Jedna anonimna ispovest žene iz Srbije izazvala je snažne reakcije zbog priče o raspadu porodice, ćutanju i svakodnevnoj borbi da pred decom sakrije koliko joj je teško.

Kako kaže, njen život se promenio gotovo preko noći. Čovek sa kojim je godinama gradila porodicu jednog dana je jednostavno otišao.

Bez velike svađe. Bez objašnjenja koje bi mogla da prenese deci. Bez odgovora na pitanje šta dalje.

„Najgore nije bilo kada je zatvorio vrata. Najgore je bilo sledećeg jutra, kada su deca ustala i pitala gde je“, počinje svoju ispovest.

„Svaki dan izmišljam novi odgovor“

U početku im je govorila da ima obaveze, da će se vratiti kasnije, da je zauzet.

Kako su dani prolazili, pitanja su postajala sve teža.

„Jedno dete me je pitalo da li smo mi nešto pogrešili. Tada mi se sve srušilo. Kako da objasnite detetu da nije krivo za odluke odraslih?“

Kaže da se svakog dana trudi da u kući sve izgleda normalno.

Vodi decu u školu, završava obaveze, razgovara sa njima, smeje se kada se oni smeju.

Ali iza zatvorenih vrata spavaće sobe, priznaje, potpuno je druga osoba.

„Kada ostanem sama, samo sedim. Nekada ni ne plačem. Gledam u telefon i pitam se kako neko ko je do juče bio deo svakog našeg dana danas može da se ponaša kao da nikada nismo postojali.“

Najteže je bilo jedno dečje pitanje

Posebno pamti veče kada joj je dete prišlo i sasvim ozbiljno postavilo pitanje koje nije očekivala.

„Pitalo me je: ‘Mama, ako budem dobar, hoće li se vratiti?’“

Kaže da u tom trenutku nije znala šta da kaže.

„Zagrlila sam ga i rekla da ništa nije njegova krivica. Otišla sam posle u kupatilo, zaključala vrata i prvi put se raspala potpuno.“

„Ne želim da ga mrze“

Uprkos svemu, kaže da pred decom nikada nije govorila ružno o njihovom ocu.

„Mogu ja da budem ljuta, povređena, razočarana. Ali oni imaju pravo na svoje emocije. Ne želim da nose naš teret.“

Upravo to joj je, kako priznaje, najteži deo cele priče.

Mora istovremeno da bude povređena žena i roditelj koji ne sme da dozvoli da njegova bol postane bol njegove dece.

„Ponekad poželim samo jedan dan da ne budem jaka“

Ljudi oko nje često joj govore da je snažna.

Ona, međutim, kaže da se ne oseća tako.

„Svi mi govore: ‘Ti si jaka, ti ćeš to izgurati.’ A ja ponekad poželim samo jedan dan da ne moram da budem jaka. Da neko drugi kaže da će sve biti u redu.“

Na kraju ispovesti izgovorila je rečenicu koja je posebno pogodila one koji su pročitali njenu priču:

„Deci svakog dana govorim da će sve biti dobro. Najteže je što još nisam naučila kako da u to ubedim samu sebe.“

Ova anonimna priča podsetila je mnoge da se iza naizgled običnog porodičnog života ponekad kriju lomovi koje okolina ne vidi — i pitanja na koja ni odrasli nemaju odgovor.

U poslepodnevnim satima očekuju se lokalni pljuskovi u više delova Srbije, dok Vojvodinu zadržava suvo i vedro vreme.

Pljuskovi u Srbiji najavljeni su za poslepodnevne sate u centralnim, južnim i jugozapadnim delovima zemlje, dok će Vojvodina ostati suva i vedra, prema saopštenju nadležnih službi. Takođe, lokalno se očekuje do 20 litara kiše po kvadratnom metru, a zbog slabih visinskih strujanja, padavine se mogu duže zadržavati na istim lokacijama.

Temperatura širom Srbije danas varira. Na jugoistoku i u Nišu trenutno je oko 16 stepeni, dok je u Beogradu 21 stepen, a u Vojvodini čak 24 stepena Celzijusa. U međuvremenu, merenja pokazuju da je u Sjenici 14, na Zlatiboru 13, a na Kopaoniku 9 stepeni.

Gde su pljuskovi najizvesniji?

