Srbiji decembra 2024, fokusiran je na reforme i savetodavnu podršku bez finansijskih sredstava

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda započela je četvrtu reviziju PCI aranžmana tokom posete Srbiji. Sastanak sa Sinišom Malim, ministrom finansija u tehničkom mandatu, održan je u Ministarstvu finansija. Ova poseta predstavlja deo redovnog procesa ocenjivanja napretka Srbije u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji je Srbiji odobren u decembru 2024. godine.

Instrument za koordinaciju politika i značaj za Srbiju

PCI aranžman koji je Međunarodni monetarni fond odobrio Srbiji ima savetodavnu prirodu i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Ovaj instrument MMF odobrava državama koje sprovode snažne i kredibilne ekonomske politike i pokazuju posvećenost reformama. Zbog toga je četvrta revizija PCI aranžmana važan signal za međunarodne partnere i investitore, jer potvrđuje kontinuitet ekonomske politike Srbije.

Revizija aranžmana i očekivanja investitora

Reviziju PCI aranžmana predvodi Anet Kjobe, šefica misije MMF za Srbiju. U toku posete delegacija MMF analizira napredak Srbije u sprovođenju dogovorenih reformi i fiskalne discipline. S druge strane, domaće vlasti ističu da aranžman doprinosi unapređenju kredibiliteta ekonomske politike i očuvanju makroekonomske stabilnosti. Kao rezultat, aranžman sa MMF može pozitivno uticati na poverenje investitora i olakšati pristup međunarodnim tržištima kapitala.

Makroekonomski kontekst i značaj aranžmana PCI

Instrument za koordinaciju politika, poznat kao PCI, ne obezbeđuje direktna finansijska sredstva, ali ima veliki značaj za zemlje u razvoju koje žele da unaprede institucionalni okvir i sprovedu strukturne reforme. Takođe, kroz redovne revizije MMF ocenjuje napredak u reformama, što doprinosi održanju fiskalne discipline. Osim toga, PCI aranžman podstiče transparentnost i jača kapacitet domaćih institucija. Pre svega, ovakvi aranžmani često služe kao osnova za kasnije finansijske aranžmane ili kao signal poverenja međunarodnoj zajednici.

Izjave učesnika i naredni koraci

Tokom sastanka, Siniša Mali je istakao posvećenost Srbije sprovođenju reformi i nastavku saradnje sa MMF. On je naglasio da aranžman ima savetodavni karakter i da je potvrda kredibiliteta srpske ekonomske politike. Anet Kjobe je ocenila da Srbija nastavlja sa sprovođenjem reformi u skladu sa preporukama MMF. Konačno, naredna faza podrazumeva završetak analize i objavu zvanične ocene MMF, što će dodatno potvrditi trenutni status srpske ekonomske politike.

Centralna banka Rusije beleži baznu inflaciju od 5 do 6 odsto, uz slabljenje rublje i posredne efekte tržišta goriva

Centralna banka Ruske Federacije saopštila je da je inflacija u Rusiji dostigla 6,33 odsto na godišnjem nivou u avgustu. Bazna inflacija kretala se između 5 i 6 odsto, što je rezultat izraženih posrednih efekata situacije na tržištu goriva. Takođe, prema podacima regulatora, potrošačke cene u Rusiji pale su tokom avgusta za 0,08 odsto.

Razlozi rasta inflacije u Rusiji

Pre svega, inflacija u Rusiji, koju je Centralna banka Ruske Federacije objavila, posledica je sekundarnih i indirektnih efekata rasta cena goriva. Više cene goriva povećale su troškove prevoza i proizvodnje, što je dovelo do širenja inflatornog pritiska kroz sve sektore privrede. Osim toga, kao rezultat rasta troškova poslovanja, kompanije su se suočile sa zahtevima za većim zaradama, što dalje utiče na rast cena. S druge strane, uticaj deviznog kursa bio je dodatno pojačan, jer je ruska rublja tokom prethodna tri meseca znatno oslabila prema vodećim svetskim valutama, nakon perioda jačanja u aprilu i maju.

Posredni efekti tržišta goriva i kretanje rublje

Sekundarni efekti situacije na tržištu goriva znače da skuplje gorivo povećava troškove u logistici i proizvodnji, dok indirektni efekat izaziva lančane posledice kroz celu ekonomiju. Zbog toga, inflacija u Rusiji nije ograničena samo na energente, već utiče i na cene drugih proizvoda i usluga. Takva dinamika može dovesti do daljih korekcija plata i troškova, što potencijalno dodatno podiže inflatorni pritisak. Centralna banka Ruske Federacije ističe da je slabljenje rublje dodatno uticalo na rast cena uvozne robe i usluga. U prethodnom kvartalu, ruska valuta je oslabila prema glavnim svetskim valutama, što je povećalo uvozne cene i dodatno poguralo inflaciju naviše.

