U narednim danima očekuje se nagla promena vremena uz obilne padavine, jak vetar i osetno zahlađenje širom Srbije.

Građani Srbije narednih dana mogu očekivati vremenski šok u Srbiji jer će se iznad naše zemlje smenjivati topli i hladni talasi, a početkom sledeće nedelje najavljen je jak hladan front sa obilnim padavinama i naglim padom temperature.

Prema najavama meteorologa, relativno toplo vreme zadržaće se do vikenda, posebno na istoku i jugu zemlje, gde se u petak očekuju maksimalne temperature do 31 stepen Celzijusa. Međutim, već tokom vikenda situacija će se promeniti jer sa zapada dolazi hladan front koji donosi povećanu nestabilnost, obilne pljuskove i mogućnost lokalnih nepogoda.

Obilne padavine i vetar uvode u drastično zahlađenje

Hladan front, praćen slabim Đenovskim ciklonom, doneće obilnu kišu i grmljavinske pljuskove najpre severnom Jadranu, zapadu regiona i Gorskom kotaru. U ovim delovima regiona, od večeras pa do kraja nedelje, može pasti i do 200 milimetara padavina. Tokom noći ka suboti, destabilizacija atmosfere proširiće se i na sever Srbije, dok se u subotu širom zemlje očekuju grmljavinski pljuskovi i lokalne nepogode.

Do subote će duvati slab do umeren južni vetar, koji će zatim promeniti pravac na zapadni i severozapadni. Zbog toga će doći do manjeg osveženja, pa će maksimalne dnevne temperature biti između 18 i 24 stepena Celzijusa.

Početak sledeće nedelje donosi pravi temperaturni šok

Najjači hladan front sa severa Evrope očekuje se početkom sledeće nedelje. Ovaj front će doneti prolaznu kišu, snažan severni vetar i značajan pad temperature. Prema prognozama, u ponedeljak će maksimalne temperature biti između 9 i 18 stepeni, što predstavlja nagli prelaz iz prethodnog toplog perioda.

Sredinom sledeće nedelje postoji mogućnost formiranja visinskog ciklona iznad Ukrajine, što bi moglo uzrokovati još nekoliko vrlo svežih i nestabilnih dana. Temperature će tada biti ispod proseka za ovo doba godine.

Stabilizacija vremena tek krajem septembra

Prema trenutnim prognozama, stabilizacija vremenskih prilika očekuje se oko 25. septembra. Do kraja meseca preovladavaće prijatno jesenje vreme, ali sa hladnim noćima i dnevnim temperaturama koje će se kretati od 15 do 22 stepena Celzijusa. Zbog toga se savetuje da građani prate najnovije vremenske prognoze i pripreme se za iznenadne promene, posebno oni koji planiraju aktivnosti na otvorenom.

Savet REM-a zakazao četvrtu konstitutivnu sednicu za 22. septembar, a izbor predsednika i dalje ostaje otvoren.

Četvrta konstitutivna sednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) biće održana 22. septembra u prostorijama REM-a na Trgu Nikole Pašića, sa početkom u 13.00 časova. Sednica će biti otvorena za javnost, a najvažnija tačka dnevnog reda ponovo će biti izbor predsednika ovog regulatornog tela. Do sada, na prethodne tri sednice, članovi Saveta nisu uspeli da izaberu predsednika, što je dovelo do zakazivanja novog sastanka.

Na poslednjem glasanju, održanom 1. septembra, dva kandidata — Miloš Garić i Dubravka Valić Nedeljković — osvojili su po četiri glasa, što nije bilo dovoljno za izbor, jer je za tu funkciju neophodno najmanje šest glasova. Pitanje ko će preuzeti ulogu predsednika ostaje otvoreno i očekuje se da će naredna sednica doneti razrešenje situacije.

Ko su članovi Saveta REM-a?

Na sednici REM-a, tajnim glasanjem učestvuju ukupno osam članova. Među njima su Miloš Garić, Stevica Smederevac, Milan Petković i Snežana Miljković. Četiri člana — Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić — ranije su podneli ostavke, ali je parlament odlučio da te ostavke nemaju pravno dejstvo, pa su i dalje deo Saveta.

Deveti član, koji bi trebalo da predstavlja nacionalne manjine, još uvek nije izabran. Odbor Skupštine za kulturu i informisanje 25. juna doneo je odluku o obustavljanju postupka predlaganja kandidata iz ove grupe, dok se ne održe izbori za nove sazive nacionalnih manjina. Zbog toga, Savet REM-a trenutno ima osam aktivnih članova sa pravom glasa.

