Od 18. do 20. septembra, Beograđani i gosti moći će da probaju specijalitete iz celog sveta na jedinstvenom festivalu na Kalemegdanu.

Beograd će od 18. do 20. septembra biti domaćin festivala Taste of Planet, koji prvi put stiže u glavni grad. Festival Taste of Planet na Kalemegdanu nudi priliku posetiocima da degustiraju raznovrsne specijalitete iz celog sveta i da uživaju u bogatom umetničkom programu. Ovaj događaj organizuje se na prostoru Baroknih vrata tvrđave, a cilj je da se okupe ljubitelji hrane i kulture iz mnogih zemalja.

Festival Taste of Planet na Kalemegdanu

Ovaj festival postoji u Novom Sadu još od 2017. godine, a sada je prvi put preseljen u Beograd. Na Kalemegdanu će, zahvaljujući ambasadama brojnih država, posetioci imati priliku da probaju jela nacionalnih kuhinja i otkriju delove svetske kulture kroz hranu i umetnost. Pored toga, tokom tri dana manifestacije biće predstavljen bogat umetnički program koji prati kulinarsku ponudu.

Program učesnika i zemlje

Festival Taste of Planet na Kalemegdanu počinje 18. septembra u 14:30. Prvog dana predstaviće se Mijanmar, Iran i Indonezija sa svojim tradicionalnim jelima i programom. Sledećeg dana, 19. septembra, na redu su Maroko, Pakistan i Hrvatska. Poslednjeg dana, 20. septembra, posetioci će upoznati kuhinju i kulturu Alžira, Bosne i Hercegovine i Azerbejdžana. Takođe, svaka zemlja donosi jedinstvene specijalitete i deo svog umetničkog nasleđa, čime festival Taste of Planet na Kalemegdanu postaje mesto susreta različitih tradicija.

Značaj manifestacije za Beograd

Festival Taste of Planet na Kalemegdanu doprinosi kulturnoj razmeni i obogaćuje gastronomsku ponudu Beograda. Ovakav događaj privlači brojne domaće i strane goste, a pruža i mogućnost ambasadama da predstave autentične ukuse i običaje svojih zemalja. Osim toga, ova manifestacija podstiče međusobno razumevanje i širenje tolerancije kroz upoznavanje različitih kultura. Na taj način, Beograd se pozicionira kao otvoren i raznolik grad, spreman da ugosti i podrži ovakve međunarodne događaje.

Na Martovskom festivalu u Beogradu 22. septembra biće prikazano devet takmičarskih filmova iz više zemalja.

Dom omladine Beograda najavio je program za drugi dan Martovskog festivala koji će se održati 22. septembra. Na ovom događaju biće prikazano ukupno devet filmova u okviru takmičarskih selekcija, čime se dodatno ističe značaj festivala za filmsku scenu regiona.

Međunarodni takmičarski program otvara drugi dan

Program počinje u 17 časova međunarodnim takmičarskim blokom. Prvi film na repertoaru je kratki igrani film “Izbor” iz Severne Makedonije, autora Marka Crnogorskog. Odmah nakon toga sledi kratki igrani film “Uloge tumačili” iz Crne Gore, koji potpisuje Ilija Zeković.

Animacija i dokumentarni film u fokusu

Osim igranih filmova, publika će imati priliku da pogleda i animirani film “Melanholija Minotaura: nacrti lavirinta” čiji je autor Jujin Ivaji iz Japana. U istom bloku na programu je i američki dokumentarni film “Brzina distance između nas” (The Speed Of The Distance Between Us) reditelja Juvala Šapira.

Raznovrsnost žanrova i međunarodni karakter

Ove projekcije potvrđuju da Martovski festival gaji raznovrsnost žanrova i podržava autore iz različitih zemalja. Zahvaljujući međunarodnom karakteru, festival pruža publici uvid u savremene filmske tokove, ali i mogućnost da otkrije nova imena na filmskoj sceni.

Važnost festivala za filmsku umetnost

Prikazivanjem devet izabranih filmova, Beograd postaje mesto susreta mladih autora i ljubitelja sedme umetnosti. Takođe, ovaj festival doprinosi razmeni iskustava i promociji autorskog filma. Na taj način, Martovski festival ostaje važan događaj za razvoj filmske kulture u regionu.

Izložba spaja dela iz Muzeja naivne umetnosti i savremenu umetnost, uz akcenat na sudbini Darinke Radović.

U Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu otvorena je izložba pod nazivom “Darinkine niti”. Ova postavka istražuje načine na koje se istorijski događaji oblikuju kroz umetnost i prenose na nove generacije. Izložba je otvorena sredinom septembra i okupila je posetioce zainteresovane za spoj tradicije i savremenog umetničkog izraza.

Izložba Darinkine niti okuplja radove Lazara Vujaklije i Save Sekulića iz zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti. Takođe, predstavljena su i dela savremene umetnice Milice Dukić. Ova kombinacija omogućava posetiocima da se upoznaju sa različitim pristupima umetnosti kroz vreme, ali i da razumeju kako istorija utiče na današnje stvaralaštvo.

Tematski okvir izložbe Darinkine niti

Kustosi izložbe su Danica Đorđević Janković i Vladimir Kokoruš. Oni su u centar postavke stavili tragičnu sudbinu Darinke Radović, heroine Narodnooslobodilačke borbe, i njenih kćeri Radmile i Stanke. Kroz ovu temu izložba istražuje kako se sećanje na istorijske događaje menja i prenosi kroz umetnički izraz. Osim toga, autori žele da podstaknu razmišljanje o važnosti tradicije i očuvanju kulturne baštine.

Pored toga, izložba nudi i savremeni pogled na prošlost. Dela Milice Dukić predstavljaju novu umetničku praksu koja se oslanja na istorijske motive, ali ih tumači na drugačiji način. Na taj način, izložba spaja različite umetničke pravce u jedinstvenu celinu.

Važnost izložbe za kulturnu scenu Beograda

Organizatori ističu da ova izložba ima poseban značaj za kulturni život Beograda. Njen cilj je da podseti posetioce na važnost očuvanja sećanja na heroje i događaje iz prošlosti. Takođe, izložba pokazuje kako umetnost može biti most između različitih generacija i pogleda na svet.

Kroz pažljivo odabrane radove, izložba “Darinkine niti” poziva publiku da razmisli o ulozi umetnosti u tumačenju istorije. Na kraju, posetioci mogu videti kako se motivi iz prošlosti prepliću sa savremenim umetničkim izrazima. Ovakve postavke doprinose raznovrsnosti kulturne ponude prestonice i inspirišu nove dijaloge između umetnika i publike.