Organizacije sa razvijenim praksama pouzdane AI beleže visok ROI i bolje rezultate u 13 poslovnih oblasti

SAS je objavio izveštaj koji pokazuje da organizacije sa razvijenim praksama pouzdane AI ostvaruju 15 puta veće šanse za visok povrat ulaganja (ROI) u AI projekte. Prema istraživanju kompanije IDC, čak 62% tih organizacija prijavljuje snažan ili visok ROI, dok isto uspeva samo 4% kompanija koje u razvoju pouzdane AI zaostaju. Ključna tema izveštaja je pouzdana AI donosi znatno veći povrat ulaganja, što je potvrdilo poređenje rezultata na uzorku iz različitih sektora.

Razlozi za bolji povrat ulaganja od AI

Kao rezultat primene pouzdanih AI praksi, kompanije ostvaruju 1,85 puta bolje rezultate u čak 13 poslovnih oblasti. To uključuje rast prihoda, smanjenje troškova i unapređenje korisničkog iskustva. Međutim, izveštaj naglašava da tehnologija sama po sebi nije dovoljna. Način na koji organizacije upravljaju AI projektima, odnosno upravljanje podacima, nadzor i objašnjivost odluka, čini razliku. Kvalitet podataka i razvijena infrastruktura za upravljanje podacima su ključni za uspeh.

Nedostatak poverenja ograničava efekat AI

Prema izveštaju, poverenje zaposlenih u AI sisteme direktno utiče na uspešnost primene. Čak 97,2% korisnika koriguje ili menja preporuke AI sistema, najčešće zato što AI ne može da objasni kako je do određenih odluka došla. Nivo poverenja korisnika opada sa 76% kod generativne AI na 66% kod agentske AI, što ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i objašnjivošću. Kvalitetni podaci su osnov za smanjenje ručnih intervencija zaposlenih i povećanje poverenja u rezultate koje AI generiše.

Izjave stručnjaka i implikacije za kompanije

„Kada se AI primenjuje na pravi način, njen poslovni potencijal je ogroman. Ipak, istraživanja pokazuju da i najnapredniji AI agenti pri složenim zadacima mogu da imaju stopu greške veću od 25%, što nije prihvatljivo kada je reč o odlukama sa ozbiljnim posledicama. Zato je za pouzdane i dosledne rezultate važno spojiti mogućnosti veštačke inteligencije sa stručnim znanjem ljudi, uz jasna pravila upravljanja i nadzora“, izjavio je Brajan Haris, CTO kompanije SAS. Kris Maršal, potpredsednik kompanije IDC, dodaje: „Naši nalazi pokazuju da su kvalitetan nadzor, mogućnost jasnog objašnjenja odluka, odgovornost i pouzdani podaci sve važniji uslovi za uspešnu i širu primenu AI.“

Infrastruktura i ulaganja kao preduslovi za rast

Jedan od glavnih izazova za uspešnu primenu AI ostaje nedovoljno razvijena ili zastarela infrastruktura za upravljanje podacima. Samo 17,5% organizacija ima potpuno optimizovanu infrastrukturu koja može da podrži agentsku AI. Kompanije sa najrazvijenijim praksama pouzdane AI ove godine povećavaju ulaganja u ovu oblast za više od 10%. Na taj način dodatno povećavaju konkurentsku prednost i ostvaruju veću poslovnu vrednost od AI projekata. Zaključak izveštaja je da pouzdana AI donosi znatno veći povrat ulaganja i dugoročno jača poziciju kompanija na tržištu.

Vinča je od avgusta 2021. do avgusta 2026. preradila milion tona otpada u 455.213 MWh struje i 293.172 MWh toplote

Beo Čista Energija uspešno je pretvorila milion tona otpada u struju i toplotu u svom Centru za upravljanje otpadom u Vinči. Od avgusta 2021. do avgusta 2026. godine, centar je primio više od tri miliona tona neopasnog komunalnog otpada. Od te količine, milion tona je preusmereno sa deponije i termički tretirano, saopštila je kompanija. Zahvaljujući procesu, proizvedeno je 455.213 MWh električne energije i 293.172 MWh toplotne energije.

Ova prekretnica ostvarena je uz održavanje visokih standarda zaštite životne sredine, istakli su iz Beo Čiste Energije. Projekat je deo javno-privatnog partnerstva između Grada Beograda i Beo Čista Energija, koju su osnovali ITOCHU Corporation (Japan), Veolia (Francuska) i Marguerite, infrastrukturni fond iz Luksemburga. Prema navodima kompanije, transformacija otpada u energiju u Vinči predstavlja suštinsku promenu u načinu na koji se u Beogradu upravlja otpadom.

Proces pretvaranja otpada u energiju i regionalni kontekst

Prema rečima direktora kompanije, Vladimira Milovanovića, „prvih milion tona termički tretiranog otpada označava prelazak sa odlaganja na deponiju ka iskorišćenju otpada kao resursa“. On je istakao da je rezultat postignut višegodišnjom saradnjom Grada Beograda, partnera i relevantnih institucija. U istom periodu, procenjuje se da je više od 90% komunalnog otpada u Srbiji završavalo na deponijama, dok je svega oko 15% bilo reciklirano.