Makroekonomski značaj i širi kontekst

U međuvremenu, ubrzanje godišnje inflacije za 0,35 procentnih poena, na 6,33 odsto, ukazuje na to da se inflatorni pritisci ne smanjuju uprkos kratkoročnom padu potrošačkih cena tokom avgusta. Takav trend zahteva pažljivu reakciju monetarnih vlasti, posebno u uslovima promenjivog deviznog kursa i oscilacija na tržištu energenata. Na kraju, inflacija u Rusiji ostaje iznad ciljanog nivoa centralne banke, što može uticati na dalju monetarnu politiku i finansijske tokove u zemlji. Kao rezultat, privredni subjekti i građani suočavaju se sa izazovima očuvanja realne kupovne moći usled povećanih troškova života.

Srbija ima 352 registrovana startapa i ekosistem vredan više od milijardu dolara, nova strategija cilja podsticaje i globalnu konkurentnost

Srpski startap ekosistem dostigao je vrednost od više od milijardu dolara, sa ukupno 352 registrovana startapa, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Nova Strategija razvoja startap ekosistema Srbije do 2030. godine biće usvojena do kraja godine, najavljeno je na Forumu naprednih tehnologija u Nišu. Dokument priprema Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnološki razvoj uz podršku NALED-a i projekta StarTech.

Pet prioriteta za jači rast startap scene

Pojava prvog srpskog “jednoroga” pokazala je potencijal domaćeg inovacionog sektora. Ipak, izgradnja konkurentnog i međunarodno relevantnog ekosistema zahteva specifične mere. Strategija razvoja fokusira se na pet ključnih prioriteta: podsticajno regulatorno okruženje, integrisani sistem podrške, povećanje investicione spremnosti, razvoj preduzetničkih znanja i jaču globalnu povezanost.
Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u, Dušan Vasiljević, istakao je: „Ciljevi nove Strategije usmereni su na stvaranje podsticajnog regulatornog i poslovnog okruženja za startape, kvalitetnog i integrisanog sistema podrške, povećanje investicione spremnosti startapa i dostupnosti privatnog kapitala, razvoj preduzetničkih znanja i kompetencija, kao i snažnije povezivanje startapa sa naukom, privredom, lokalnim akterima i međunarodnim tržištima, kako bi Srbija razvila konkurentan i međunarodno relevantan startap ekosistem.”

Izazovi i mogućnosti srpskih startapa

Trenutno u Srbiji funkcionišu četiri naučno-tehnološka parka, dok je peti u fazi formiranja. Osim toga, domaći startapi i dalje se suočavaju sa izazovima izlaska na strana tržišta i razvojem poslovnih veština za globalno širenje. Kao rezultat, nova Strategija predviđa mere za olakšavanje pristupa investicijama i jačanje veza sa naučno-istraživačkim centrima.
Programska direktorka NALED-a, Jelena Bojović, naglasila je važnost specijalizacije i razvoja oblasti poput zdravstva, energetike, veštačke inteligencije i novih materijala. „Kroz usmereno povezivanje startapa, naučno-istraživačkih centara i domaće privrede otvaramo novo tržište i prostor da se inovacije brže testiraju i što je najvažnije, primenjuju”, izjavila je ona.

Vodič za izvoz i podrška StarTech projekta

Na Forumu naprednih tehnologija predstavljen je i Vodič za izvoz na tržište Severne Amerike, pripremljen u okviru StarTech projekta. Ovaj vodič pomaže kompanijama da izaberu pravi model ulaska na novo tržište, uspostave kontakte i razumeju regulatorne procedure. Projekat StarTech sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz podršku kompanije Philip Morris, sa ciljem transformacije tradicionalne ekonomije Srbije u digitalnu i izvozno orijentisanu.
Usvajanjem Strategije razvoja startap ekosistema do 2030. godine, Srbija planira da dodatno podstakne inovacije, privuče privatni kapital i poveća konkurentnost svojih tehnoloških kompanija na globalnom tržištu. Očekuje se da će ove mere omogućiti bržu komercijalizaciju inovacija i stvaranje novih “jednoroga” u srpskom tehnološkom sektoru.