Seizmička aktivnost u Rumuniji tokom prvih meseci 2026. ostaje u granicama normale, a poznati seizmolog Đorđu Marmureanu poručuje da nema razloga za strah od snažnijih potresa.

Rumunija je tokom prva tri meseca 2026. godine zabeležila više od 30 manjih i srednje jakih zemljotresa, od kojih se većina dogodila u oblasti Vranče. Iako se može steći utisak da je broj potresa visok, seizmolozi ističu da su ovakvi događaji uobičajeni za ovaj region.

Najjači zemljotres od početka godine registrovan je 26. februara u oblasti Vranča, sa magnitudom od 4,5 stepeni Rihterove skale, a potres se osetio u brojnim gradovima Rumunije i Moldaviji. Tog dana zabeležena su ukupno četiri potresa u različitim delovima zemlje, uključujući i Tulču u oblasti Dobruđe. Do sredine februara ukupno je registrovan 31 zemljotres, uglavnom slabiji, između dva i 3,7 stepeni, a u martu su u Vranči zabeležena još dva manja potresa do tri stepena jačine.

Poznati rumunski seizmolog Đorđu Marmureanu umiruje stanovništvo i naglašava da nema razloga za paniku. “Ne brinite! U Rumuniji će biti još zemljotresa do kraja 2026. godine, ali neće biti visokog intenziteta. To pokazuju moji proračuni koje radim već godinama. Spavajte mirno! To bi Rumunima još nedostajalo, pored rasta cena, i jedan veliki zemljotres. Snažni potresi se, otprilike, dešavaju na svakih 100 godina, tako da nema potrebe za strahom u skorije vreme, možda tek posle 2040. godine”, izjavio je Marmureanu za lokalne medije.

Prema njegovim rečima, oblast Vranče je tradicionalno najaktivnija, ali su manji potresi deo prirodnog procesa oslobađanja energije, što zapravo smanjuje rizik od razornog zemljotresa. Marmureanu dodaje: “Vranča je aktivnija, kao što je oduvek bila. Biće više potresa jačine 2, 3 ili 4 stepena, ali to nije neobično, jer se na taj način oslobađa energija i sprečava veći zemljotres. Konsultovao sam se i sa stručnjacima iz Nacionalnog instituta za istraživanje i razvoj fizike Zemlje (INCDFP) i prema njihovim proračunima, nema opasnosti od jakog potresa.”

Sećanje na katastrofalni zemljotres iz 1977. godine, kada je potres od 7,4 stepena odneo više od 1.500 života, i dalje je snažno prisutno među Rumunima. Nakon te tragedije, tadašnja vlast na čelu sa Nikolajem Čaušeskuom uvela je strože građevinske propise kako bi se povećala otpornost zgrada na zemljotrese.

Marmureanu ističe da su savremene zgrade u Rumuniji projektovane prema najvišim antisizmičkim standardima: “Danas su zgrade projektovane tako da mogu da izdrže i jake zemljotrese. U okolini Bukurešta vidim moderne, visoke objekte sa više od 15 spratova, izgrađene u skladu sa savremenim standardima. Međutim, u nekim delovima Azije nije bilo dovoljno sredstava da se angažuju vrhunski stručnjaci za izgradnju objekata otpornih na zemljotrese jačine preko 7 stepeni”, zaključuje Marmureanu.