Advokati potvrdili postizanje nagodbe, suđenje otkazano, sud u Njujorku ranije odbacio deo optužbi

Blejk Lajvli i Džastin Baldoni postigli su nagodbu povodom sudskog spora koji je pokrenut zbog navoda o seksualnom uznemiravanju na snimanju filma “It Ends With Us”. Prema izjavi advokata Džastina Baldonija, koji je režirao i tumačio jednu od glavnih uloga u filmu, postignuti dogovor ima za cilj da omogući svim stranama da nastave dalje u konstruktivnom duhu i miru, kao i da doprinese očuvanju poštovanja u virtuelnom prostoru.

Federalni sudija u Njujorku je ranije odbacio navode Blejk Lajvli o seksualnom uznemiravanju, koje je prvobitno podnela 2024. godine. Sud je, međutim, ostavio mogućnost da dva zahteva vezana za navodnu odmazdu budu razmatrana na suđenju, kao i određene detalje iz prvobitnih optužbi koji bi mogli da posluže kao podrška ovim zahtevima.

Džastin Baldoni i njegova producentska kuća Wayfarer Studios podneli su protivtužbu protiv Lajvli i njenog supruga, glumca Rajana Rejnoldsa, navodeći klevetu i iznudu. Ti zahtevi su odbačeni u junu prošle godine.

Suđenje po preostalim tačkama optužnice bilo je zakazano za kasnije tokom meseca, ali je postizanjem nagodbe ono otkazano. Prema dostupnim informacijama, detalji dogovora nisu javno objavljeni.

Slučaj je tokom prethodnih meseci privukao značajnu pažnju javnosti i medija, s obzirom na to da su u njega uključene poznate ličnosti iz filmske industrije. Prvobitna tužba je otvorila pitanja o odnosima i bezbednosti na filmskim setovima, dok su protivtužbe dodatno zakomplikovale proces.

Ovo je razvoj događaja koji, prema rečima advokata, omogućava uključenim stranama da okončaju pravni spor bez daljeg suđenja. Nije poznato da li će neki elementi slučaja biti predmet daljih postupaka ili javnih izjava.

Akademija zabranila nominacije za Oskara AI glumcima i scenaristima, primena AI dozvoljena u tehničkoj produkciji

Američka akademija za filmske umetnosti i nauke usvojila je nova pravila prema kojima samo filmska ostvarenja sa stvarnim glumcima i scenarijima koje su napisali ljudi mogu biti nominovana za Oskara, navedeno je u zvaničnom saopštenju. Odluka je doneta zbog ekspanzije generativne veštačke inteligencije u filmskoj industriji i potrebe da se zaštiti integritet umetničkog rada.

Jedan od povoda za ovu odluku bio je slučaj glumca Vala Kilmera, čiji lik i glas bi, prema najavama, trebalo da budu rekreirani putem AI tehnologije za potrebe budućeg filma, iako je preminuo 2025. godine. Takođe, londonska glumica i komičarka Elin van der Velden javno je izjavila da je kreirala potpuno lažnog AI glumca sa ciljem da ga promoviše kao globalnu zvezdu.

Pitanje korišćenja veštačke inteligencije postalo je centralna tema i u štrajku scenarista u Holivudu, kada je jedan od glavnih zahteva bio ograničavanje upotrebe AI alata u pisanju scenarija. Istovremeno, brojni glumci i autori su pokrenuli pravne postupke protiv AI kompanija zbog navodne povrede autorskih prava prilikom treniranja algoritama na njihovim delima bez dozvole.

Akademija je precizirala da nova pravila ne zabranjuju upotrebu veštačke inteligencije u tehničkim aspektima filmske produkcije, kao što su vizuelni efekti ili postprodukcija. Međutim, kada je reč o glumi i pisanju scenarija, jasno je naglašeno da su samo ljudska dela prihvatljiva za nominacije za Oskara.

“Oskar pripada isključivo ljudima”, poručeno je u izjavi. Akademija smatra da ova promena predstavlja novu eru u kojoj će tehnološki napredak morati da bude u službi autentičnosti i talenta stvarnih umetnika.

Most povezuje Šangaj i Nanking, izgrađen je za pet godina uz angažovanje 10.000 radnika

Danyang–Kunshan Grand Bridge u Kini smatra se najdužim mostom na svetu, sa dužinom od preko 160 kilometara. Ovaj železnički vijadukt povezuje gradove Šangaj i Nanking i deo je brze železničke linije Peking–Šangaj. Izgradnja mosta započela je 2006. godine, a završena je pet godina kasnije, uz ukupne troškove od oko 8,5 milijardi dolara (oko 7,8 milijardi evra).

Prema zvaničnim podacima, na izgradnji mosta bilo je angažovano oko 10.000 radnika, a prosečan trošak po milji iznosio je oko 51 milion dolara. Most je projektovan ne samo kao saobraćajni, već i kao infrastrukturni objekat čija je funkcija zaštita zemljišta ispod njega, koje je bogato rekom i pirinčanim poljima.

Za prelazak mosta potrebno je oko dva sata železničkim putem, čime je znatno ubrzan transport između dva velika kineska grada. Most se ističe kao značajno inženjersko dostignuće i nacionalni simbol moderne Kine.

“Most Danyang–Kunshan predstavlja inovativno rešenje za brzi saobraćaj na zahtevnim terenima”, navedeno je u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Izgradnja mosta predstavlja deo šireg strateškog plana unapređenja kineske železničke mreže i ekonomskog razvoja regiona između Šangaja i Nankinga.