Prema prognozi, pljuskovi u Srbiji očekuju se pre svega u centralnim, južnim i jugozapadnim krajevima, kao i ponegde u Pomoravlju. U ovim oblastima može pasti i do 20 litara kiše po kvadratnom metru, što bi moglo uticati na kratkotrajne poplave na lokalnom nivou. Međutim, veliki deo zemlje, a posebno Vojvodina, uživaće u vedrom i toplom vremenu tokom dana.

Posle jačih padavina, razvedravanje je predviđeno za kasnije popodne i večernje sate. Takođe, u ovim delovima temperature će ostati prijatne i neće pasti značajno, što donosi olakšanje stanovnicima koji su navikli na nestabilno prolećno vreme.

Prognoza za naredne dane i trenutne temperature

Osim današnjih pljuskova u Srbiji, meteorolozi najavljuju povratak sunčanog i letnjeg vremena već od sutra. Maksimalna temperatura u većini krajeva biće oko 30 stepeni, dok će se noćne temperature zadržati na prijatnom nivou.

Prema poslednjim merenjima, u Subotici i Novom Sadu izmereno je 2 stepena, u Beogradu 8, u Nišu i Čačku po 4, a u Leskovcu 1 stepen tokom jutra. Ipak, dnevne temperature će rasti kako dan bude odmicao.

Na kraju, građanima iz oblasti gde su najavljeni pljuskovi u Srbiji savetuje se da prate lokalne vremenske prognoze i po potrebi planiraju aktivnosti u skladu sa promenljivim vremenom. S druge strane, oni u Vojvodini i drugim suvim delovima mogu uživati u sunčanom danu.

U Beogradu je počeo sa radom Institut za rani razvoj deteta i inkluziju, ustanova koja objedinjuje najmoderniju dijagnostiku i individualni pristup deci sa razvojnim rizicima.

Institut za rani razvoj deteta i inkluziju u Beogradu predstavlja inovativnu zdravstvenu ustanovu, koja je prema rečima direktorke Tatjane Subotić, jedinstvena ne samo u regionu, već i širom Evrope. Kako je naglasila, ovaj institut je nacionalni centar za unapređenje ranog razvoja deteta do 10. godine života, posebno za decu sa različitim razvojnim rizicima i odstupanjima.

Institut je opremljen najsavremenijom dijagnostičkom i tehnološkom opremom i organizovan tako da na jednom mestu okuplja različite stručnjake i nivoe podrške. Pre svega, tu su rani skrining i dijagnostika, savremeni principi tretmana, stručno savetovanje, terapijska podrška, kao i saradnja sa porodicom i drugim sistemima koji učestvuju u razvoju deteta.

Kako funkcioniše Institut za rani razvoj deteta

Prema rečima Tatjane Subotić, ovaj institut objedinjuje stručnjake iz oblasti zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite, što omogućava savremeni pristup u kome se razvoj deteta prati kontinuirano, a podrška planira individualno i pravovremeno. Na taj način, institut postaje ne samo mesto za još jedan pregled, već centar stručnosti i razvoja novih modela podrške deci i njihovim porodicama.

Ovakav koncept je jedinstven u Srbiji, dok na nivou Evrope i sveta predstavlja retkost. Institut za rani razvoj deteta stavlja ranu intervenciju u samo središte svog rada, što je, kako ističe Subotić, ključ za uspešan razvoj svakog deteta. „Ne pitamo šta dete ne može, već šta možemo da uradimo da može više“, poručila je direktorka.

Rana intervencija i značaj za društvo

Subotić je posebno naglasila da vreme u razvoju deteta nije samo vreme, već i prilika. Svaki mesec, nedelja, pa čak i dan mogu imati presudan značaj, zbog čega se rana intervencija posmatra kao pitanje jednake zaštite, osnaživanja porodice, podsticanja, sprovođenja inkluzije i budućnosti celog društva.

Kao rezultat, Institut za rani razvoj deteta predstavlja investiciju države u najvažniji resurs svakog društva – zdravlje i decu. Zahvalila je svima koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta i istakla da je cilj ustanove da bude centar razvoja inovativnih modela podrške kako bi svako dete dobilo priliku za napredak.

Institut za rani razvoj deteta u Beogradu funkcioniše kao referentni centar koji povezuje stručnjake, roditelje i institucije, uvodeći praksu individualnog i pravovremenog planiranja podrške. Na taj način, ova ustanova nudi jedinstvenu platformu za unapređenje ranog razvoja, ne samo u Srbiji, već i na širem evropskom nivou.