Izveštaj Kongresnog budžetskog ureda otkriva visoke troškove sukoba

Finansijski teret američkog angažmana u Iranu

Rat sa Iranom mogao bi koštati Sjedinjene Američke Države između 2 i 3 milijarde dolara mesečno, pokazuje najnoviji izveštaj Kongresnog budžetskog ureda. Ova procena uključuje troškove koji bi mogli rasti usled uzvratnih napada.

Od 28. februara do 1. avgusta, direktni troškovi rata iznosili su oko 38 milijardi dolara, ne računajući troškove popravke američkih baza oštećenih tokom sukoba. Najveći deo ovih sredstava otišao je na zamenu municije iskorišćene u ratu.

Prema izveštaju, velika potrošnja presretačkih raketa značajno je smanjila zalihe ovih projektila, što bi moglo predstavljati problem u slučaju novih konflikata, posebno s protivnicima koji raspolažu velikim brojem balističkih i krstarećih raketa, poput Kine.

Kongresni budžetski ured procenjuje da će zamena iskorišćene municije do 1. avgusta koštati 21,7 milijardi dolara, od čega 7,3 milijarde dolara za krstareće rakete za napade na kopno, 13,1 milijardu dolara za rakete za odbranu i 1,2 milijarde dolara za ostalu municiju.

Predsednik Trump i Pentagon umanjili su zabrinutost zbog istrošenosti zaliha oružja. Trump je na platformi Truth Social napisao da SAD raspolažu ‘praktično neograničenim količinama municije srednjeg i visokog dometa, daleko više nego što možemo ikada upotrebiti.’

Dronovi su dva puta bili usmereni na predsednički avion tokom poslednjih nedelja

Opasnost u vazdušnom prostoru

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je za CBS News da su ruski dronovi dva puta pokušali da napadnu njegov avion u poslednjim nedeljama. Incidenti su se dogodili dok je njegov avion bio u Moldaviji. Zelenski je naglasio da su ovi napadi deo ruske strategije zastrašivanja.

Detalji napada

Prvi napad se dogodio dok je ukrajinski lider bio na putu za Oslo, a drugi prilikom povratka u Ukrajinu. Oba puta, dronovi su ušli u moldavski vazdušni prostor, što nije bilo ranije prijavljeno.

Reakcije i posledice

Pored pokušaja napada na predsednički avion, nedavno je ruski dron napao i voz u kojem su se nalazili evropski zvaničnici i bivši direktor CIA-e, Dejvid Petreus, što je dodatno podiglo tenzije u regionu.

Maloletno dete i muškarac iz Srbije povređeni su u dva odvojena napada životinje u Neos Marmarasu, a potraga za napadačem još traje.

Napad divlje životinje u Neos Marmarasu izazvao je zabrinutost među stanovnicima i turistima, nakon što su u kratkom razmaku povređeni dvogodišnje dete i muškarac iz Srbije. Slučajevi su prijavljeni tokom prethodnih dana, a lokalne službe trenutno tragaju za životinjom koja, prema dosadašnjim saznanjima, ne pokazuje uobičajen strah od ljudi.

Prema poslednjim informacijama, dvogodišnji dečak iz Srbije zadobio je povrede glave i leđa u napadu životinje. On je smešten u bolnicu u Solunu i njegovo stanje je stabilno. Dečaku je dat serum protiv besnila, a lečenje se sprovodi prema zvaničnim medicinskim protokolima. Nekoliko dana posle ovog incidenta, u istom području napadnut je i turista iz Srbije. Divlja životinja ga je ugrizla za vrat, odnosno potiljak. Nakon ukazane prve pomoći u bolnici u Poligirosu, muškarac je pušten na kućno lečenje.

Istraga nakon napad divlje životinje u Neos Marmarasu

S obzirom na ozbiljnost situacije, od dvogodišnjeg deteta je uzet genetski materijal. Uzorak je poslat na analizu kako bi se utvrdilo da li napad potiče od vuka ili šakala. Ovim ispitivanjem pokušaće se utvrditi i eventualna povezanost sa sličnim slučajem iz septembra 2025. godine, kada je vuk napao petogodišnje dete u Neos Marmarasu. I tada je organizovana potraga za životinjom, ali ona nije pronađena.

Posebnu zabrinutost kod nadležnih izaziva ponašanje životinje koja je, prema njihovim rečima, izgubila prirodni strah od ljudi i posmatra ih kao potencijalni plen. Zbog toga se stanovnicima i turistima savetuje povećan oprez, naročito tokom noćnih sati. Preporučuje se da se smeće ne ostavlja van kontejnera, kako bi se izbeglo privlačenje divljih životinja.

Preporuke i mere opreza za posetioce i stanovnike

Stručnjaci ističu da svaka povreda ili ogrebotina od sisara, posebno lisica, pasa ili slepih miševa, zahteva hitnu medicinsku procenu. U slučaju ugriza, preporučuje se da se odmah potraži medicinska pomoć, bez odlaganja. Mada mere opreza uvek treba poštovati, postoji saglasnost da je rizik od besnila kod pasa i drugih kopnenih životinja u Grčkoj trenutno na veoma niskom nivou.

Nadležne službe nastavljaju potragu za životinjom odgovornom za napad divlje životinje u Neos Marmarasu. Svim putnicima i stanovnicima savetuje se da izbegavaju kontakt sa psima lutalicama i divljim životinjama, kako u kampovima tako i na plažama. Očekuje se da će rezultati genetske analize pomoći u identifikaciji napadača i preduzimanju daljih mera zaštite.