Prema zvaničnim izvorima, Revolucionarna garda izdala ultimatum, dok novi iranski vođa najavljuje odgovor

Rat na Bliskom istoku ušao je u 19. dan, a prema zvaničnim podacima, američke i izraelske snage pogodile su više od 7.800 ciljeva širom Irana. Prema saopštenju američke centralne komande, prioritet napada bio je demontiranje bezbednosnog aparata režima, dok je iranska mornarica pretrpela značajne gubitke, sa više od 120 uništenih ili oštećenih brodova.

Istovremeno, Revolucionarna garda Irana izdala je ultimatum, najavljujući kontranapade na energetsku infrastrukturu širom Zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Katar. Kao odgovor na spaljivanje polja “Južni Pars”, izdato je upozorenje da bi napadi mogli dovesti do ozbiljnih posledica po svetsku ekonomiju.

Novi iranski vrhovni vođa, Modžtaba Hamnei, oglasio se povodom aktuelnih dešavanja, poručujući da će Izrael i Sjedinjene Američke Države “uskoro platiti” za likvidaciju visokih iranskih bezbednosnih zvaničnika. Hamnei je ovu izjavu dao iz ilegale, a još uvek se nije pojavio u javnosti, što prema izvorima doprinosi rastu tenzija u regionu.

Na severu Izraela, Hezbolah je otvorio novi front, koristeći “rojeve” samoubilačkih dronova protiv izraelskih snaga u oblasti Kirjat Šmona. Istovremeno, vode se žestoke borbe u južnom Libanu, u blizini grada Kjama, gde Hezbolah pokušava da zaustavi napredovanje izraelskih kopnenih trupa.

Prema policijskim izvorima, situacija u regionu ostaje napeta, a zvaničnici navode da su sve strane u pripravnosti zbog mogućnosti eskalacije sukoba. “Istraga je u toku i preduzimaju se sve mere za zaštitu civila i ključne infrastrukture”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Konflikt i dalje izaziva zabrinutost međunarodne zajednice, dok se prati razvoj događaja i mogući uticaj na ekonomsku i bezbednosnu stabilnost širom Bliskog istoka.

Prema bezbednosnim izvorima, izraelske i američke snage intenzivirale napade dok se borbe proširuju na region

Rat na Bliskom istoku ušao je u 19. dan, a prema bezbednosnim izvorima, američke i izraelske snage pogodile su više od 7.800 ciljeva širom Irana. Intenzivni napadi uključuju uništenje i teško oštećenje preko 120 brodova iranske mornarice, dok je prioritet operacija demontiranje bezbednosnog aparata iranskog režima.

Istovremeno, Hezbolah je otvorio intenzivan front na severu Izraela, koristeći veći broj samoubilačkih dronova protiv izraelskih snaga u Kirjat Šmoni. Borbe se vode i na jugu Libana, u blizini grada Kjama, gde Hezbolah pokušava da zaustavi napredovanje izraelskih trupa.

Na aerodromu Ben Gurion u blizini Tel Aviva, tri privatna aviona pretrpela su znatnu štetu nakon što su fragmenti raketa pogodili letelice. Jedan avion je potpuno izgoreo, što ukazuje na to da projektili i dalje mogu da pogode ključne ciljeve uprkos protivvazdušnim sistemima odbrane.

Usled eskalacije sukoba, Španija je odlučila da povuče 300 svojih vojnika iz Iraka, navodeći bezbednosne razloge. Slične mere najavile su i Nemačka i Norveška, koje su počele da smanjuju vojno prisustvo, strahujući od moguće iranske odmazde nakon američkih napada.

“Istraga je u toku, a bezbednosne službe prate situaciju na terenu”, navedeno je u zvaničnoj izjavi. Dalja dešavanja i stanje na terenu prate se u realnom vremenu.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio da Berlin ne namerava da učestvuje u vojnim operacijama, ističući da je kriza odgovornost Irana

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da Nemačka nema nameru da učestvuje u obezbeđivanju brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, uprkos eskalaciji sukoba u Iranu i porastu cena goriva. On je naglasio da ovo “nije naš rat” i da odgovornost za trenutnu krizu snosi iranski režim. Merc je izrazio nadu da će iranski narod moći samostalno da odlučuje o svojoj sudbini.

Govoreći o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Merc je naveo da Nemačka deli brojne strateške ciljeve sa Vašingtonom, ali da neće oklevati da iznese različite stavove u slučajevima kada postoje razlike u interesima. On je dodao da partnerstvo mora biti sposobno da izdrži takve razlike, u suprotnom to ne bi bilo pravo partnerstvo.

Merc je takođe kritikovao američki pristup trenutnoj situaciji u regionu Zaliva, navodeći da ne postoji ubedljiv plan za uspeh operacije i ističući da Vašington nije konsultovao Berlin. “Savetovali bismo da se ne preduzima ovakav postupak kako se trenutno sprovodi”, poručio je nemački kancelar, ali je potvrdio da Nemačka i dalje stoji iza partnerstva sa SAD.

On je ocenio da bi, da su SAD konsultovale Nemačku povodom američko-izraelskog rata protiv Irana, Berlin savetovao da se ne ide tim putem. Merc je naglasio da dok traje rat, Nemačka neće biti deo tog sukoba. Istakao je da Nemačka, zajedno sa SAD i Izraelom, deli cilj da Iran ne predstavlja pretnju u budućnosti, ali je ocenio da trenutna kriza u regionu proizlazi iz delovanja iranskog režima.

Nemački kancelar upozorio je da bi dalje širenje sukoba i eventualni raspad Irana mogao da ugrozi bezbednost Evrope, snabdevanje energijom i izazove migracione tokove. Naglasio je da je interes Evrope da se rat što pre završi i da se spreči dalja regionalna eskalacija.

U obraćanju Bundestagu, Merc je komentarisao i posledice sukoba u Iranu i Ukrajini, ponovivši potrebu za povećanjem pritiska na Rusiju u saradnji sa SAD. Između ostalog, ukazao je na važnost energetske bezbednosti Evrope i potrebu za smanjenjem birokratije unutar Evropske unije, kao i unapređenjem konkurentnosti i pokretanjem nove agende usmerene na digitalizaciju i inovacije.