Evropska unija (EU) već decenijama koristi tehnologiju „waste-to-energy“ (WtE) kao dopunu reciklaži, čime se smanjuje odlaganje otpada na deponije. U 2024. godini, oko 59 miliona tona komunalnog otpada u EU pretvoreno je u energiju, što čini 26,8% ukupnog otpada. U poređenju, Srbija još uvek zaostaje, ali projekat u Vinči postavlja nove standarde za region.

Izazovi i evropski standardi u upravljanju otpadom

U EU, hijerarhija upravljanja otpadom podrazumeva prvo smanjenje nastanka otpada, zatim reciklažu, a na kraju energetsko iskorišćenje ostatka. Cilj do 2030. godine je da najviše 10% komunalnog otpada završi na deponijama. Postrojenja poput onih u Beču i Kopenhagenu služe kao primer održivog korišćenja otpada, sa emisijama znatno ispod zakonskih granica.

Zbog toga se i u Srbiji kroz projekte kao što je Beo Čista Energija, nastoji primeniti evropski model zatvaranja deponija i povećanja iskorišćenja otpada za proizvodnju energije. Hrvatska i zemlje u regionu uglavnom još uvek recikliraju ili odlažu otpad na deponije, dok su veća WtE postrojenja retka. U Vinči se, međutim, pokazuje da regionalna infrastruktura može dostići evropske standarde.

Konačno, kompanija ističe da je ovaj uspeh rezultat podrške partnera i institucija, kao i poštovanja visokih ekoloških standarda. Projekat Beo Čista Energija u Vinči pokazuje da i u Srbiji otpadi mogu biti vredan resurs za proizvodnju energije, što može doprineti smanjenju zagađenja i boljoj iskorišćenosti resursa.

Italijani plaćaju dizel 2,25 evra po litru, dok su cene goriva rekordne i u Nemačkoj, Francuskoj i Srbiji

Cene goriva u Italiji nastavile su da rastu i pored produženja mere smanjenja akciza. Prosečna cena litra bezolovnog benzina iznosi 2,13 evra, dok je dizel poskupeo na 2,25 evra po litru. Smanjenje akciza na dizel od 17 centi po litru i dalje je na snazi, ali to nije uspelo da zaustavi rast cena.

Razlozi porasta cena goriva u Italiji

Odluka italijanske vlade, koju predvodi Đorđa Meloni, o smanjenju akciza na dizel prvi put je uvedena krajem jula. Cilj ove mere bio je da se ublaži uticaj visokih cena goriva na potrošače nakon izbijanja sukoba u Persijskom zalivu. Mera je od tada više puta produžavana. Međutim, rast cene goriva u Italiji prati opšti trend na evropskom tržištu.

Poređenja radi, prosečna cena benzina 95 u Evropskoj uniji iznosi oko 2,04 evra po litru, dok dizel dostiže 2,11 evra. Cena goriva u Italiji je iznad proseka EU, što dodatno opterećuje vozače i privredu. U Nemačkoj su 14. septembra zabeleženi rekordni nivoi: benzin 2,28 evra, a dizel čak 2,40 evra po litru. S druge strane, u Španiji su cene niže — benzin 1,86 evra, dizel 1,84 evra. U Francuskoj benzin košta 2,12 evra, dok je dizel 2,17 evra. Najniže cene među pet najvećih država EU zabeležene su u Poljskoj, gde benzin iznosi 1,79 evra, a dizel 1,80 evra.

Regionalna poređenja i posledice za tržište

Rast cena goriva nije ograničen samo na Italiju. U Nemačkoj su cene benzina i dizela u odnosu na najniže ovogodišnje vrednosti više za 70 i 75 centi po litru. U Francuskoj su razlike 55 centi za benzin i 53 centa za dizel, dok u Italiji iznose 45 centi za benzin i 53 centa za dizel. U Španiji su cene porasle za 35 centi (benzin) i 34 centa (dizel), a u Poljskoj za 30 i 28 centi.

Najveći procenat poskupljenja u odnosu na minimum ove godine beleži Nemačka — za dizel čak 45%. Najmanji rast ima Poljska, gde je dizel skuplji 18% od najniže cene. Srbija takođe beleži rast: benzin trenutno košta 1,75 evra po litru, a dizel 1,99 evra. To je za 26 centi (17%) više kod benzina i 36 centi (22%) kod dizela u poređenju sa najnižim ovogodišnjim vrednostima iz januara.

Efekat smanjenja akciza i tržišni uticaji

Uprkos smanjenju akciza u Italiji, rast globalnih cena nafte ima presudan uticaj na maloprodajne cene goriva. I u Srbiji je na snazi umanjenje akciza od 20%, sa poslednjim produženjem važenja do 20. septembra. Ove mere u zemljama EU i regiona donekle ublažavaju rast cena, ali ne mogu u potpunosti neutralisati eksterni pritisak sa tržišta sirove nafte.

Kao rezultat, potrošači i privreda u regionu suočavaju se sa istorijski visokim cenama goriva. Promene na tržištu sirovina, geopolitički rizici i fiskalne politike vlada ključni su faktori koji će određivati dalji razvoj situacije.