Očekivanja od četvrte sednice Saveta REM-a

Izbor predsednika Saveta REM-a nije uspeo ni nakon tri pokušaja, što je dovelo do dodatne pažnje javnosti. Tokom poslednjeg glasanja, oba kandidata su imala jednak broj glasova, pa se očekuje da će četvrta sednica biti odlučujuća. Prema saopštenju, sednica će biti otvorena za javnost, što omogućava transparentnost procesa i dodatno interesovanje građana za rad ovog regulatornog tela.

Osim toga, činjenica da još uvek nije izabran deveti član iz reda nacionalnih manjina može uticati na dinamiku odlučivanja. Ipak, naredna sednica predstavlja priliku da se konačno reši pitanje rukovodstva, što je važno za funkcionisanje REM-a.

Šta sledi posle izbora predsednika REM-a?

Ako tokom četvrte sednice bude izabran predsednik, Savet REM-a će moći da nastavi sa sprovođenjem svih nadležnosti i obavezama prema zakonu. U međuvremenu, članovi Saveta i dalje imaju zadatak da pronađu kompromisno rešenje i osiguraju dovoljan broj glasova za izbor. Rezultat četvrte sednice biće važan ne samo za REM, već i za širu medijsku javnost u Srbiji.

Zbog toga se pažnja usmerava na naredni sastanak, a javnost će imati priliku da prati tok sednice i ishod glasanja. Sve oči biće uprte u Savet REM-a, s obzirom na značaj ove institucije za regulisanje elektronskih medija u zemlji.

Prijava za jednokratnu pomoć traje do 21. septembra 2026, dok rok za podizanje 6.000 dinara zavisi od načina isplate.

Građani Srbije i ove godine imaju mogućnost da ostvare pravo na jednokratnu pomoć od 6.000 dinara od države, ali je važno da se informišu o rokovima za prijavu i podizanje novca, jer se oni razlikuju u zavisnosti od načina dobijanja sredstava. Prema zvaničnim informacijama, prijava za ovu pomoć otvorena je do 21. septembra 2026. godine, dok isplata novca građanima koji su podneli zahtev treba da počne od 22. do 25. septembra. Rok za podizanje novca zavisi od toga da li se građani prijavljuju ili im pomoć leže automatski.

Za građane koji se prijavljuju putem portala Uprave za trezor, novac će biti uplaćen na namenski račun u Banci Poštanska štedionica. Ako nemaju otvoren račun u toj banci, biće im automatski otvoren namenski račun za ovu svrhu. Rok za podizanje novca za ovu grupu iznosi godinu dana od dana uplate. Zbog toga građani ne moraju odmah da odlaze u ekspozituru, ali sredstva moraju podići u tom periodu.

Kako funkcioniše podizanje 6.000 dinara i kome rok ne važi

Posebna pravila važe za one koji imaju status nosioca prava prema propisima o besplatnim akcijama. Ovim građanima pomoć se uplaćuje automatski, bez podnošenja prijave. Prema dostupnim informacijama, za ovu grupu ne postoji vremensko ograničenje za podizanje novca, što znači da građani mogu sredstva preuzeti i nakon isteka roka koji važi za ostale. Pored toga, određene kategorije građana, kao što su penzioneri i korisnici novčane socijalne pomoći, takođe dobijaju pomoć bez prijavljivanja, prema evidenciji države i u skladu sa uslovima koji su propisani.

Informacije o statusu prijave i isplati mogu se proveriti na zvaničnom portalu Uprave za trezor. Ovo omogućava svakom građaninu da lako sazna da li mu je novac već uplaćen ili mu je potrebna dodatna akcija kako bi ostvario pravo na pomoć.

Najvažniji datumi i uputstva za građane

Za sve koji žele da iskoriste pravo na državnu pomoć od 6.000 dinara, ključni datumi su sledeći: 21. septembar 2026. je poslednji dan za podnošenje prijave, dok je isplata za prijavljene predviđena u periodu od 22. do 25. septembra. Rok za podizanje novca za one koji su se prijavili iznosi godinu dana od datuma uplate, a za nosioce prava iz Akcionarskog fonda, rok ne postoji.

Zbog toga je važno da građani prate informacije na portalu Uprave za trezor i da vode računa o rokovima koji se odnose na podizanje novca, kako ne bi propustili ovu finansijsku podršku države. Prilikom podizanja sredstava u ekspoziturama Poštanske štedionice, potrebna je važeća lična karta.

Na ovaj način, država omogućava različitim kategorijama građana da u skladu sa svojim statusom i potrebama pristupe sredstvima, a pravilna informisanost je ključ da niko ne ostane uskraćen za pomoć na koju ima pravo.